Predstavnica Ministarstva ekologije u Birou evropskog procesa životne sredine i zdravlja

22.03.2018

image-0-02-04-f950e423d67a9c55f5e61ebb92635f78adbea5891f5dd564843927291b31efe3-V-00000002 — Foto: ekologija.gov.rs

Predstavnici Ministarstva zaštite životne sredine, državni sekretar Ivan Karić i pomoćnik ministra za međunarodnu saradnju, Biljana Filipović Đušić, učestvovali su 19. i 20 marta u Bonu, na sastanku Evropske Radne grupe za životnu sredinu i zdravlje, kojom rukovodi Regionalna Kancelarija Svetske zdravstvene organizacije (SZO) .

Republika Srbija jedna je od 53 zemlje članice Regiona Svetske zdravstvene organizacije koje su potpisale Deklaraciju o životnoj sredini i zdravlju u Ostravi, juna 2017.

U evropskom regionu SZO, faktori životne sredine koji mogu da se izbegnu odnosno uklone, godišnje prouzrokuju 1,4 milijarde smrtnih slučaja. Glavni zdravstveni uticaji determinanti životne sredine povezani su sa aerozagađenjem, zagađenjem voda, zemljišta, uticjem hemikalija i klimatskih promena.

Republika Srbija veoma aktivno učestvuje u evropskom procesu životne sredine i zdravlja, realizuje projekte koji se odnose na seoskse vodovode, unapređenje sanitarno higijenskih uslova u školama, podjednak pristup vodi i sanitaciji, adaptaciju na klimatske promene i na taj način daje dobar primer ostalim zemljama regiona.

Predstavnici Ministarstva prezentovali su primere prakse i planove u budućim nacionalnim aktivnostima, kako bi se smanjili negativni efekti faktora životne sredine na zdravlje. Ministarstvo zaštite životne sredine daje prioritet procesu životne sredine i zdravlja i posebno je fokusirano na implementaciju ciljeva Deklaracije 6 ministarske konferencije. U partnerstvu sa Ministarstvom zdravlja i ostalim institucijama, radi na pripremi nacionalnog portfolia akcija, koje će u narednom dvogodišnjem periodu pokazati konkretne efekte u unapređenju stanja u ovoj oblasti.

Ističući uspehe postignute u dosadašnjim aktivnostima, aklamacijom predstavnika 35 zemalja evropske radne grupe za životnu sredinu i zdravlje, predstavnik Srbije, Ministarstva zaštite životne sredine, Biljana Filipović, dobila je mesto u Birou evropskog procesa, zajedno sa još 7 odabranih predstavnika evropskih zemalja. Takođe je odabrana za ko-presedavajuću evropskog procesa životne sredine i zdravlja, kao prvi predstavnik Srbije do sada.

Ova pozicija predstavlja čast za Srbiju i resorno ministarstvo, kao i veliki podsticaj u budućim međunarodnim i nacionalnim aktivnostima u kreiranju politika i inicijativa koje se odnose na sve oblasti životne sredine i zdravlja.

izvor: ekologija.gov.rs

Sandra Jovićević

Koliko jaja je potrebno za jednu Švarcvald tortu, a koliko za četiri auto-gume?

22.03.2018

bird-2106_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Svi umešni poslastičari znaju da za biskvit za Švarcvald tortu treba 7 jaja. Ipak, otkud ona u automobilskim gumama?

Da li ste čuli za metaforu “vozi kao po jajima” koja se upotrebljava za spore vozače? Ukoliko se nova naučna otkrića uspešno implementuju u auto-industriju, ona bi mogla da postane relikvija prošlosti – zato što bismo, bilo sporo, bilo brzo, zaista (a ne kao) vozili po jajima.

Istraživači sa Univerziteta u Ohaju, saveznoj američkoj državi, došli su do saznanja da kuhinjski otpad može da zameni čađ, naftni derivat koji se dugo koristi u fabrikama automobilskih guma ali do kojeg je sve teže doći. Dokazali su da bi ljuske jaja i kora paradajza mogle da budu odličan ekološki dodatak smeši za pravljenje guma i zamena za crni prah. Eko-gume američkih naučnika ispunjavaju sve industrijske standarde.

Rešenje do kojeg su došli pokazalo se dvojako korisnim: ne samo što su otpaci hrane postali resurs, već se, njihovom zaslugom, dobija jeftin a efikasan proizvod. Mešavina čađi i kora paradajza povećava otpornost gume, održavajući u isto vreme njenu elastičnost. Kako prvog sastojka ponestaje, istraživači nastoje da unaprede svoju ideju do tog nivoa da on u mešavini za gume bude potpuno nepotreban.

Novi pristup, ruku pod ruku sa razvijanjem “čistijeg” pogona automobila, plod je napora naučnih krugova da pronađu zdraviju alternativu fosilnim gorivima. Proizvodnjom guma od jaja i paradajza smanjila bi se zavisnost država od uvoza nafte od drugih, a deponije bi bile “lišene” tereta ljuski i kore, te bi čitav proces nastanka jedne auto-gume bio održiviji. Ostatke od pravljenja Švarcvald torte bismo, dakle, u budućnosti mogli da prosledimo Michelin-u koji bi od njih proizveo opremu za naše četvorotočkaše.

Prema navodima Američke agencije za zaštitu životne sredine, hrana čini petinu otpada na smetilištima. Pronalaženje načina da se ona upotrebi – ne samo da bi uštedelo prostor, već bi nam postalo i sredstvo borbe protiv klimatskih promena, zato što bakterije na deponijama hranu pretvaraju gasove staklene bašte.

Dok se gume od jaja i paradajza ne popularizuju, postoji mnogo drugih kreativnih opcija za iskorišćavanje ostataka hrane čijim upražnjavanjem bismo postali jedni od čuvara prirode, a pri tom ne bismo morali da izdvojimo hiljade evra na elektični auto. Evo nekih od njih.

Jaka jutarnja kafa Vama je dala energiju da odete na fakultet ili posao, a mogla bi da posluži i Vašim biljkama a da Vi ne budete uskraćeni ni za gutljaj. Ukoliko talog turske kafe umešate u baštensku zemlju, on će da pospeši rast Vašeg cveća. Pored toga, zaštitiće ga od štetočina kao što su mravi, puževi s kućicom i golaći. Ostatke kafe sa dna šolje (nakon što vam je drugarica potencijalno izgatala da li se sviđate simpatiji ili kada će plata) možete i da nanesete na krpu i iskoristite kao prirodni abraziv za čišćenje kuhinjskih površina. Efikasno ćete da uštedite pare koje biste inače potrošili na Cif.

Umesto da rasol iz tegle krastavčića prospete niz slivnik, upotrebite ga u prelivima za salatu umesto sirćeta, za marinadu za piletinu ili margaritu. Ili lečenje mamurluka.

