Rekonstrukcija, racionalizacija i održavanje javnog osvetljenja u Velikom Gradištu

10.04.2018

Predsednik opštine Veliko Gradište, Dragan Milić, potpisao je nedavno sa predstavnicima izvršilaca Ugovor o javno-privatnom partnerstvu za vršenje usluga rekonstrukcije, racionalizacije i održavanja javnog osvetljenja u naseljenim mestima opštine Veliko Gradište.

Ugovor je zaključen između korisnika opštine Veliko Gradište i izvršilaca Smart energy investment Kft, Ogranak SEI Beograd-Vračar, Keep Light d.o.o, U Light Kft iz Budimpešte i Ogranak U Light Kft Novi Sad.

Postojeća rasveta zameniće se novom već do jula ove godine, pre planiranog roka, dok je period garantovanja petnaest godina.

Projekat uključuje primenu mera poboljšanja energetske efikasnosti i uštede u operativnim troškovima javnog osvetljenja za deo sistema javnog osvetljenja opštine Veliko Gradište, a cilj projekta su, kako se u ugovoru navodi, ušteda energije, odgovarajuće uštede u emisiji CO2 i uštede u operativnim rashodima javnog osvetljenja.

Potpisivanju ugovora o javno-privatnom partnerstvu prisustvovao je i direktor ogranka „Požarevac“ EPS distribucije, Nikola Šljukić, predsednica Skupštine opštine, Branislavka Šulović, kao i zaposleni u opštini Veliko Gradište zaduženi za njegovo sprovođenje i praćenje.

Milisav Pajević

Sanacija klizišta u Guberevcu

10.04.2018

JKP „Komunalac“ iz Knića izvodi radove na ugradnji postojećih propusta u Guberevcu u zaseoku Krunići – Glišovići.

U planu je sanacija klizišta, mestimično nasipanje puta kamenom drobinom i iskop odvodnih kanala na delu klizišta.

Uporedo sa tim poslom „Komunalac“ je na putu pored zdravstvene ambulante u Toponici odradio i nasipanje kamene drobine, razastiranje kamena grederom uz ručnu popravku, valjanje i utovar zemlje i šuta kao i odvoz na deponiju.

Radovi se izvode na osnovu Programa održavanja i razvoja Opštinskih i nekategorisanih puteva, javne rasvete i drugih komunalnih i javnih objekata u opštini Knić.

Milisav Pajević

Objavljen Javni poziv za nabavku kontejnera za odvojeno prikupljanje otpada

10.04.2018

mid_5a16955189e41 reciklaza otpad — Foto: mzoip.hr

Ministarstvo zaštite okoline i energetike Hrvatske osiguralo je jedinicama lokalne samouprave putem EU fondova kroz Operativni program „Konkurentnosti i kohezija“ 85 odsto sredstava za sufinansiranje nabavke kontejnera za odvojeno prikupljanje otpada. Radi pojednostavljenja procedure i brže realizacije celog postupka, Fond za zaštitu okoline i energetsku efikasnost Hrvatske će operativno, prema iskazu interesa gradova i opština, sprovesti postupak javne nabavke i distribucije kontejnera.

Jedinice lokalne samouprave koje imaju važeći plan upravljanja otpadom se mogu javiti na javni poziv Fonda i dostaviti podatke o potrebnom broju kontejnera za odvojeno prikupljanje otpadnog papira i kartona, plastike, stakla, tekstila i biootpada. Poziv će biti otvoren 45 dana, a nakon toga će se na osnovu prikupljenih podataka znati tačan iznos ukupne investicije koja bi prema okvirnim procenama mogla iznositi preko 250 miliona kuna.

Resorno ministarstvo i Fond organizovće tokom ovog meseca regionalne radionice na kojima će predstavnicima gradova i opština i komunalnih kompanija detaljno objasniti uslove prijave na javni poziv.

Više informacija možete pogledati na sledećem linku.

izvor: fzoeu.hr

Sandra Jovićević

Goranski Eko Kampovi

10.04.2018

Pokret gorana Novog Sada i ovog leta organizuje Goranske Eko Kampove koji su podeljeni u pet tematskih celina, za decu uzrasta od 6 do 12 godina, u Sremskim Karlovcima, u „Ekološkom centru Radulovački“.

Kampove će voditi stručni saradnici Pokreta gorana iz različitih oblasti, koji imaju iskustva u radu sa decom navedenog uzrasta, a sa decom će sve vreme biti kamp lideri.

Kamp „Pticoljub“ – održavaće se od 20. do 22. juna gde će učesnici kampa imati prilike da saznaju i dobiju odgovore na mnoga pitanja poput: Da li ste se nekad pitali zbog čega roda ima dugačak kljun i duge noge? Zašto leti čak u Afriku? Zašto vrabac ima mali kljun, a vetruška kao otvarač za konzerve? Da li se i oni sele ? Na ovom kampu naučićemo kako se postaje ornitolog ili Pticoljub i čime se oni bave. Stručna saradnica: Magdalena Grahovac, ornitolog.

Kamp „Buboljub“ – održavaće se od 01. do 03. jula gde će učesnici imati prilike da se upoznaju sa milionskom grupom bića i naprave insektarijume, koristeći se neinvazivnim metodama. Naučiće postupke odgajanja leptira i upoznati se sa osnovnim principima enotomologije kao biološke discipline. Stručni saradnik: Saša Rajkov, ekolog – ornitolog i entomolog.

Kamp „Cvetoljub“ – održavaće se od 27. do 29. jula. Cvetoljubi će moći da saznaju koje biljke mogu istovremeno biti i jestive i lekovite, kako ih ubrati, pripremiti, probati i dugo ih koristiti. Napraviće sami svoj herbar, čaj, med, palačinku, kozmetiku i mnogo drugih korisnih stvari za špajz. Stručna saradnica: Đurđica Simin, biolog – botaničarka.

Kamp „Pčeloljub“ – održava se od 11. do 13. avgusta. Deca će upoznati način života pčela, uloge u pčelinjim zajednicama, čime se pčele hrane, kako nastaje med i koja je njihova uloga u prirodi. Obići će nekoliko pčelara, videće kako izgledaju košnice i pčelarska oprema. Stručni saradnik: Nemanja Lukić, pčelar.

Kamp „Drvoljub“ – održava se od 25. do 27. avgusta. U ovoj nesvakidašnjoj avanturi će učesnici zajedno zaviriti u čarobni svet šume Fruške gore kroz razne aktivnosti. Istraživaće različite tipove staništa i njihove stanovnike. Upoznaće se sa drvenastim i zeljastim vrstama našeg područja, a neke će čak i probati. Otkriće koja su to osnovna pravila tokom boravka u prirodi. Doživeti ovo nezaboravno iskustvo i vratiti se sa kampa zajedno sa drugarima i događajima koje će dugo pamtiti. Stručni saradnik: Igor Đorđević, pejz.arhitekta.

Goranski Eko Kamp je dugogodišnji program Pokreta gorana Novog Sada koji se realizuje od 1997. godine.

izvor: pokretgorana.org.rs

Plutajući solarni paneli na Maldivima (VIDEO)

10.04.2018

Maldivska Republika prostire se na gotovo 1200 ostva u Indijskom okeanu od kojih je tek nekoliko veće od jednog kvadratnog kilometra. Priroda je prema ovom arhipelagu bila prilično blagonaklona – ne samo da mu je podarila nepregledna prostranstva beličastog peska, raznovrstan morski svet, koralne grebene i kristalno čistu vodu, već i obilje sunčevih zraka.

Pre nego što pomislite da smo turistička agencija koja reklamira paket-aranžman za luksuzno maldivsko odmaralište, naglasićemo da se u nastavku nećemo baviti Suncem kao sredstvom za dobijanje tamnog tena, već za dobijanje energije.

Prepoznajući osunčanost Maldiva kao potencijal za proizvodnju energije, a u nedostatku kopna i stabilnih krovova (usled karakteristične ostrvske arhitekture) za postavku solarnih panela, austrijsko preduzeće Swimsol je, u saradnji sa Bečkim univerzitetom i nemačkim institutom Fraunhofer, došlo do alternativnog rešenja. Umesto da ih “uzemlje”, oni su solarne jedinice “usidrili”. Svaka od njih zauzima površinu od 14 kvadratnih metara i može da napaja 25 domaćinstava. Postavljene su na aluminijumske okvire koji ne ometaju morska kretanja.

Sistem SolarSea izuzetno je izdržljiv – inženjeri ističu da mu talasi do 2m i vetar do 120 km/h ne mogu naškoditi – i tako barem narednih 30 godina koliko iznosi garantni rok.

Još jedna dobra strana ovog izuma je i brzina i jednostavnost njegovog sklapanja – preduzeće Swimsol tvrdi da tek tri čoveka za svega jedan dan na plaži može da konstruiše njihovu neobičnu platformu, zbog čega je porede sa Ikea nameštajem.

Prema proračunima, plutajući solarni paneli su, zavisno od doba dana, od 5 do 10 odsto efikasniji u odnosu na svoje krovne ekvivalente u istom podneblju. Razlog tome su efekat hlađenja vode i odbijanje zraka o površinu okeana.

Kako se ne bi narušio razvoj korala kojima je takođe potrebna sunčeva svetlost, važno je da se vodi računa da se ploče instaliraju na mestima sa peskovitim dnom. Neke od njih su, štaviše, “opkoljene” kolonijama ovih organizama, čime su pretvorene veštačke grebene.

Šta je sa ostalim morskim stvorenjima? S obzirom na to da ribe vole senovite predele, okolina SolarSea predstavlja im kulise za “igru žmurke”.

Ne samo da je struja iz obnovljivih izvora primamljiva iz ekološke perspektive, već i iz perspektive novčanika. Bez subvencija vlade, cena energije koju prodaje Swimsol niža je od one koja dolazi iz znatno prljavijih naftnih derivata.

Jelena Kozbašić

Drugo predavanje o Arhuskoj konvenciji u Odžacima

10.04.2018

6187e8e3b292df4bec7f162543eed86b_L — Foto: epodzaci.org

Ekološki pokret Odžaka je nastavio ciklus predavanja o Arhuskoj konvenciji.

Tako su 29.marta 2018. godine, predavanja održana za tri odeljenja osmih razreda OŠ „Miroslav Antić“ iz Odžaka. Za svako odeljenje održano je posebno predavanje. Od 57 učenika osmih razreda predavanjima je prisustvovalo 52 učenika.

Predavanja je održao Ivica Ćirić, predsednik Ekološkog pokreta Odžaka, a realizuju se u okviru druge godine realizacije CSOnnect programa, koji sprovodi Regionalni centar za životnu sredinu ( REC ) uz finansijsku podršku Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA). Ekološki pokret Odžaka realizuje ovaj program u okviru konzorcijuma koji predvodi Centar za evropske politike ( CEP) iz Beograda. Članovi konzorcijuma su i Ekološki centar „Stanište“ iz Vršca, Lokalni ekološki pokret iz Smedereva i Business and Economy Center iz Beograda.

Kao i u predavanjima u prethodnom ciklusu, prva polovina časa iskorišćena je za predstavljanje pripremljene prezentacije o Arhuskoj konvenciji, dok su u drugom delu časa učenici ispunjavali test znanja , evaluacioni list i obavili kratak razgovor o zaštiti životne sredine i odžačkom Zelenom savetu.

Ekološki pokret Odžaka planira da u aprili i početkom maja održi predavanja u još četiri škole. Izbor škola zavisiće od konkretnih dogovora sa direktorima škola u neseljenim mestima odžačke opštine.

izvor: epodzaci.org

Sandra Jovićević

Početak druge faze radova na fabrici vode „Petar Antonijević“ na Cerovića brdu

10.04.2018

U fabrici vode PPV „Petar Antonijević“ na Cerovića brdu počeli su radovi na drugoj fazi Projekta rekonstrukcije i dogradnje postrojenja.

Predstavnici Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, grada Užica, radnog tima i stručnog nadzora prisustvovali su uvođenju u posao izvođača radova.

Od ukupne vrednosti radova u drugoj fazi koja iznosi 309,8 miliona dinara, oko 20 miliona dinara obezbediće Grad Užice iz svog budžeta a 290 miliona finansira Vlada preko Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Rok izvođenja svih radova je 8 meseci.

Prva faza radova sa ukupnim ulaganjem od 400 miliona dinara, od kojih je 360 miliona obezbedilo Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, realizovana je u 2017. godini. Sa radovima izvedenim u prvoj fazi dobijena je značajno poboljšana tehnološka linija prerade vode, sigurnost u snabdevanju grada vodom i ugrađena najsavremenija oprema za tretman voda.

izvor: uzice.rs

Sandra Jovićević

Nova kotlarnica na biomasu u pivari Čelarevo

10.04.2018

carlsberg-srbija_nova-kotlarnica — Foto: carlsbergsrbija.rs

U pivari Čelarevo kompanije Karlsberg Srbija predstavljena je Kotlarnica na biomasu, snage 850 kilovata, novo postrojenje za proizvodnju pare iz obnovljivih izvora energije.

U pitanju je veoma skupa investicija, vredna oko miliona evra i jedna je u nizu u proteklih 15 godina, otkako je privatizovana jedna od tada najmodernijih pivara na Balkanu.

Sve je krenulo od potrebe da se drvene palete, koje su ružile fabrički krug iseku, usitne i iskoriste na najbolji mogući način, kao biogorivo. Uz već postojeći biogasni kotao udvostručeno je korišćenje obnovljivih izvora energije u samom procesu proizvodnje piva i ono sada iznosi 40 posto, od ukupne potrošnje energenata. Oni su pre svega zamena za prirodni gas. Bitna je i ekološka komponenta celog ovog projekta. Obnovljivi izvori energije ne zagađuju okolinu. Biomasa je CO2 neutralna, što znači da sagorevanjem emituje tačno onoliko ugljen dioksida, koliko biljka veže u procesu fotosinteze.

Do 2030. godine kompanija Carlsberg ima zacrtana 4 cilja koja će pored povećanja efikasnosti i kvaliteta u proizvodnji odnose na ljudski faktor, a mogli bi se povezati upravo sa ekološkim standardima EU.

Recimo i to da u pivarstvu prednjače strane investicije. Kompanija Karlsberg do sada je uložila u čelarevsku fabriku 224 miliona evra, od čega 4 i po prošle, a za ovu godinu plan je 6 i po miliona evra. 124 godine stara fabrika, koju je osnovao Lazar Dunđerski, doživela je novom kotlarnicom na biomasu još jednu ekoinovaciju i prva je te vrste u svetu u celoj Carlsberg grupi.

izvor: carlsbergsrbija.rs

Sandra Jovićević

Inspekcija tvrdi da je paradajz sa spornom deklaracijom ispravan, stručnjaci zabrinuti

10.04.2018

tomato-2823824_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Paradajz, uvoz iz Turske, sa deklaracijom na kojoj piše da kora nije za ljudsku ishranu, izazvao je pravu pometnju i strah kod potrošača. Tragom fotografije na društvenim mrežama inspektori fitosanitarne inspekcije koracima unazad, proverili su uvoznika kao i dozvole za uvoz i ustanovili da je taj paradajz bezbedan za jelo, kao i da je prošao sve zakonom propisane kontrole.

– Sa sigurnošću tvrdimo da je taj paradajz bezbedan za ishranu. Reč je o tehničkoj grešci i propustu uvoznika, koji se inače bavi uvozom agruma, pa se na deklaraciji našao natpis “kora nije za ljudsku ishranu – kaže Nenad Milojević, načelnik fitosanitarne inspekcije Ministarstva poljoprivrede.

Proverom je utvrđeno da je paradajz koji ima spornu deklaraciju, uvezen iz Turske 24. marta, i to u količini od 21,7 tona. Na granici je obavljena kontrola pošiljke, uzorkovanje, kao i provera bezbednosti na pesticide. Uzorci su poslati u laboratoriju, a rezultati su stigli 27. marta.

– Utvrđeno je da je paradajz bezbedan za ishranu i dozvoljeno je da uvoznik može da ga stavi u promet. Deklaracija je bila u skladu sa pravilnikom i nije bilo obeležja da kora nije za ishranu. Pretpostavka je, a to smo u razgovoru sa uvoznikom shvatili da je možda došlo do tehničke greške, jer se oni bave i uvozom južnog voća, te je ona ostala na delu deklaracije, kao preporuka i tako napravila pometnju – ističe Nenad Mijailović, načelnik fitosanitarne inspekcije Ministarstva poljoprivrede.

Naknadnom kontrolom Kvantaške pijace u Beogradu, utvrđeno je da paradajza sa spornom deklaracijom, a gde je navodno fotografija i nastala, više nema.

Posle svega nameće se pitanje, da li ako limun ima preporuku na deklaraciji da kora nije sa ishranu to znači da on ipak u sebi ima nedozvoljene supstance, i da ga uopšte ne treba koristiti, sagovornik ukazuje da se i prilikom uvoza limuna ispituje bezbednost celog ploda uključujući i koru. Samo sa dozvolom, a nakon svih laboratorijskih analiza, limun iz uvoza može da se stavi u promet.

– Limun se naročito ispituje zbog toga što se kora prska a kako bi što duže trajao. Ispituje se nivo pesticida kao i kontraminata, a naročito se kontrolišu oni uvoznici kod kojih je bilo ranije propusta. U slučaju da se utvrde nepravilnosti, proizvod se uništava u prisustvu inspektora i uvoznika – kaže Nenad Milojević.

Da li su još neki agrumi sporni, kada je reč o kori? Naš sagovornik odgovara da nije bilo otkrivenih nepravilnosti ni kod pomorandži, ni mandarina, ni grejpa.

Goran Papović, iz Nacionalne organizacije potrošača, ističe da na žalost kada nije sezona određenom voću i povrću, se dešava da ono na sebi ima i neke supstance koje nisu preporučljive u ljudskoj ishrani. To važi za ono koje stiže u Srbiju iz daleka, brodskim transportom, te stoga savetuje oprez i da se voće ili povrće uvek opere.

– Paradajz se recimo tretira etilenom da bi brže sazreo, kao i fungicidom, kako se ne bi buđavio. Ova situacija sa deklaracijom na kutiji paradajza na kojoj piše da kora nije za ljudsku ishranu je u svakom slučaju čudna i nemam logično objašnjenje – kaže Papović.

Izvor: Blic

Mali rečnik ekoloških pojmova- zagađenje vazduha

10.04.2018

U poslednje vreme mediji posvećuju mnogo pažnje zagađenju vazduha. Slušamo kako je vazduh koji dišemo zagađen, na nekim mestima manje ili više, i kako bi mogao imati određene posledice po nas.

Ali, čime je taj vazduh zagađen? Kakve posledice ostavlja po naše zdravlje i kako do zagađenja uopšte dolazi? Mnogi od nas nikada nisu imali prilike da uče o ovome a oni koji jesu možda su i zaboravili. Mediji koji nam plasiraju ovakve informacije odnose se prema nama kao da smo svi do jednog ekološki stručnjak i one nekada mogu delovati zastrašujuće ili zbunjujuće. Ali, ne brinite, mi smo tu da vam pomognemo sa svim vašim ekološkim nedoumicama. Pa da počnemo.

Šta je zagađenje vazduha?

Vazduh je smeša prirodnih gasova i sitnih čestica koje imaju stalan sastav i koje se nalaze u stabilnoj ravnoteži. Međutim, vazduh iznad mnogih gradova danas je mračan i sumoran a horizont nestaje u izmaglici smoga koji je posledica zagađenja.

Zagađenje vazduha podrazumeva prisustvo hemikalija, čestica ili bioloških materija koje nanose štetu čoveku ili drugim živim bićima, tj. narušavaju prirodnu sredinu u atmosferi. Čestice koje narušavaju ravnotežu materija vazduha nazivaju se polutanti. Najčešći polutanti su ugljen-monoksid, ugljen-dioksid, sumpor-dioksid, oksidi azota, pepeo i čađ.

Uzroci zagađenja vazduha

Uzroci zagađenja vazduha mogu biti prirodni ili antropogeni (oni za koje je odgovoran čovek). Prirodni uzroci zagađenja vazduha su prirodne pojave poput deflatacije (raznošenje zemlje i peska vetrom), vulkanskih erupcija, požara, mineralnih i termalnih izvora koji oslobađaju ugljen-dioskid, sumpor-vodonik ili metan, kosmička prašina koja iz kosmosa ulazi u atmosferu kao i okeani koji zbog procesa koji se odvijaju u njima oslobađaju određene materije.

U veštačke izvore zagađenja spadaju procesi vađenja i obrade minerlanih sirovina, hemijska industrija,sagorevanje uglja, poljoprivreda, saobraćaj, elektrane i dr.Kada je reč o antropogenom zagađenju najveći uzroci su saobraćaj i industrija. Prilikom sagorevanja različitih oblika goriva u motorima ili fabrikama ispušta se velika količina štetnih materija u atmosferu.

Pročitajte još:

Kako zagađenje vazduha utiče na zdravlje?

Polutanti ili čestice zagađenja su toliko sitne da ne samo što dospevaju u naša pluća već ulaze i u naš krvni sistem. Veće čestice stižu samo do nosa dok manje stižu i do mozga. Postoje istraživanja koja ukazuju na to da bi čestice azot-dioksida mogle da utiču na raskidanje veza među moždanim ćelijama i utiču na pojavu demencije. Zagađen vazduh može da prouzrokuje razne kradiovaskularne probleme uključujući i srčani udar a tuču na povećan rizik i od bolesti pluća i moždanog udara.

Kako se boriti protiv zagađenja vazduha?

Razne države se bore protiv zagađenja vazduha različitim zakonima koje ograničavaju zagađivače . To podrazumeva da vlasnici postrojenja koja zagađuju moraju da ulože u moderne sisteme filtracije vazduha. U nekim gradovima saobraćaj na dizel motor se ograničava ili potpuno zabranjuje dok se za električna vozila daju subvencije od strane države. Takođe, protiv zagađenja vazduha pomaže zelenilo pa mnogi gradovi nalaze inovativne načine da postave što više biljaka u urbane centre.

Na individualnom nivou možete doprineti čistijem vazduhu tako što ćete manje koristiti svoja kola a više javni saobraćaj, bicikl ili jednostavno češće ići peške.

Zemlje sa najzagađenijim vazduhom u gradovima su Iran, Indija, Saudijska Arabija, Kamerun i Kina. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije u Srbiji godišnje prerano umre oko 5 400 ljudi zbog zagađenog vazduha.

Milan Zlatanović

Unaprediti sistem reciklaže ambalažnog otpada

10.04.2018

Ministar zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije Goran Trivan razgovarao je sa predstavnicima Srpske asocijacije reciklera ambalažnog otpada u Srbiji o aktuelnim temama u oblasti sakupljanja i reciklaže ambalažnog otpada.

Na sastanku ministra Trivana sa predstavnicima Srpske asocijacije reciklera ambalažnog otpada, čije su članice vodeće fabrike za reciklažu ambalažnog otpada u Srbiji, Fabrika kartona Umka, Grintek Novi Sad, Fabrika hartije Beograd, Srpska fabrika za reciklažu Grejač, razmotrene su teme unapređenja sistema reciklažnog otpada, kao što su potreba izrade studije za analizu stanja u sistemu reciklaže ambalažnog otpada, do poštovanja procedura prilikom izvoza ambalažnog otpada.

Ministar Goran Trivan je rekao da su vrata resornog ministarstva otvorena za sve inicijative i predloge, kako predstavnika Srpske asocijacije reciklera ambalažnog otpada u Srbiji, tako i svih drugih zainteresovanih strana, kako bi se sagledali problemi i pronašla rešenja koja su najbolja za životnu sredinu i Srbiju.

izvor: ekologija.gov.rs

Sandra Jovićević

Kenijski ministar turizma traži doživotnu kaznu za trgovinu slonovačom

09.04.2018

Nakon smrti severnog belog nosoroga Sudana, ostale su samo dve jedinke ove vrste i obe su ženke.

Kenijski ministar turizma, Nadžib Balala, zatražio je doživotnu kaznu za svakoga u čijem se posedu pronađe slonovača ili nosorogova kost, piše Rojters.

“Kljove i rogovi pripadaju slonovima i nosorozima”, rekao je on na svečanosti priređenoj u sećanje Sudanu, poslednjem muškom primerku severnog belog nosoroga koji je nedavno uginuo. “Promenićemo naše zakone, svako ko bude uhvaćen sa slonovačom biće doživotno zatvoren.”
Sada su žive samo još dve ženke, Sudanova ćerka i unuka, i jedini način da se očuva ova vrsta je veštačkom oplodnjom sačuvanom semenom tečnošću.

Ubistva ugroženih životinja zarad profita nastavljaju se u Africi, ali je svest o krvavoj ceni slonove i nosorogove kosti sve veća. Sve je više i internacionalnih akcija koje pokušavaju da zaustave trgovinu.

Kina je u decembru prošle godine zabranila uvoz slonovače, što je veliki udarac crnom tržištu Afrike, budući da je Kina bila najveći potražilac ove protivzakonite i opasne robe.
Kenijom je lutalo 20.000 nosoroga sedamdesetih godina prošlog veka, ta bi se ta cifra smanjila na 400 tokom devedesetih. Sada u ovoj zemlji živi oko 650 nosoroga, od kojih je najveći broj crnih nosoroga.

Izvor: standardmedia

Najpoznatnija plaža Filipina zatvorena zbog zagađenja

08.04.2018

Jedno od najpoznatijih filipinskih ostrva, Borakaj biće zatvoreno za turiste narednih nekoliko meseci zbog zabrinutosti da je to malo, nekada idilično peskovito letovalište, zagađeno otpadnim vodama kanalizacije, saopštile su vlasti Filipina.

Predsednik Filipina Rodrigo Duterte naredio je da ostvo bude zatvoreno od 26. aprila na najviše šest meseci, saopštio je njegov portparol Hari Rok.
“Borakaj je u našoj državi poznat kao raj i ovo privremeno zatvaranje je zato da bi i naredne generacije mogle da u njemu uživaju”, rekao je Rok novinarima.

Ta odluka ugrožava radna mesta hiljada ljudi na ostrvu koje godišnje ugosti dva miliona posetilaca i doprinese s milijardu dolara ekonomiji Filipina, navela je agencija AFP.

Stručnjaci smatraju i da je ta mera u suprotnosti s vladinom politikom razvoja tog ostrva, uključujući nedavno odobrenih 500 miliona dolara za najavljeni kazino i novi centar za odmor na Borakaju.
Vlasti su navele da pojedini poslovni objekti koriste drenažni sistem ostrva za ispuštanje kanalizacije u more.
Prema drugim izvorima, problemi sa zagađenjem Borakaja, pre svega “koliformnim bakterijama” fekalnog porekla, počeli su devedestih godina, te je broj turista opao za čak 60 odsto 1997. godine.
Potom je uveden poseban sistem za snabdevanje vodom za piće, sistem za odlaganje smeća i izgrađeno je postrojenje za preradu kanalizacione vode, ali zaraza je opstala, jer je te sisteme koristila svega polovina hotela i samo petina domaćinstava.

Uprkos svemu tome, Borakaj je 2005. godine proglašen “specijalnom zonom turizma”.
Problemima s vodom, kanalizacijom i smećem se 2015. godine pridružilo abnormalno bujanje algi zbog bacanja smeća u more.

Izvor: telegraph

Groblje svemirskih letelica, gde trune visokotehnološki otpad? (VIDEO)

07.04.2018

print-screen-youtube — Foto: Print Screen Youtube

Očekuje se da će kineska svemirska laboratorija Tiangong-1 će, u toku sutrašnjeg dana, 8. aprila 2018. godine, bez kontrole pasti na Zemlju. Mesto koje pritom gotovo sigurno neće pogoditi jeste usamljena tačka na jugu Tihog okeana.

“Okeanski pol nepristupačnosti” ili Point Nemo, nazvan tako u čast podmorničkog kapetana iz romana Žila Verna, predstavlja vodeno groblje tankera od titanijuma i drugog viskotehnološkog otpada. Najdalje je udaljena tačka ne svetu u odnosu na kopno: 2.688 kilometara od ostrva Pitkairna na severu, Uskršnjeg ostrva na severozapadu i ostrva Maher i dela Antarktika, na jugu.

– To je najprivlačnija lokacija za kontrolisano rušenje iz svemira jer nigde u blizini nema žive duše – kaže Stijn Lemens iz Evropske svemirske agencija (ESA). Dodaje da se, srećnim spletom okolnosti, radi i o mestu koje nije biološki raznoliko. – Zato je postalo svemirsko smetlište ili lepše rečeno – groblje. Naročito kada su u pitanju svemirski teretni brodovi – zaključuje Lemens.

Tu se nalazi između 250 i 300 svemirskih letelica, koje su većim delom izgorele pri ulasku u Zemljinu atmosferu. Daleko najveći objekat koji je sa neba pao u Point Nemo bila je 2001. ruska svemirska stanica Mir, teška 120 tona.

U budućnosti će većina svemirskih brodova biti građena od materijala koji se tope na nižim temperaturama pa će biti manje verovatno da će bilo koji njihov deo preživeti ulazak u atmosferu. NASA i ESA, na primer, u proizvodnji rezervoara za gorivo sa titanijuma prelaze na aluminijum.

Kina je Tiangong-1, svoju prvu svemirsku laboratoriju sa posadom, lansirala 2011. godine. Očekivalo se da će se kontrolisano srušiti u Pacifik, ali su kineski inženjeri izgubili kontrolu nad letelicom pre dve godine. Tako je osam tona težak Tiangong počeo let bez kontrole.

Razloga za zabrinutost nema. Verovatnoća da neki deo Tiangong-a preživi ulazak u atmosferu i pogodi nekoga zanemarivo je mala, manja od jedan prema 12 biliona, tvrdi ESA.

Izvor: dnevno.rs

1...1,1161,1171,118...1,673 Page 1,117 of 1,673

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM