Svi umešni poslastičari znaju da za biskvit za Švarcvald tortu treba 7 jaja. Ipak, otkud ona u automobilskim gumama?

Da li ste čuli za metaforu “vozi kao po jajima” koja se upotrebljava za spore vozače? Ukoliko se nova naučna otkrića uspešno implementuju u auto-industriju, ona bi mogla da postane relikvija prošlosti – zato što bismo, bilo sporo, bilo brzo, zaista (a ne kao) vozili po jajima.

Istraživači sa Univerziteta u Ohaju, saveznoj američkoj državi, došli su do saznanja da kuhinjski otpad može da zameni čađ, naftni derivat koji se dugo koristi u fabrikama automobilskih guma ali do kojeg je sve teže doći. Dokazali su da bi ljuske jaja i kora paradajza mogle da budu odličan ekološki dodatak smeši za pravljenje guma i zamena za crni prah. Eko-gume američkih naučnika ispunjavaju sve industrijske standarde.

Rešenje do kojeg su došli pokazalo se dvojako korisnim: ne samo što su otpaci hrane postali resurs, već se, njihovom zaslugom, dobija jeftin a efikasan proizvod. Mešavina čađi i kora paradajza povećava otpornost gume, održavajući u isto vreme njenu elastičnost. Kako prvog sastojka ponestaje, istraživači nastoje da unaprede svoju ideju do tog nivoa da on u mešavini za gume bude potpuno nepotreban.

Novi pristup, ruku pod ruku sa razvijanjem “čistijeg” pogona automobila, plod je napora naučnih krugova da pronađu zdraviju alternativu fosilnim gorivima. Proizvodnjom guma od jaja i paradajza smanjila bi se zavisnost država od uvoza nafte od drugih, a deponije bi bile “lišene” tereta ljuski i kore, te bi čitav proces nastanka jedne auto-gume bio održiviji. Ostatke od pravljenja Švarcvald torte bismo, dakle, u budućnosti mogli da prosledimo Michelin-u koji bi od njih proizveo opremu za naše četvorotočkaše.

Prema navodima Američke agencije za zaštitu životne sredine, hrana čini petinu otpada na smetilištima. Pronalaženje načina da se ona upotrebi – ne samo da bi uštedelo prostor, već bi nam postalo i sredstvo borbe protiv klimatskih promena, zato što bakterije na deponijama hranu pretvaraju gasove staklene bašte.

Dok se gume od jaja i paradajza ne popularizuju, postoji mnogo drugih kreativnih opcija za iskorišćavanje ostataka hrane čijim upražnjavanjem bismo postali jedni od čuvara prirode, a pri tom ne bismo morali da izdvojimo hiljade evra na elektični auto. Evo nekih od njih.

Jaka jutarnja kafa Vama je dala energiju da odete na fakultet ili posao, a mogla bi da posluži i Vašim biljkama a da Vi ne budete uskraćeni ni za gutljaj. Ukoliko talog turske kafe umešate u baštensku zemlju, on će da pospeši rast Vašeg cveća. Pored toga, zaštitiće ga od štetočina kao što su mravi, puževi s kućicom i golaći. Ostatke kafe sa dna šolje (nakon što vam je drugarica potencijalno izgatala da li se sviđate simpatiji ili kada će plata) možete i da nanesete na krpu i iskoristite kao prirodni abraziv za čišćenje kuhinjskih površina. Efikasno ćete da uštedite pare koje biste inače potrošili na Cif.

Umesto da rasol iz tegle krastavčića prospete niz slivnik, upotrebite ga u prelivima za salatu umesto sirćeta, za marinadu za piletinu ili margaritu. Ili lečenje mamurluka.

Napravili ste kolač za čije pravljenje su Vam bila potrebna samo žumanca? Uživate u njegovom ukusu ali Vas pomalo nervira što će belanca da završe u kanti za smeće? Izlijte ih u kalupe za led i zamrznite. Možete da ih iskoristite za neku narednu poslasticu baš kao što biste i klasična „nezamrznuta“ belanca. Samo pazite da ih ne pomešate sa ledom i svoju limunadu ne rashladite jajima. Isti način čuvanja možete da upotrebite i za žumanca.

Bacajući koru banane, sebe lišavate njenih dragocenih svojstava za ulepšavanje (a ukoliko je bacite na ulici, demonstrirate svoju nebrigu za životnu sredinu i druge ljude koje dovodite u rizik da se okliznu). Trljanjem zuba njenom unutrašnjom stranom svakodnevno, kroz dve nedelje imaćete blistaviji osmeh.

Jelena Kozbašić