Napravili ste kolač za čije pravljenje su Vam bila potrebna samo žumanca? Uživate u njegovom ukusu ali Vas pomalo nervira što će belanca da završe u kanti za smeće? Izlijte ih u kalupe za led i zamrznite. Možete da ih iskoristite za neku narednu poslasticu baš kao što biste i klasična „nezamrznuta“ belanca. Samo pazite da ih ne pomešate sa ledom i svoju limunadu ne rashladite jajima. Isti način čuvanja možete da upotrebite i za žumanca.

Bacajući koru banane, sebe lišavate njenih dragocenih svojstava za ulepšavanje (a ukoliko je bacite na ulici, demonstrirate svoju nebrigu za životnu sredinu i druge ljude koje dovodite u rizik da se okliznu). Trljanjem zuba njenom unutrašnjom stranom svakodnevno, kroz dve nedelje imaćete blistaviji osmeh.

Jelena Kozbašić

Vazduh čist u Beogradu

21.03.2018

Vazduh u Beogradu u gradskom jezgru u ponedeljak je bio najčistiji od početka godine. Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, vazduh prve kategorije bio je na svih osam mernih mesta u prestonici. Pozitivna merenja zabeležena su i na Novom Beogradu, Starom gradu, Mostarskoj petlji i u Bulevaru despota Stefana, inače najkritičnijim mestima u Beogradu.

Čistijem vazduhu doprineo je i istočni i jugoistočni vetar koji je duvao brzinom od tri do četiri metra u sekundi – objašnjavaju nadležni iz Agencije za zaštitu životne sredine. Zagađenosti vazduha najviše doprinosi visok vazdušni pritisak, odsustvo vetra i padavina, jer sve to doprinosi da se zagađujuće supstance zadržavaju u nižim slojevima atmosfere.

Iz Gradskog zavoda za javno zdravlje ističu da nema mesta panici, kao i da zdravlje sugrađana nije dovedeno u opasnost.

izvor: novosti.rs

Sandra Jovićević

Pančevo učestvuje u Satu za našu planetu

21.03.2018

Pančevo će se ove godine po deseti, jubilarni put pridružiti akciji “Sat za našu planetu”. Na inicijativu Svetske organizacije za prirodu, „Sat za našu planetu” će se ovoga puta održati u subotu, 24. marta 2018. godine, u 20:30 časova po lokalnom vremenu. Od tog vremena, pa do 21:30, svetla će biti pogašena na svim onim institucijama, školama, firmama, kućama, parkovima… koji, gašenjem svetala, ne ugrožavaju bezbedbost, a koji se budu prijavili Sekretarijatu za zaštitu životne sredine

„Sat za našu planetu” je globalna akcija u koju se uključuju pojedinci, organizacije i institucije sa zajedničkim ciljem – slanje snažne poruke da je moguće nešto preduzeti protiv klimatskih promena i da je moguće promeniti svoje svakodnevne navike za dobrobit planete i nas koji na njoj živimo.

Počevši od 2009. godine kada je akcija prvi put organizovana u Srbiji, broj gradova i opština koje podržavaju akciju neprestano raste. Globalnoj akciji se 2017. godine u Srbiji pridružio 91 grad i opština, a na globalnom nivou skoro 7.000 gradova iz 178 zemalja iz svih krajeva sveta. Manifestacija se u svetu održava 11 godina, a Pančevci je prate celu deceniju.

Sekretarijat za zaštitu životne sredine i Sekretarijat za javne službe i socijalna pitanja, ovoga puta zajednički pripremaju prigodan program u Gradskom parku koji će okupiti pristalice akcije, kao i sugrađane koji brinu o zaštiti životne sredine, a program će otvoriti Katarina Banjai, članica Gradskog veća zadužena za zaštitu životne sredine i energetsku efikasnost.

Akciju ove godine podržava Ministarstvo zaštite životne sredine Republike Srbije, Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine AP Vojvodine, Gradska uprava Grada Beograda – Sekretarijat za zaštitu životne sredine, Grad Novi Sad, kao i brojne organizacije civilnog društva i kompanije, tako da verujemo da će jubilarna deseta akcija „Sat za našu planetu 2018“ biti još uspešnija od prethodnih.

izvor: pancevo.rs

Sandra Jovićević

Stanovnici Vojvodine piju kancerogenu vodu

21.03.2018

Oko 923.000 ljudi pije kancerogenu vodu iz javnih vodovoda u istočnoj Hrvatskoj, severnoj Srbiji i južnoj Mađarskoj, pokazalo je novo istraživanje.

Hiljade ljudi u Rumuniji koji piju vodu iz sopstvenih bunara takođe bi mogli biti ugroženi.

U sve četiri zemlje maksimalna dozvoljena količina arsena je 10 mikrograma po litru, µg/L. To je limit koji preporučuje SZO i koji propisuju zakoni EU koje prihvataju i mnoge zemlje koje još nisu članice, uključujući Srbiju.

Ali BIRN je otkrio da je u desetinama gradova, varošica i sela količina arsena višestruko veća, uprkos prihvaćenoj obavezi da se voda za piće prečisti. U Novom Bečeju, gradu u Srbiji, nivo arsena je čak 27 puta viši od dozvoljenog.

Najveći problemi su u Vojvodini jer ovde više od 653.000 ljudi koristi kancerogenu vodu iz vodovoda.

Pre pet miliona godina, područje danas poznato kao Panonska nizija pokrivalo je plitko more koje je zahvatalo delove današnje Hrvatske, Srbije, Mađarske i Rumunije. Pre nego što je nestalo, more je ostavilo sloj sedimenta debeo nekoliko kilometara.

Zajednice koje su danas naseljene u ovom basenu dobijaju vodu za piće iz dubokih bušotina u sedimentu koji je bogat neorganskim arsenom zbog raspadanja minerala i ruda.

Za razliku od organskog arsena koji je često prisutan u ribama, istraživanja pokazuju da se neorganski arsen taloži u telu tokom vremena i može biti smrtonosan.

Višedecenijska istraživanja izloženosti arsenu u vodi za piće sprovođena širom sveta ukazuju na povezanost sa rakom bešike, bubrega, jetre i pluća. Toksikolozi kažu da arsen takođe škodi kardiovaskularnom sistemu.
Ne postoje istraživanja koja bi pokazala kako prisustvo arsena u vodi za piće utiče na ljude u Vojvodini. Takve studije ne postoje ni za istočnu Hrvatsku.

Ali istraživanje koje je sprovedeno u Mađarskoj, Rumuniji i Slovačkoj 2012. godine, u okviru EU projekta za procene zdravstvenih rizika od arsena i Programa za molekularnu biologiju pod vođstvom Londonske škole za higijenu i tropsku medicinu, otkrilo je da dugoročno izlaganje niskim količinama arsena u vodi za piće može biti povezano sa bazocelularnim karcinomom, što je najčešći oblik raka kože.

„Većina ljudi, možda i 90 odsto njih, pije vodu iz slavine i tako će biti sve dok se ne izda zvanično saopštenje kojim se zabranjuje korišćenje vode za piće“, rekla je Nevena Subotić, predstavnica opozicije u skupštini Novog Bečeja.

Brigama zbog kvaliteta vode doprinosi i zastarela vodovodna infrastruktura u Novom Bečeju.

Prema rečima predsednika opštine Saše Maksimovića, 60 odsto gradskih cevi su od azbesta, što je još jedan poznati karcinogen. Takođe, cevi su toliko stare da grad oko 40 odsto vode gubi usled curenja na instalacijama, kaže on. „Lokalne vlasti pokušavaju da nađu rešenje, ali trenutno nemamo kapaciteta za izgradnju pogona za prečišćavanje i prvi prioritet nam je rekonstrukcija cevovoda“, izjavio je za BIRN u avgustu. Maksimović procenjuje da bi nove cevi koštale između dva i tri miliona evra.

Početkom februara 2018, Novi Bečej je dobio donaciju od 967.000 evra od Uprave za kapitalna ulaganja Vojvodine da započne izgradnju pogona za prečišćavanje vode. Maksimović je izjavio za lokalne medije da će prva od tri faze izgradnje biti završena do proleća 2019, ali nije rekao kada će pogon biti kompletiran.

Kikinda je pravi magnet za turiste u zimskim mesecima koji dolaze da fotografišu sove ušare koje se gnezde u krošnjama stabala duž širokih ulica. Mnogi su šokirani kada vide vodu iz slavina.

„Voda je tamna i miriše na fekalije i amonijak“, kaže Jelena Terzin (39), bivša novinarka čija je kancelarija bila u istoj zgradi kao i najpoznatiji gradski hotel. „Kada turisti dođu, pitaju nas da li je bezbedno da se umivaju i peru zube takvom vodom.“

Prema poslednjim raspoloživim podacima, nivo arsena u ovom gradu sa 40.000 stanovnika bio je 2016. godine više nego dvostruko veći od zakonom dozvoljenog maksimuma. Vlasti nisu objavile zabranu korišćenja vode za piće, ali je u centru grada postavljena eko-česma na kojoj građani mogu napuniti boce čistom vodom.

„Naša kancelarija u svakom izveštaju o vodi koja je higijenski neispravna jasno navodi da je voda higijenski neispravna“, kaže Sanja Brusin Beloš, šefica za higijenu i humanu ekologiju u službi za javno zdravlje u Kikindi.

Prošlog maja grad je potpisao ugovor o zajmu od šest miliona evra sa nemačkom državnom razvojnom bankom KfW za izgradnju pogona za prečišćavanje. Pogon treba da počne sa radom 2019. Kancelarija gradonačelnika nije odgovorila na pitanja o vodosnabdevanju u Kikindi i izgradnji novog pogona.Pogon u Kikindi je jedan od malobrojnih u Vojvodini koji će rešiti problem arsena. „To bi koštalo do 700 miliona evra za čitavu Vojvodinu“, kaže on. „Možemo ukazati na probleme sa vodom i u okviru poglavlja 27 pregovora sa Evropskom unijom i konkurisati za sredstva iz EU fondova.“

Pregovaračko poglavlje 27 za pristupanje EU odnosi se na životnu sredinu, uključujući i kvalitet vode.

Zemlja već ima pristup pretpristupnim fondovima iz kojih je 160 miliona evra izdvojeno za ekološke probleme za period do 2020.

Izvor: balkaninsight

ZDRAVA ENERGIJA NASTAJE U “BAŠTALIŠTU”

21.03.2018

Katarina Milenković

Predsednica udruženja građana “Ama Centar” i koordinatorka “Baštališta”

Katarina Milenković završila je komunikologiju na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu. Bavila se novinarstvom i odnosima sa javnošću, nakon čega je osnovala udruženje građana „Ama – Centar za negu čoveka i prirode“.

Katarina je odrasla u Pirotu i tokom detinjstva nije imala dodira sa selom i poljoprivredom. Osnovna znanja o poljoprivredi stekla je zahvaljujući internetu i volontiranju na organskim farmama u svetu. Tokom 2013. godine osniva prvu srpsku zajednicu urbanih baštovana „Baštalište”, koja je uspostavila zajedničku organsku baštu na samo 10 km od centra prestonice.

– Mi smo tehnike uzgajanja organskog povrća učili iz sopstvenih grešaka. Komunicirali smo sa ljudima iz Slanaca i gledali šta oni rade. U svakoj generaciji baštovana imali smo i po nekoliko njih koji se sećaju kako su njihove bake i deke uzgajale povrće. Poslednje dve godine u Baštalištu imamo stručnog saradnika za organsku poljoprivredu, koji dolazi jednom mesečno, dijagnostikuje naše parcele i savetuje nas šta da unapredimo. „Baštalište” je prepoznato od strane Slančana: vozeći se GSP-om, često čujem pozitivne komentare od lokalaca. Oni nas prepoznaju jednostavno kao „oni koji ne prskaju ništa!”. To mi veoma znači, jer Slančani Beograd snabdevaju hranom – kazala je Katarina dodajući da ona zapravo nije proizvođač hrane, već možda čak najgora baštovanka u „Baštalištu” budući da je njena parcela najzakorovljenija.

– Volela bih da istaknem da sam napustila „siguran posao”, jer sam želela da radim ono u šta duboko verujem. Kada radite za nekog drugog, najčešće samo učestvujete u ostvarivanju tuđih vizija. Iako je lepo raditi u zajednici, ukoliko imate sopstvenu viziju, bolje je da potražite svoje mesto. Kada sam pre četiri godine osnovala „Ama Centar” počela sam borbu za ostvarenje sopstvene vizije, a to je da svi treba da imaju pristup hrani i to ne bilo kakvoj, već hrani dobroj za njihovo telo i čija proizvodnja nije štetno uticala na životnu okolinu – ispričala nam je Katarina priču o nastanku „Ama Centra”.

„Ama Centar” na svom sajtu deli brojne informacije i edukativne materijale o održivoj poljoprivredi.

Kao jedan od svojih ciljeva, Katarina navodi koncept Jedna opština – jedno „Baštalište”. U želji da nam približi ovu viziju, Katarina objašnjava da baštenske zajednice kao oblik urbane poljoprivrede predstavljaju više od mesta gde se proizvodi hrana. Osim očiglednih benefita – lepo urađenog prostora na kom se unapređuje položaj stanovništva proizvodnjom hrane, prenosi se poruka održivog razvoja u praksi. Bašta predstavlja i zelenu oazu koja utiče na mikroklimu svog okruženja i snižava temperaturu vazduha u okolini za nekoliko stepeni.

– „Baštalište” je nastalo dok sam živela u Slancima. Ispred kuće se nalazio zaparložen plac, koji smo preuredili i pozvali ljude da nam se pridruže u formiranju prve baštenske zajednice. Debitantske sezone, imali smo 5 članova. Sledeće sezone smo, uz pomoć predsednika mesne zajednice sela Slanci, došli do nove parcele, na kojoj se „Baštalište” sada nalazi već četvrtu godinu. I ovo je bio „školski primer” zapuštenog zemljišta – neobrađivanog 30 godina, sa mnogo smeća, grmlja i trnja – objasnila nam je Katarina.

Udruženje građana „Ama Centar” deluje u oblastima: održivog razvoja, zaštite životne sredine, organske proizvodnje i permakulture, ruralnog razvoja, zajednice, mladih, ženskih i manjinskih prava i medija. Projekti “Ama centra” su: WWOOF Srbija, Baštalište, Baštaonica i Žene za održivu i solidarnu poljoprivredu.

WWOOF Srbija predstavlja program edukacije kroz volontiranje na organskim farmama širom Srbije. „Ama Centar“ je članica globalne Federation of WWOOF Organizations (FoWO).

Nakon tri meseca intenzivnog rada, članovi „Baštališta” su napuštenu parcelu doveli u sadno stanje. Danas ova parcela ima 22 podparcele od po 40 kvadrata koje se ustupaju članovima Baštališta za proizvodnju povrća za sopstvene potrebe. Baštalištanci dele opremljenu alatnicu, sistem za navodnjavanje „kap-po-kap” i paviljon koji će i sledeće godine ugostiti veliki broj radionica.

Vreme potrebno za održavanje parcele zavisi od sezone. Proleće je najzahtevnije doba godine, jer se u to vreme priprema zemljište i potom vrši setva. Tokom sezone potrebno je pleviti korov, zalivati useve i brati plodove. Za parcelu površine 40 kvadratnih metara potrebno je izdvojiti po nekoliko sati dva do tri puta nedeljno.

– Kada gledate kako raste biljka i znate šta ste pojeli, to menja vaš pogled na svet, ali i mentalno-emotivno stanje. Rad sa zemljom i ljudima vas temeljno menja. Kada živite i radite u jednoj baštenskoj zajednici, vi ste upućeni jedni na druge. Ako se moja parcela zakorovi, to utiče i na druge. Ne postoje betonski zidovi koji će sprečiti rasipanje semena korova. Zato, jedni drugima moramo biti oslonac i podrška kako bi naša organska bašta opstala. I to je ono što nas čini baštenskom zajednicom. Dakle, osim što se bavimo proizvodnjom hrane, mi predstavljamo i socijalni eksperiment koji istražuje koliko smo spremni sebe da damo za druge, koliko se povređujemo i/ili uvažavamo. Lično, ja veoma uživam u tome, jer zajednica svakim danom sve više jača – objasnila je Katarina.

Nakon „Baštališta”, osnovana je i jedna baštenska zajednica u Šapcu. Budući da su osnivači poznanici članova „Baštališta”, formiranje druge baštenske zajednice u našoj zemlji, bilo je podržano znanjima i iskustvima naših debitanata. Inicijativa za osnivanje bilo je i u drugim lokalnim samoupravama, ali do sada ni jedna nije zaživela, pa će građani Kragujevca, Novog Sada, Niša i Obrenovca još neko vreme da pričekaju do sopstvene proizvodnje organskog povrća.

Baštenska zajednica, prema Katarininim rečima, može da se posmatra kao jedan otvoreno-zatvoreni sistem. Sve što se u nju unese – tamo i ostane. Slanci nemaju sistem upravljanja otpadom, pa obaveza nošenja smeća u kontejnere opominje ljude pri svakoj nameri da ga uopšte proizvedu. Sa druge strane, „Baštalište” ostvaruje interakciju sa okolinom. Kompostiranjem lišća i sortiranjem reciklabilnog smeća, članovi ove zajednice daju primer okolini.

– Za sada u „Baštalištu” kompostiramo i koristimo prirodne macerate za prskanje. U budućnosti ćemo se pozabaviti „zelenom” energijom, jer priključak na mrežu nemamo. Sistem sakupljanja kišnice bi takođe bio koristan za navodnjavanje. Ukoliko neko želi dati takvu vrstu doprinosa, poziv da postane naš član je otvoren – rekla je Katarina.

Jedini formalni uslov da se pristupi ovoj baštenskoj zajednici je odricanje od upotrebe veštačkih đubriva i hemijskih preparata. „Ama Centar” krajem svake godine raspisuje poziv za nove članove, koji se objavljuje na njihovom sajtu, fejsbuk stranici i mejl listi. Zainteresovani kandidati popunjavaju onlajn upitnik, na osnovu kog prijemna komisija stiče utisak o tome ko su potencijalni članovi, kakve vrednosti žive i u šta veruju. Uži krug izabranih kandidata poziva se na dan otvorenih vrata, gde se praktično upoznaju sa „Baštalištem” i prolaze kroz još jedan krug intervjua. Komisiju za prijem sačinjavaju članovi u bar dve prethodne sezone Baštališta.

– Bilo je interesantnih iskustava tokom prijema, od permutacija mejlova i poziva kandidata koji im se nisu dopali, do razočaranja i agresivnosti odbijenih kandidata. Ipak, otkad je pre tri godine ovaj sistem uveden, naša zajednica rapidno jača – ponosno je istakla Katarina.

Ama Centar sarađuje sa drugim organizacijama civilnog sektora, a Katarina je čest gost na različitim događajima. Koncept gradskih baštenskih zajednica podrazumeva da se one nalaze na zemljištu koje je u javnom vlasništvu, ali do saradnje sa Gradom Beogradom još uvek nije došlo.

– Gradske vlasti su od osnivanja upućene u naš projekat. Pregovarali smo sa predstavnicima više opština i sekretarijata Grada Beograda, tražeći da nam ustupe parcelu na korišćenje. Prema njihovim reakcijama, jedini problem je nedostatak procedure za sprovođenje, budući da su komentari o samoj zamisli izrazito pozitivni. Ipak, smatram da gde ima volje – ima i načina. Mi smo na raspolaganju da prenesemo iskustva iz inostranstva, budući da smo malo dublje u ovoj temi – izričita je Katarina.

Zaštita životne sredine podrazumeva veliki broj mera i aktivnosti, a hrana od toga zauzima mali deo. Ipak, čoveku je hrana dovoljno bliska da njen uticaj na okolinu može da razume. U Srbiji, izuzev udruženja koja se bave organskom poljoprivredom, retka su ona koja poput „Ama Centra” imaju integralan pristup koji izučava položaj hrane u ekosistemu.

– Naravno da nikada neće moći sva hrana da se proizvodi u urbanim sredinama, ali ako uradimo sve što možemo, prištedećemo našu planetu – jedinu koju imamo. Civilni sektor je taj koji inicira promene. Državni aparat je po prirodi veliki, glomazan i inertan. Da bi se desila promena, potreban je prvi impuls, koji mora da dođe od građana, jer je nama samima najviše stalo do kvaliteta našeg života. Naša dužnost i obaveza je da unosimo novine i borimo se za edukaciju. Koliko smo uspešni, zavisi od mnogo faktora, ne samo od nas, naročito u Srbiji – takvoj kakva jeste, što naravno, ne znači da bi trebalo da odustanemo– objasnila je ona.

Na nedavno organizovanoj konferenciji Svetske organizacije za hranu pri Ujedinjenim nacijama (Food and Agriculture Organization of the United Nations – FAO) u Belorusiji, Katarina je bila jedini predstavnik civilnog sektora Srbije. Tokom događaja, predstavljeni su novi ciljevi FAO-a, te se Katarina nada da će aktivnosti „Ama Centra” uspeti da doprinesu realizaciji tih ciljeva u Srbiji.

Na svetski dan hrane 16. oktobra u Kulturnom centru „Grad” drugi put ove godine održan je „Delikatesni ponedeljak”, tokom kog su hranu pripremali članovi „Baštališta”. Pripremljene namirnice ubrane su na njihovim parcelama, uz kupovinu samo neophodnih dodataka. Nazivima jela poput „Potaž od čarobne bundeve i Jesenjska proja”, „Sataraš a la Baštalište”, „Baš kolač sa lavandom”, „Bundevara kolač” i „Egzotični banana bred”, baštovani su želeli da skrenu pažnju javnosti na upotrebu lokalno gajene hrane koja skoro da nema ekološki otisak, ali i da promovišu urbanu i organsku poljoprivredu, kao i koncept baštenskih zajednica.

– Veoma sam ponosna na članove, koji su sami inicirali i organizovali ove događaje. Sjajno su to uradili – zadovoljna je Katarina.

Katarina Milenković nedavno je bila jedan od govornika na TEDx konferenciji u Mokrinu. Koncept spomenutih konferencija je prenošenje poruka koje zajednicu podstiču na društvenu odgovornost.

– Da bi čovek preživeo, potrebni su mu samo vazduh i hrana. Pristup vazduhu za sada nije ograničen (o kvalitetu ovog puta nećemo govoriti), ali hrana, koju je potrebno uneti u organizam bar tri puta dnevno – itekako jeste. U svetu veliki broj ljudi gladuje, ili pak jede hranu neodgovarajuće nutritivne vrednosti. Poljoprivreda predstavlja jedan od najvećih zagađivača životne sredine. Svakog dana, kada odemo u prodavnicu ili na pijacu, dok kuvamo i jedemo, moramo biti svesni da hrana koju jedemo ostavlja trag na našu životnu sredinu. Kada čovek spozna sebe i počne da živi tako što svojim aktivnostima doprinosi da ovaj svet postane bolje mesto, on otvara vrata za male revolucije. Pogledajte oko sebe – kako živite, sa kim živite i družite se, šta jedete, gde kupujete, o čemu pričate, gde vam putuju misli. Sve to utiče na svet ovakav kakav jeste. Energetsko – mentalna lična higijena dovoljna je da se stvari promene na bolje. Sve te „male” revolucije zajedno čine onu „veliku” koji svi mi čekamo. Nema „velike” revolucije, bez promene unutar čoveka. Ukratko, moj moto je: MOJE LIČNO MENJA SVE(T) – zaključila je Katarina jezgrovitom porukom za koju se nada da će dopreti do što većeg broja ljudi.

Priredila: Marija Nešović

Ovaj sadržaj je prvobitno objavljen u magazinu Energetskog portala pod nazivom EKO-ZDRAVLJE, novembra 2017. godine.

Najlepše šume sveta (FOTOGRAFIJE)

21.03.2018

1280px-Living_root_bridges,_Nongriat_village,_Meghalaya — Foto: Wikipedia

Danas, 21. marta 2018. godine, obeležava se Svetski dan šuma. Predlažemo vam da ovaj dan proslavite sadnjom drveta u svom dvorištu ili ispred zgrade i da na taj način doprinesete stabilizaciji klime Zemlje.

Zajedničkim snagama, stabla na svim geografskim koordinatama pročišćavaju nam vazduh, iako svake godine njihove kapacitete osiromašimo za otprilike 13 miliona hektara. Pored toga, šume su dom mnogih vrsta flore i faune.

Ovo je zahvalnica svakom pojedinačnom drvetu za svaki pojedinačni apsorbovan molekul gasova staklene bašte i za svaku pojedinačnu biljku i životinju koju su ugostili pod okriljem svojih krošnji.

Iako ih uzimamo zdravo za gotovo i krčimo zabrinjavajućom brzinom, širom naše planete i dalje postoje šumske površine koje svojom lepotom zaustavljaju dah. U nastavku pogledajte fotografije nekih od njih.

U šumi, Meghalaya, u Indiji, korenje drveća je, rastući decenijama preko tamošnje reke i preplitajući se, kreiralo živi most.

Potopljena šuma u Kazahstanu jedinstveni je fenomen nastao nakon zemljotresa koji je ovo područje uzdrmao 1911. godine. Vitka stabla delimično su ostala u kristalno čistom jezeru iz kojeg su nastavila da rastu.

U belgijskoj pokrajini, Flamanski Brabant, smestila se šuma Hallerbros. Na svetskom je glasu zato što svakog proleća njenu teritoriju prekriju ljubičasti divlji zumbuli.

Iako šumske prizore najčešće zamišljamo kao prostranstva zimzelenih krošnji, na japanskom ostrvu Kjoto nalazi se jednako zadivljujuća šuma bambusa.

Svake godine Zeleno jezero u Austriji poplavi oblast koja ga okružuje. Drveće, staze, klupe i mostovi ostanu 12 metara pod vodom.

Šuma majmuna nalazi se na Baliju i po njenom drveću vere se više od 600 majmuna, po kojima je i dobila ime. Na njenoj teritoriji postoje i hindu hramovi i figure koji datiraju iz 1350. godine.

Amazonska prašuma je najveća svetska tropska prašuma koja se proteže preko Brazila, Kolumbije i Perua. U njoj živi preko 300 vrsta sisara i više od 1800 ptica.

Članovi lokalne faune doline Jiuzhaigou u Kini su zlatni majmuni prćastog nosa i džinovske pande. Populacije i jedne i druge vrste su male, ugrožene i izolovane i zbog toga ovaj lokalitet ima veliku važnost za životinjski svet.

Australijski nacionalni park, Great Otway, izuzetno je bogat različitim vrstama gljiva. Iako se njihova uloga u eko-sistemima često zanemaruje, one su ključni recikleri organske materije, a njihovo udruživanje sa drugim organizmima u simbiotičke zajednice donosi mnogobrojne koristi za obe strane, ali i celokupni biodiverzitet.

Jelena Kozbašić

JP “Vojvodinašume” na Novosadskom proleću

21.03.2018

JP “Vojvodinašume” učestvuje na manifestaciji Novosadsko proleće.

Prvog dana manifestacije, održana je radionica Eko Kutak, namenjena mlađem osnovnoškolskom uzrastu, pod imenom “Ko živi u šumi?”, kao i nastup pod imenom “Šetnja vojvođanskim šumama”.

Danas se održava radionica za mlađi osnovnoškolski uzrast “Značaj i uloga šuma”, zatim sledi nastup “Šetnja vojvođanskim šumama” i promocija filma “Monitoring orla belorepana”.

U susret Danu šuma koji se obeležava 21. marta svake godine ovo preduzeće će deliti promotivni materijal – vrećice sa žirovima sa uputstvom za sadnju, bedževe i flajere sa istorijatom preduzeća.

izvor: vojvodinasume.rs

Sandra Jovićević

Danas je Međunarodni dan šuma

21.03.2018

Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 2012. godine usvojila Rezoluciju kojom je 21. mart proglašen za Međunarodni dan šuma. Odlučeno je da se ovaj datum ubuduće obeležava svake godine počev od 2013. godine, u cilju jačanja svesti javnosti o neophodnosti održivog upravljanja, zaštite i održivog razvoja svih tipova šuma u korist sadašnjih i budućih generacija.

Šume predstavljaju jedan od najsloženijih ekosistema na zemlji i dragoceni prirodni resurs od izuzetnog ekonomskog značaja za čoveka. Njihovo preterano korišćenje dovelo je do konstantnog smanjivanja površina pod šumom i do degradacije životne sredine. Jedan je od preduslova zdrave životne sredine i borbe za opstanak Planete jeste i očuvanje i mudro upravljanje šumama.

Prema podacima CORINE Land Cover za 2012 godinu, površina pod šumom u Republici Srbiji (bez teritorije AP Kosovo i Metohija) iznosi 2 373 740 ha, što predstavlja 30 odsto teritorije, dok je prema SPOT5 satelitskim snimcima površina 2 654 000 ha, što je oko 35 odsto teritorije. U periodu od 1953. do 2012. godine došlo je do povećanja površine pod šumom za preko milion hektara što je porast od 75 odsto u odnosu na 1953. godinu.

izvor: sepa.gov.rs

Sandra Jovićević

Ministar Trivan na Konstitutivnoj sednici Odbora za životnu sredinu i vanredne situacije

21.03.2018

20180320_141408 — Foto: ekologija.gov.rs

Ministarstvo zaštite životne sredine Vlade Republike Srbije pružiće punu podršku lokalnim samoupravama u rešavanju ključnih pitanja zaštite životne sredine u lokalnim zajednicama, rekao je ministar Goran Trivan na Prvoj, konstitutivnoj sednici Odbora za životnu sredinu i vanredne situacije Stalne konferencije gradova koja je održana danas u Gadžinom Hanu.

Stalna konferencija gradova i opština jedna je od organizacija koje se najozbiljnije bave zaštitom životne sredine, i zato će se Ministarstvo angažovati na jačanju saradnje i razmene iskustava i znanja u rešavanju problema životne sredine širom Srbije. Srbija je gotovo potpuno zapuštena zemlja u ekološkom smislu, i potrebno je zajedničko izuzetno angažovanje da se dostignu savremeni standardi zaštite životne sredine koji odlikuju razvijene zemlje Evrope, istakao je ministar Trivan. Za projekte u životnoj sredini koji će pomoći Srbiji u pridruživanju zemljama evropske zajednice u ovom trenutku najpotrebnija je projektno-tehnička dokumentacija, koju ima mali broj opština, a koja je preduslov dobijanja investicija iz evropskih fondova. Ministarstvo će pružiti punu pomoć lokalnim samoupravama u izradi projektno-tehničke dokumentacije, ali i u jačanju privatno-javnog partnerstva, kako bi se stvorili osnovni preduslovi za rešavanje ključnih ekoloških problema u Srbiji, rekao je Trivan.

Pored izbornih aktivnosti i razmatranja postignutog u prethodnom periodu, utvrđene su aktivnosti Odbora u narednom periodu, i ukazano na pravce delovanja u ovim oblastima lokalnih samouprava širom Srbije. Među planiranim aktivnostima SKGO istaknuti su jačanje međusobne saradnje i zajednički projekti opština, osnivanje zelenih saveta na lokalnom nivou, uključivanje zajednice lokalnih samouprava u borbu protiv klimatskih promena.

Odbor za životnu sredinu i vanredne situacije SKGO čini 21 predstavnik gradova, opština i gradskih opština u Srbiji, i svojim delovanjem pokriva dve oblasti – zaštite životne sredine i za delovanje u vanrednim situacijama.

izvor: ekologija.gov.rs

Sandra Jovićević

Udruživanje radi pospešivanja razvoja poljoprivrede

21.03.2018

Privredna komora Vojvodine (PKV), zajedno sa Pokrajinskim sekretarijatom za poljoprivredu, vodoprivredu i šumrstvo i Privrednom komorom Srbije učestvovala je 20. marta 2018. godine na panel diskusiji „Slatko i slano, domaće ili strano“, koji je održan na Kopaoniku u okviru „Winterfest Ski&Wine Kopaonik 2018“, u organizaciji Udruženja „Interfest“.

Cilj panela bilo je ukazivanje na tržišno pozicioniranje domaćih proizvoda, načina na koje interveniše država, zakone i pravilnike, kao i na značaj strukovnog umrežavanja i promocije.

Dragica Samadžić, viši samostalni stručni saradnik u Udruženju usluga PKV, istakla je da je jedna od veoma značajnih aktivnosti PKV, povezivanje privrednih subjekata u regionu, u okviru kojih su potpisani sporazumi o saradnji sa privrednim komorama u Aradu, Temišvaru, Budimpešti, Segedinu, Pečuju, Republike Srpske, Crne Gore. Ona je najavila da će u narednom periodu biti organizovane posete privrednika sajmovima vina u Veroni, turizma u Zagrebu, Jadranskom sajmu u Budvi, kao i prezentacija konkretnih segmenata vojvođanske turističke ponude u Sofiji.

– To su sve tržišta na koje vodimo naše proizvođače, organizujemo poslovne forume, bilateralne susrete, njihove promocije. Mislimo da je velika šansa naših proizvođača hrane upravo u razvoju tog tradicionalnog načina pripreme. Dokaz toga je sigurno značaj koji je vojvođanska gastronomija zauzela u turističkoj ponudi Vojvodine, jer Srbija ja postala jedan brend poznat po dobroj kuhinji, ukusima i mirisima hrane koja je pripremnjena na tradicionalan način. Mi pokušavamo da taj segment i dalje razvijamo pružajući punu podršku takvim proizvođačima. Pored toga, počeli smo aktivnosti na polju sektorskog povezivanja, jer smatramo da je udruživanje na nivou sektora jako bitno. Na taj način oni uspevaju struktovno da na što bolji način predstave svoje interese, kako bismo mi, u okviru naših aktivnosti, štitili njihove itnerese i u pregovorima sa državom, sa Pokrajinskom vladom, sa kojom imamo jako dobru saradnju, pokušali da doprinesemo razvoju tog sektora – istakla je Dragica Samardžić.

Ispred Pokrajinske vlade, prisutnima se obratio pokrajinski sekretar Vuk Radojević koji je predočio u kom pravcu Pokrajinska vlada podržava proizvođače sa teritorije AP Vojvodine, kao i najznčajnije mere koje su usmerene na dalji razvoj prerađivačkih kapaciteta, ukazao je na bolje pozicioniranje domaćih proizvođača, naglasivši da upravo ovakve manifestacije daju svoj doprinos pozicioniranju prepoznatljivsti domaćih proizvoda i promovišu AP Vojvodinu kao gastronomsku i vinsku destinaciju.

– U prošloj godini imali smo nekoliko novih mera agrarne politike na nivou AP Vojvodine koje su upravo dodatno prepoznale kvalitet domaćih proizvoda i prozvođača. Sve naše mere jesu usmerene pre svega na intenzivnu poljoprivrednu proizvodnju – rekao je Radojević.

Kao primer, naveo je da su prošle godine po prvi put izdvojena finansijska sredstva za preradu voća u rakiju i preradu grožđa u vino. Dodao je da domaći proizvodi nalaze svoj put ne samo na domaćem tržištu, već i na međunarodnom. Zaključio je da mere argarne politike moraju da se prilgode realnim potrebama poljoprivrednika i kao izrazito pozitivno, istakao to što se mnogo mladih danas bavi preradom primarnih poljoprivrednih proizvoda.

Sa tim se složio i Milenko Jovanović iz porodične kompanije za preradu suhomesnatih proizvoda „But&Co“ iz Srema, jedine koja je ušla u proces dobijanja licence ovlašćenog proizvođača sremskog kulena od vremena registracije geografskog porekla pa do danas.

– Naša primarna potreba trenutno je da mi, mali privrednici, dobijemo institucionalnu podršku kada je udruživanje u pitanju, a naročito u okviru nastupa na inostranim tržištima, jer su izlagački prostori na međunarodnim sajmovima izuzetno skupi, te da nas tu podrže država, privredne komore oko zajedničkog nastupa na inostranim tržištima generalno – istakao je Milenko Jovanović.

Organizatori manifestacije istakli su da je svakako jedan od ciljeva da se privrednici koji učestvuju u „Winterfest Ski&Wine Kopaonik 2018“, upoznaju sa merama podrške, sa svim što im doprinosi da poboljšaju kvalitet svog proizvoda, način na koji ga mogu bolje prezentovati, čime bi postali konkurentniji na tržištu, kako domaćem, tako i inostranom.

– Kod nas već postoje dokazani brendovi, koji su za vrlo kratko vreme, ulažući u sam kvalitet proizvoda, ali i u pakovanje, način prezentacije uspeli da se plasiraju i u regionu, ali i šire. Mi imamo primer malog porodičnog gazdinstva „Vrtlari“ iz Malog Iđoša, koji su za vrlo kratko vreme, iskoristili sve pogodnosti koje su mogli da iskoriste, i svojim radom i kvalitetom da se izbore, i u roku od samo godinu dana, prodru i na neka strana tržišta – rekla je Jadranka Beljin Balaban.

Ispred PKS, u panelu je učestvovao sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju Aleksandar Bogunović koji je predstavio jedinstveni komorski sistem i istakao značaj udruživanja. Panelu su prisustvovali i pomoćnik ministra za ruralni razvoj Zoran Janjatović, pomoćnih pokrajinskog sekretara za poljoprivredu Mladen Petković, mnogi poljoprivredni proizvođači, novinari, a moderator današnjeg panela bila je Jasmina Beljan Iskrin ispred Udruženja „Interfest“.

Predstavljen nacrt izveštaja o stanju žive

21.03.2018

IMG_20180320_125315_219 — Foto: ekologija.gov.rs

U Beogradu su predstavljeni rezultati dvogodišnjeg projekta „Preliminarna procena stanja za implementaciju Minamata konvencije o živi u Republici Srbiji“, koji je realizovalo Ministarstvo zaštite životne sredine u saradnji sa Programom UN za razvoj (UNDP) i uz podršku Globalnog fonda za životnu sredinu.

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan je na predstavljanju Nacrta izveštaja o stanju žive u Srbiji, zahvalio na podršci koju UNDP daje kroz ovaj i druge projekte na unapređenju životne sredine u Srbiji. Ovakvi projekti su podrška Ministarstvu zaštite životne sredine i svim nadležnim institucijama kako bi pratili svetske standarde i inovacije i unapredili upravljanje hemikalijama i živom. Živa, koja ima izuzetno štetno dejstvo na životnu sredinu i zdravlje ljudi je paradigma borbe protiv zagađenja i zagađivanja kao i zločina koji se vrše protiv životne sredine u Srbiji, kao što je odlaganje opasnog otpada. Svi oni koji su protivzakonito upravljali opasnim otpadom biće kažnjeni, rekao je ministar Trivan i najavio oduzimanje dozvola onim operaterima koji se bave kriminalnim pothranjivanjem opasnog otpada a dobili su dozvolu da njim zakonito upravljaju.

Zamenica stalne predstavnice UNDP Srbija Svetlana Nedera pozvala je sve u Srbiji da zajedno učine sve što mogu kako bi problem žive postao prošlost. Ona je kazala da UNDP u 42 države širom sveta sprovodi projekte u vrednosti od 54 miliona dolara, kojima se pruža podrška rešavanju prioritetnih problema. Mi pružamo podršku izradi prvog izveštaja o živi u Srbiji i paralelno sa izradom tog izveštaja započet je i proces pripreme nacionalnog profila žive, kazala je Svetlana Nedera.

Projektom „Preliminarna procena stanja za implementaciju Minamata konvencije o živi u Republici Srbiji“, koji je prvi put sveobuhvatno sagledano stanje upravljanja živom u Srbiji, utvrđena je spremnost Republike Srbije da implementira sve međunarodne obaveze propisane odredbama Minamata konvencije, kao i prioritetne oblasti za rešavanje u vezi sa upravljanjem živom u našoj zemlji.

Upravljanje hemikalijama jedno je od najznačajnijih pitanja u oblasti zaštite životne sredine, gde se ističe regulisanje upravljanja živom kao materije koja ima izuzetno štetno dejstvo na životnu sredinu, bezbednost i zdravlje ljudi. Minamata konvencija o živi je međunarodni akt kojim se reguliše upravljanje živom koju je Republika Srbija potpisala 2014. godine, i od tada preduzima niz aktivnosti na pripremama za ratifikaciju Konvencije i preuzimanje propisanih obaveza.

izvor: ekologija.gov.rs

Sandra Jovićević

Radionica o procedurama u izradi Crvenih lista i Crvenih knjiga

21.03.2018

Zavod za zaštitu prirode Srbije i IUCN ECARO (Kancelarija za istočnu Evropu i Centralnu Aziju u Beogradu), realizovali su 8. marta 2018. godine, u prostorijama sedišta Zavoda u Beogradu, radionicu kako bi se razmotrila pitanja o zvaničnim i formalnim procedurama u izradi Crvenih lista i Crvenih knjiga, kao i potrebe i mogućnosti da IUCN eksperti pruže podršku za njihovu realizaciju u Srbiji.

Skup u kome je učestvovalo oko pedeset stručnjaka, predstavnika Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ Univerziteta u Beogradu, Instituta za multidisciplinarna istraživanja Univerziteta u Beogradu i zavoda za zaštitu prirode, otvorio je dr Nenad Sekulić, načelnik Odeljenja za biodiverzitet, ekološke mreže i održivi razvoj u Zavodu za zaštitu prirode Srbije.

Radionica je održana u cilju da se nacionalnim ekspertima koji su bili ili će biti uključeni u izradu nacionalnih Crvenih knjiga i Crvenih lista različitih grupa organizama, kroz prezentaciju i primere iz prakse bliže objasni proces izrade Crvenih knjiga i Crvenih lista od strane IUCN eksperata. Tim povodom, realizovane su sledeće prezentacije: IUCN Crvena lista: kratak prikaz uz diskusiju kako se RL procena koristi u indentifikovanju prioriteta u zaštiti i razlike između Crvene liste i Crvene knjige, Oliver Avramovski, IUCN ECARO; Prikaz sprovođenja procene Crvene liste: proces izrade Crvenih lista na globalnom i nacionalnom nivou; isticanje endemita, izbor vrsta (+ NA cat.) i razlike u upravljanju podacima, prikazi i publikacije, Maarten Hofman, IUCN ECARO.

Ovom prilikom i prof. dr Gordana Tomović je prezentovala dosadašnje rezultate koje je Srbija ostvarila na ovu temu, sa posebnim osvrtom na razvijen nacionalni model za određivanje ugroženosti biljnih i životinjskih vrsta upotrebom IUCN kriterijuma.

Maarten Hofman, Oliver Avramovski i dr Nenad Sekulić su nakon prezentacija moderirali diskusiju na teme: proces određivanja ugroženosti vrsta na globalnom, regionalnom i nacionalnom nivou, selekcija taksona i taksonomskih grupa za vršenje procene ugroženosti, organizovanje baza podataka i vlasništvo podataka, razlike u prikazivanju ugroženih taksona kroz Crvene liste i Crvene knjige i njihova dostupnost on-line i sl.

Radionica je predstavljala bazu za korak dalje u uspostavljanju standarda u izradi nacionalnih crvenih lista i crvenih knjiga u Srbiji.

izvor: zzps.rs

Sandra Jovićević

Kako da efikasno proizvodimo i štedimo energiju, upravljamo zgradama i transportom?

21.03.2018

Svako poslovanje, opština, dom, poljoprivreda zahteva inovativna, ekonomična i ekološka rešenja. Već 14. godinu zaredom, Via Ekspo organizuje izložbe i konferencije EE & VE i Smart Cities, od 27. do 29. marta u Hali 5, IEC, u prestonici Bugarske, Sofiji. Učešće u događaju uzele su vodeće kompanije iz 14 zemalja. Neki od izlagača traže poslovne partnere za distribuciju iz balkanskih zemalja, drugi – kontakt sa kompanijama iz različitih oblasti koje žele ulagati u opremu sa visokom pouzdanošću u cilju optimizacije troškova.

Posetioci će se upoznati sa stvarnim prednostima implementacije vrlo efikasnih peletnih kotlova, kamina, bojlera, raznih vrsta gorionika koji se koriste u kućama, velikim industrijskim i javnim objektima. Biće im predstavljene i nove niskoemisione tehnologije za proizvodnju energije iz otpadnog drveta kontaminirane sa lepkovima i lakovima, kao što i mašine za proizvodnju peleta.

Sistemi za korišćenje geotermalne energije smanjuju troškove energije za 80 odsto, a toplotne pumpe na principu „vazduh/voda“ smanjuju potrošnju energije za 65 odsto. Među proizvodima ističu se biogas postrojenja za proizvodnju električne energije, tople vode, pare ili hladnoće, kogeneracijski sistemi za istovremenu proizvodnju električne i toplotne energije, inovativni podeljeni klima uređaji – split sistema, solarni paneli, infracrveno grejanje, LED osvetljenje, baterije i još mnogo toga.

Izlagači će predstaviti rešenja za upravljanje i kontrolu objekata: uključivanje i isključivanje aparata, uređaja, koji regulišu grejanje i klimatizaciju, merenje električne energije, toplotne energije, vode, plina, osvetljenje, vlažnost vazduha.

Vodeći programer će promovisati usluge lokalizacije za građane, opštine i preduzeća. One će naći primenu u inteligentnim gradovima, u vozilima, u upravljanju saobraćajem i upravljanju voznim parkovima.

Među eksponatima biće električna vozila za urbanu logistiku, komunalne usluge, pokretna trgovina na malo, poljoprivredne delatnosti i intermodalni transport.

Ukoliko želite da se pridružite događaju o energetskoj efikasnosti, obnovljivim izvorima energije i pametnim gradovima, posetite sledeću web-stranicu: https://energetskiportal.rs/dogadjaji/cetrnaesta-izlozba-i-konferencija-ee-i-ve-i-smart-cities/.

Paralelno se održava i izložba Sačuvaj(mo) planetu!: https://energetskiportal.rs/dogadjaji/izlozba-i-konferencija-sacuvajmo-planetu/.

www.viaexpo.com

Rudnik “Gros” premašio plan eksploatacije rude

20.03.2018

Preduzeće “Gros”, koje se bavi eksploatacijom rude olova i cinka iz Rudnika “Sase” kod Srebrenice, ostvarilo je prošle godine rekordnu proizvodnju od 347.000 tona rovne rude, što je za 4,5 odsto više od planirane količine.

To je omogućilo uspešno poslovanje ovom kolektivu i inverstiranje 3.410.911 KM u nabavku nove opreme, rekonstruckciju objekata i izradu projektne dokumentacije, te za istražne radove kao i otvaranje novog jamskog kopa Iva u rejonu Vitlovci, saopšteno je iz ovog preduzeća, koje posluje u sastavu britanske kompanije “Mineko”.

Kop “Iva” predstavlja budućnost rudnika i obezbeđuje kontinuitet proizvodnih aktivnosti na novim ležištima za duži period.

izvor: energetika.ba

Sandra Jovićević

Beč: Deveti put zaredom grad s najboljim kvalitetom života

20.03.2018

Nigde na svetu se ne živi tako dobro kao u Beču. Tako bar kažu rezultati istraživanja koje je sprovela međunarodna konsultantska kuća „Mercer“ koja je od 231 grada, 9. put zaredom Beč proglasila za grad sa najboljim kvalitetom života na svetu. Ono što ga čini najboljim je dobra bezbednosna situacija, dobra mreža javnog prevoza kao i brojne ustanove kulture i mogućnosti za zabavu. Drugo mesto zauzeo je Cirih a treće mesto dele Minhen i novozelandski grad Aukland. Na poslednjem mestu nalazi se glavni grad Iraka, Bagdad.

Konsultantska kuća „Mercer“ svake godine analizira kvalitet života u više od 450 svetskih gradova. Analiza se sprovodi na osnovu 39 kriterijuma, među kojima su standardi u zdravstvu, politička stabilnost, ekonomska situacija, obrazovni sistem, stambeno tržište i zaštita prirode. Skoro 98 odsto svih podataka dale su nezavisne institucije i ustanove a 2 odsto su vrednovali oni koji su na privremenom radu u Beču.

Više informacija na strani: https://wien1x1.at/site/warum-redet-ihr-immer-von-mercer/.

1...1,1241,1251,126...1,673 Page 1,125 of 1,673

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM