Preuzimanje automatske merne stanice u Kosjeriću

02.04.2018

U prostorijama Agencije za zaštitu životne sredine potpisan je godine ugovor sa Opštinom Kosjerić.

Ugovorom je određeno da Agencija za zaštitu životne sredine preuzme automatsku mernu stanicu za praćenje kvaliteta vazduha u Kosjeriću radi revitalizacije i njenog ponovnog uključenja u državnu mrežu automatskih mernih stanica za kvalitet vazduha.

Na taj način će građani Kosjerića imati u realnom vremenu pravovremenu i tačnu informaciju o koncentrarcijama osnovnih zagađujućih materija.

izvor: sepa.gov.rs

Sandra Jovićević

Trivan razgovarao o Karavanu klime u Nišu

02.04.2018

20180330_160055-FESTIVAL-NAUKE — Foto: ekologija.gov.rs

Ministar zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije Goran Trivan u Nišu je posetio Festival “Nauk nije bauk“, regionalnu manifestaciju na kojoj mladi i budući naučnici predstavljaju, demonstriraju i promovišu najnovija naučna saznanja i inovacije.

Sa atašeom za saradnju Ambasade Francuske Bertran Mijeom, ministar Trivan je razgovarao o „Karavanu klime“, projektu Francuskog instituta u oblasti borbe protiv klimatskih promena koji je promovisan na Festivalu nauke.

Ministar Trivan je sa dekanom Elektronskog fakulteta Univerziteta u Nišu prof. dr. Draganom Jankovićem i prof. Dr. Marijanom Mišićem direktorom Gimnazije „Svetozar Marković”, obišao interaktivne postavke iz različitih oblasti i razgovarao sa mladim naučnim promoterima.

Dvodnevni festival nauke organizuju Gimnazija „Svetozar Marković” iz Niša, koja je i osnivač festivala, Elektronski fakultet i grad Niš. U projektu je do sada učestvovalo preko 8.000 učenika, nastavnika, studenata i profesora iz zemlje i inostranstva, a festival je posetilo oko 100.000 posetilaca različitog uzrasta. Svake godine u realizaciji projekta učestvuju mnoge relevantne naučnoistraživačke institucije, društveno odgovorne kompanije, institucije kulture i stručna udruženja. Cilj projekta je promocija i popularizacija kvalitetnog obrazovanja, inovativnosti, nauke i naučnoistraživačkog rada među mladima.

izvor: ekologija.gov.rs

Sandra Jovićević

Pad kvaliteta zemljišta ugrožava blagostanje ljudi

01.04.2018

Pogoršavanje kvalitativnih karakteristika zemljišta podriva blagostanje dve petine čovečanstva, povećavajući rizike od migracija i konflikta, otkrila je najsveobuhvatnija globalna procena ovog problema do sada. Njime je pogođeno više od 3,2 milijarde ljudi, te je jedan od najvećih izazova za zaštitu životne sredine.

Svesnost o alarmantnosti situacije probudilo je prošlogodišnje upozorenje naučnika da se u toku godinu dana, zbog neodrživih poljoprivrednih praksi, izgubi 24 milijarde tona plodnog tla.

Istraživanje o degradaciji zemljišta sprovela je Međuvladina naučno-politička platforma o biodiverzitetu i ekosistemu (IPBES – Intergovernmental Science-Policy Platform on Biodiversity and Ecosystem Services), sa sedištem u Bonu, u Nemačkoj. Odobrilo ga je 129 nacionalnih vlasti, a za njegovo sprovođenje bilo je potrebno 3 godine i učešće više od 100 naučnika.

Studija je imala za cilj da obezbedi globalnu bazu znanja o pretnjama koje su manje poznate od klimatskih promena i gubitka biodiverziteta, iako je “novootkrivena” tesno povezana i sa jednom i sa drugom. Rezultati su objavljeni tek nedavno, ali već imaju veliki ekonomski i društveni uticaj. Svoja otkrića istraživači su utemeljili na preko 3 hiljade naučnih, vladinih, domaćih i lokalnih izvora.

Izveštaj, podržan od strane Ujedinjenih nacija, naglašava hitnu potrebu potrošača, kompanija i vlada da smanje prekomernu potrošnju, naročito govedine, i da se poljoprivrednici uzdrže od izrabljivanja šumskih i močvarnih kapaciteta.

Naučnici su procenili i uticaj gubitka vegetacije, krčenja šuma, isušivanja močvara, konverzije travnjaka, širenja urbane sredine i zagađenja – na ljudsko zdravlje, bogatstvo i sreću. Izračunali su kako troškovi degradacije zemljišta iznose više od 10 odsto svetskog godišnjeg bruto društvenog proizvoda.

Jedno od saznanja ticalo se i geopolitičkih implikacija opadanja kvaliteta zemlje. Autori izveštaja naveli su dokaze za snažnu vezu degradacije tla sa migracijama i društvenom nestabilnošću. Godine ekstremno niske količine padavina u sušnim oblastima povezane su sa povećanjem nasilnih sukoba za 45 odsto.

Prema naučnim proračunima, u zavisnosti od aktivnosti država u borbi protiv klimatskih promena i pada vrednosti zemljišta, između 50 i 700 miliona osoba biće iseljeno iz svojih domova do 2050. Najgore pogođena područja su najverovatnije južni Irak, Avganistan, podsaharska Afrika i južna Azija.

Kako bismo se suprotstavili ovom zabrinjavajućem trendu, istraživači pozivaju na saradnju ministarstava koja bi podstakla održivu proizvodnju i eliminisala poljoprivredne subvencije koje promovišu degradaciju tla. Apeluju i na potrošače da smanje otpad i budu pažljiviji oko izvora namirnica koje jedu. Povrće je mnogo manje štetno po prirodno okruženje od govedine. Poljoprivrednici treba da budu ohrabreni da povećaju produktivnost, umesto da zauzimaju nova prostranstva.

Saveti upućeni preduzećima i vladama su da ulože napore u pravcu rehabilitacije zemljišta. Ekonomske dobiti od ovog procesa bile bi deset puta više u odnosu na izdatke, a tri puta u slučaju nepreduzimanja bilo kakvih aktivnosti očuvanja.

Pesimistični zaključak učesnika je da – ako ne počnemo odgovornije da se ophodimo prema sopstvenoj planeti, menjajući način života, potrošačke navike i eksploataciju zemlje, pre ili kasnije, dovešćemo je do propasti.

Jelena Kozbašić

Banke podstiču hidroenergetske projekte

31.03.2018

Multilateralne razvojne banke podržale su ne manje od 82 hidroenergetska projekta širom jugoistočne Evrope, uključujući i one u zaštićenim područjima, prema studiji koju je nedavno objavila organizacija CEE Bankwatch Network.

Studija koja predstavlja ažuriran izveštaj objavljen 2015. godine, takođe, je utvrdila da novac koji plasiraju komercijalne banke igra ključnu ulogu u omogućavanju kontroverznih hidroenergetskih projekata.

Finansiranje koje pružaju komercijalne banke je teže pratiti zbog nedostatka transparentnosti u sektoru, ali autori studije su identifikovali 158 postrojenja sa takvim finansiranjem, od kojih su 55 u zaštićenim područjima ili međunarodno priznatim područjima značajnim za biodiverzitet.

U Srbiji su vodeće Erste banka (26 projekata) i UniCredit (10). Erste banka je, na primer, finansirala grupu od sedam postrojenja na granici Nacionalnog parka Kopaonik, kod Jošaničke banje.

Ove hidrolektrane, zajedno sa još osam u istom području koji se finansiraju iz drugih izvora, ostavile su veliki deo lokalnih reka sa malo ili bez vode tokom većeg dela godine. Unicredit banka finansira projekat Zvonce u blizini Babušnice, koji se trenutno gradi, i koji je izazvao proteste meštana okolnih sela.

Dvanaest projekata u Srbiji sa identifikovanim finansiranjem su u zaštićenim područjima. Najveći pritisak je u Parku prirode Stara Planina, budućem području pod zaštitom EU Natura 2000. Hidronergetska postrojenja svih veličina i kapaciteta mogu imati značajne štetne uticaje na zaštićena područja, naročito u kontekstu nedostatka sredstava i kapaciteta za odlučan inspekcijski nadzor.

Od multilateralnih razvojnih banaka, EIB vodi u smislu posrednih kredita preko komercijalnih banaka i na ovaj način je finansirao ukupno 12 projekata u Srbiji. EBRD je takođe aktivan, pre svega u projektima rehabilitacije starih hidroelektrana, kao i u četiri direktne investicije kod Josaničke banje ali i pet projekata gde je novac plasiran preko UniCredit i jednom preko Societe Generale banke.

U Studiji piše da su od 2005. godine Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), Evropska investiciona banka (EIB) i Grupa Svetske banke odobrile kredite i garancije u ukupnom iznosu od 727 miliona evra za ne manje od 82 hidroelektrane. Ovo uključuje 37 projekata u zaštićenim područjima kao što su nacionalni parkovi i Natura 2000 područja ili međunarodno priznate oblasti visoke vrednosti biodiverziteta kao što su značajna područja za ptice (Important Bird Areas).

EBRD je najveći poznati finansijer hidroenergije na Balkanu. Banka je podržala ukupno 61 hidroenergetskih postrojenja sa 126 miliona evra, od kojih je 29 u zaštićenim područjima ili međunarodno priznatim područjima značajnim za biodiverzitet.

Milisav Pajević

Naučnici razvijaju “štit” koji će spasiti Veliki koralni greben

31.03.2018

veliki koralni greben ribice — Foto: pixabay

Zaštitni sloj koji je čak 50 000 puta tanji od dlake ljudske kose mogao bi da posluži u očuvanju koralnih grebena.

Naučnici smatraju da bi postavljanjem ovog zaštitnog sloja na površinu vode Veliki koralni greben mogao da se ohladi i sačuva od koralnog izbeljivanja, koje je rezultat pregrejavanja i koje je pogubno za ovu vrstu.

Ovaj štit napravljen je od istog materijala kao i kosturi korala, tj. od kalcijum karbonata.
„Ovaj materijal dizajniran je tako da pluta na površini vode iznad korala i služi kao barijera sunčevim zracima,“ rekla je Ana Marsden, direktorka fondacije za Veliki koralni greben.

Eksperiment na malom uzorku koji su istraživači ove fondaicije sproveli sa ovim materijalom koji je debljine jednog molekula dao je ohrabrujuće rezultate. Eksperiment koji je simulirao uslove koralnog izbeljivanja pokazao je da je ovaj zaštitni sloj smanjio uticaj zraka sunca za čak 30% i samim tim smanjio efekat koralnog izbeljivanja na većini vrsta korala.

Izbeljivanje je najveća pretnja Velikom koralnom grebenu i ostalim ekosistemima bogatim koralima, i 2016. godine bilo je uzrok najvećeg izumiranja korala koje je ikada zabeleženo. Kako se usled globalnog zagrevanja temperatura vode povećava, korali pod stresom izbacuju iz sebe alge koje im omogućavaju neophodne hranljive materije, što dovodi do toga da oni posvetle tj. da se izbele i uginu.
Zbog ove neizbežne pretnje, eksperti za korale pozivaju na radikalne intervencije kako bi ih spasli. Neki od predloga naučnika su genetska modifikacija korala kao i geoinženjering atmosfere.
Kako bi ovaj „sunčani štit“ bio potpuno biorazgradiv, naučnici koji stoje iza ove ideje smatraju da bi ovo bilo odlično rešenje.

Pročitajte još:
Nova nada za Veliki koralni greben;
Kriza izumiranja vrsta;
Globalno zagrevanje utiče na jezera i reke;

„Ovo je sjajan primer osmišljavanja i testiranja inovativnih ideja koje su rezultat ekspertize na različitim poljima,“ zaključila je Marsden. „Na ovoj ideji radili su hemijski inženjeri i eksperti za polimerne supstance zajedno sa morskim ekolozima i stručnjacima za korale.“

Bitno je napomenuti da ovo nije rešenje za očuvanje svih 348 000 kilometara Velikog koralnog grebena već samo za jedan njegov deo ali ova ideja ima važnu ulogu u očuvanju najugroženijih delova grebena.

„Koncept je potrebno dalje razraditi i uraditi još neke testove pre nego što dođe u fazu implementacije, ali ovo je vrlo uzbudljiv proces jer nam daje priliku da dalje istražujemo opcije kako bismo se osigurali da sačuvamo Veliki koralni greben za buduće generacije.“

Milan Zlatanović

Izvor: independent

Da li Samsung kasni s pridruživanjem borbi protiv klimatskih promena?

31.03.2018

Iako Samsung hvata korak sa konkurentima kada je u pitanju savremenost tehnologije u njihovim uređajima, stručnjaci šaljivo tvrde da je, kada je reč o proizvodnji, kompanija i dalje zarobljena u dobu Industrijske revolucije.

Na godišnjem nivou, preduzeće upotrebi 16 teravata električne energije, što je jednako količini koju crpi Dominikanska Republika. Međutim, tek 1 odsto struje potrebne Samsungu dolazi iz obnovljivih resursa. Umesto neprestanog štancanja novih modela, doprinos industriji, a posebno planeti uopšte, bio bi osetniji kada bi se preorijentisali na čiste izvore energije, te neutralisali svoju zagađivačku dimenziju.

Usložnjavanje elektronskih sprava i povećanje njihove energetske efikasnosti, znači veću energetsku iscrpnost fabrika njihovih proizvođača.

Mesto Samsunga u sektoru informacionih tehnologija (IT), na globalnom nivou, vrlo je specifično. Kompanija obezbeđuje ključne komponente mnogim proizvođačima: Apple, Oppo, Vivo, Xiaomi, Huawei i drugim. Kada bi se 100 odsto njihove proizvodnje snabdevalo iz obnovljivih izvora energije (OIE), ovo bi rezultovalo pozitivnim domino efektom koji bi omogućio bržu tranziju unutar čitave industrije elektronike.

Uprkos rastu emisije gasova staklene bašte od strane preduzeća, Samsung još nije uspostavio planove za njeno smanjenje ili ciljeve za prelazak OIE u okviru svog lanca snabdevanja. Kompanija jeste najavila da će do avgusta 2018. godine da objavi strategiju o obnovljivoj energiji, ali s obzirom na hitnost borbe protiv klimatskih promena – stručnjaci ocenjuju da će reakcija biti pomalo zakasnela. I aktivisti za zaštitu životne sredine u okviru nemačkog izdanka organizacije Greenpeace su se na svojevrstan način pobunili protiv neekoloških praksi Samsunga – na njihov bilbord u Berlinu zalepili su savet “preusmeri se u potpunosti na zelenu energiju, preduzmi značajnije poduhvate!”.

Tehnološka preduzeća koja učine otklon od fosilnih goriva u svom poslovanju ubiru mnoge pogodnosti. Ne samo da im se, usled troškova za OIE u odnosu na “prljave” resurse, pruža dugoročna sigurnost cene, već su brendovi čije se ime vezuje za ekologiju primamljiviji klijentima, imajući u vidu povećanu zabrinutost zbog klimatskih promena.

I Samsungova zemlja porekla, Južna Koreja, prelazi na sistem čiste energije, nudeći proizvođaču nepregledne prilike da se pridruži ovom trendu.

Šta on čeka?

Krajnje je vreme da Samsung, kao najveći svetski proizvođač pametnih telefona, svoju moć i uticaj stavi u službu viših ciljeva. Reč je o nasleđu koje ćemo ostaviti našim potomcima, a u njihovom interesu više je čistija planeta, nego “nabudženija” kamera telefona.

Jelena Kozbašić

Otvorene prijave za najbolji poster na temu „Cirkularna ekonomija“

30.03.2018

konkurs-za-poster-cirkularna-ekonomija — Foto: najstudent.com

Geografski fakultet – Univerzitet u Beogradu raspisao je konkurs za najbolji poster na temu „Cirkularna ekonomija“. Pravo na učešće imaju svi studenti iz Srbije i regiona.

Poster formata 100×70 (portret) treba poslati na gefzaplanetu@gmail.com do 15. aprila 2018. godine. U donjem desnom uglu je potrebno ostaviti prazan prostor 10 x10cm. Uz poster dostaviti i ime i prezime autora, godinu studija, naziv smera i visokoškolske ustanove.

Proglašenje pobednika i dodela nagrada održaće se na manifestaciji povodom Dana planete Zemlje, 24. aprila 2018. godine u prostorijama Geografskog fakulteta u Zemunu.

izvor: najstudent.com

Raspisan tender za fekalnu kanalizaciju u Podgorici

30.03.2018

Otpadne vode — Foto-ilustracija: Pixabay

Gradsko preduzeće Vodovod i kanalizacija Podgorice raspisali su tender za izvođenje radova na izgradnji fekalne kanalizacije u ulici Vasa Bracanova (I faza) procenjene vrednosti sa uračunatim PDV-om 100.000,00 €, kao i za izvođenje radova na izgradnji fekalne kanalizacije u ulici Ćazima Lekića procenjene vrednosti sa uračunatim PDV-om 75.000,00 €. Ukupna vrednost radova je 175.000,00 €.

Zbog hitnosti izvođenja predmetnih radova u cilju sprečavanja izlivanja fekalija u ulici Vasa Bracanova i Ćazima Lekića u naseljima Murtovina i Vrela Ribnička, DOO Vodovod i kanalizacija Podgorica je skratila rok za podnošenje ponuda za ovo javno nadmetanje sa 37 dana na 22 dana, od dana kada bude objavljena tenderska dokumentacija na portalu Uprave za javne nabavke.

Ponude se predaju radnim danima od 8 do 14 sati, zaključno sa 20. aprilom 2018 godine do 14.00 sati. Javno otvaranje ponuda, kome mogu prisustvovati ovlašćeni predstavnici ponuđača sa priloženim punomoćjem potpisanim od strane ovlašćenog lica, održaće se 20 aprila 2018 godine u 14.30 sati, u prostorijama Vodovod i kanalizacija doo Podgorica.

izvor: podgorica.me

Sandra Jovićević

Prvi javni poziv za podnošenje zahteva za IPARD projekte

30.03.2018

Ministarstvo poljoprivrede raspisalo je prvi javni poziv za podnošenje zahteva za odobravanje projekta za IPARD podsticaje za investicije u fizičku imovinu, koje se tiču prerade i marketinga poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva, za nabavku nove opreme.

Predmet javnog poziva su investicije u fizičku imovinu i prihvatljivi troškovi nabavke nove opreme i mehanizacije dati u listi prihvatljivih investicija i troškova za prvi javni poziv za Meru 3.

Obuhvaćeni su sektor mleka i proizvodi od mleka, mesa i proizvoda od mesa, kao i sektor voća i povrća. Visina podsticaja iznosi 50 odsto ukupnih prihvatljivih troškova investicije i dodatnih 10 odsto za investicije u oblasti upravljanja otpadom i otpadnim vodama.

Minimalni iznos podsticaja koje korisnik može da ostvari u svim sektorima je 10.000 evra. Maksimalan iznos podsticaja za sektor mesa i sektor voća i povrća je milion evra, dok je ovaj iznos u sektoru mleka dvostruko veći.

Podnosilac zahteva po ovom javnom pozivu može podneti samo jedan zahtev za odobravanje projekata, koji može da obuhvati jednu ili više prihvatljivih investicija u okviru samo jednog sektora. Rok za podnošenje zahteva je od 27. marta do 28. maja 2018. godine.

Detaljan tekst Javnog poziva, pravilnik i prateći prilozi dostupni su na internet stranici Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede kao i internet stranici Uprave za agrarna plaćanja.

Pročitajte još:

Milisav Pajević

Održan simpozijum o energetskoj efikasnosti u Hrvatskoj

30.03.2018

Fond za zaštitu životne sredine i energetsku efikasnost Hrvatske je učestvovao na simpozijumu u sklopu EeMAP – Energy efficient Mortgages Action Plan projekta na kojem je predstavio svoja iskustva i rezultate u projektima energetske obnove zgrada i motive građana koji su se na istu odlučili. Građane za energetsku obnovu najviše motivišu niži računi za grejanje pokazala su istraživanja koja je sproveo Fond u sklopu kampanje za energetsku obnovu višestambenih zgrada.

Potencijali i mogućnosti finansiranja energetski efikasnih zgrada, vrednost takvih nekretnina na tržištu i uloga energetskih sertifikata u postupku procene vrednosti nekretnina bile su jedne od glavnih tema simpozijuma u organizaciji Hrvatskog saveta za zelenu gradnju (HSZG).

Prelaskom sa nacionalnog na EU sufinansiranje Fond je dobio i novu ulogu, pomažemo prijaviteljima da što kvalitetnije pripreme dokumentaciju za javne pozive. S obzirom da je odobreno preko 95 odsto projekata koji su pripremani uz našu stručnu pomoć postavili smo se i kao institucija koja je nezaobilazna karika u uspešnom povlačenju EU sredstava. Sva alokacija od 525 miliona kuna koja nam je na raspolaganju ugovorena je i obnoviće se gotovo 600 višestambenih zgrada. Za obnovu vaspitno-obrazovnih ustanova ugovorili smo oko 220 projekata i ostvarili pravo na 420 miliona kuna EU sredstava, istakla je Jasmina Smokvina, voditeljka projekata u Fondu za zaštitu okoline i energetsku efikasnost.

Dean Smolar, izvršni direktor HSZG-a predstavio EU projekt EeMAP, kojem je cilj kreiranje energetski efikasnih kredita namenjenih podsticanju i usmeravanju privatnog kapitala u energetski efikasne investicije. Takođe je istakao važnost uključivanja banaka u ambicioznim klimatskim i energetskim ciljevima EU na način da se korisnicima kredita omoguće povoljnije energetski efikasne kreditne linije i proizvodi.

Tokom panel diskusije bilo je reči o mogućnostima i potrebi sufinansiranja energetskih obnova iz EU sredstava i koliko efikasnost zgrada može uticati na vrednost nekretnina i na koji način se taj uticaj obuhvata u postupcima procena vrednosti nekretnina. Govorilo se i o tome koliko je uvođenje obaveze objave i izrade energetskog sertifikata pri prodaji nekretnina uticalo na tržište nekretnina i postižu li takve nekretnine veću cenu na tržištu. Predstavnici banaka su informisali učesnike o trenutnim, ali i budućim kreditnim linijama i proizvodima koje nude.

izvor: fzoeu.hr

Sandra Jovićević

Prijem za predstavnike međunarodnih ekoloških zajednica u Kragujevcu

30.03.2018

U partnerskoj organizaciji udruženja Eko fan kamp i Centra za ekološko obrazovanje i održivi razvoj (CEOOR) iz Kragujevca i ekološke organizacije Janun iz Hanovera realizuje se projekat posvećen klimatskom promenama u okviru kojeg u Kragujevcu gostuju predavači iz Nemačke, Malavije i Grenlanda. Tim povodom Zoran R. Prokić, član Gradskog veća za zaštitu životne sredine organizovao je prijem za predstavnike međunarodnih ekoloških organizacija.

Grad Kragujevac kontinuirano podržava i prati rad lokalnih ekoloških organizacija koje se svojim poslom bave na veoma odgovoran način a poseta predstavnika organizacija iz Nemačke, sa Malavije i Grenlanda potvrđuje tu činjenicu. Tema projekta tiče se klimatskih promena i čini se da je njegovo predstavljanje u veoma aktuelnom trenutku s obzirom na to da je u toku izrada nacrta novog zakona o klimatskim promenama na nacionalnom nivou, rekao je na prijemu član Gradskog veća, Zoran R. Prokić i dodao da je Grad Kragujevac ove godine izdvojio tri miliona dinara za finansiranje lokalnih ekoloških organizacija.

O klimatskim uslovima i problemima sa kojima se susreću ljudi na različitim stranama sveta usled klimatskih promena i uticajima koje one imaju na populaciju, govorili su predstavnici ekoloških organizacija sa Malavija i Grenlanda. Od negativnog uticaja perioda velikih suša na južnoj do globalnog otopljavanja glečera i nepovoljnih uticaja različitih vetrova na severnoj zemljinoj hemisferi neke su od klimatskih promena koje mogu biti veoma drastične i jake.

Glavni cilj projekta je podizanje svesti o klimatskim promenama. Pitanje klimatskih promena je globalno pitanje čijem rešavanju ili umanjenju posledica bi trebalo zajednički da pristupimo i da sve zemlje sveta budu u tome angažovane ali istovremeno i da ukažemo da je moguće delovati pojedinačno, rekao je Džozef Kenson Sakala, menadžer projekta iz Malavija.

U okviru realizacije projekta u Kragujevcu organizuje se veliki broj ekoloških aktivnosti, radionica za učenike osnovnih i srednjih škola kao i za studente Univerziteta.

izvor: kragujevac.rs

Sandra Jovićević

U planu izgradnja komunalne mreže u Šibeniku

30.03.2018

ibenik: Potpisivanje ugovora o sufinanciranju projekta Sustav v — Foto: mzoip.hr

Ugovor o dodeli bespovratnih sredstava i Ugovor o sufinansiranju projekta Sistema vodosnabdevanja, odvodnje i prečišćavanja otpadnih voda aglomeracije Šibenik potpisali su ministar zaštite okoline i energetike Hrvatske Tomislav Ćorić, generalni direktor Hrvatskih voda Zoran Đuroković i direktor Vodovoda i odvodnje d.o.o. Šibenik Frane Malenica.

Ukupna vrednost Projekta Šibenik je 496.281.362,50 kuna, od čega su prihvatljivi troškovi 397.025.090,00 kuna. Projekat će se s 272.004.105,52 kuna, a što je 68,51 odsto prihvatljivih troškova, sufinansirati bespovratnim EU sredstvima iz Kohezijskog fonda u okviru Operativnog programa „Konkurentnost i kohezija“ 2014. – 2020.

Do 2021. godine u okviru ovoga projekta izgradiće se 47 km cevovoda i 11 crpnih stanica u naseljima Brodarica, Krapanj, Jadrtovac i Zablaće, rekonstruisaće se sistem javne odvodnje u gradu Šibeniku, ali i rekonstruisati i dograditi uređaj za prečišćavanje otpadnih voda. Takođe će se rekonstruisati 36 km mreže za vodosnabdevanje u naseljima Brodarica, Krapanj, Jadrtovac i Zablaće i delom u gradu Šibeniku. Realizacijom ovog projekta povećaće se pokrivenost kanalizacionom mrežom na gotovo 100 odsto pokrivenosti, smanjiće se gubici i broj kvarova, povećati efikasnost i pouzdanost sistema javne odvodnje i prečišćavanja otpadnih voda

Ministar zaštite okoline i energetike Tomislav Ćorić istakao je kako je ovo jedan u nizu vodnokomunalnih infrastrukturnih projekata koji se sprovodi u Republici Hrvatskoj te je dodao kako su nam i dalje na raspolaganju evropska sredstva. U aktuelnom programskom razdoblju dostupno nam je 1,05 milijardi evra za vodnokomunalne projekte. Trenutno je u realizaciji 26 vodnokomunalnih infrastrukturnih projekta, a u toku je i odobrenje 9 projekata. Ukupna vrednost tih projekata je 10,6 milijardi kuna od čega bespovratna EU sredstva iznose 7,5 milijardi kuna što je 94,2 odsto ukupno alociranih bespovratnih sredstava u okviru ovoga programa, kazao je Ćorić i dodao kako je u različitim stupnjevima spremnosti još 70-ak projekata čime će se osigurati povlačenje celokupne dostupne alokacije od 1,05 milijardi evra.

izvor: mzoip.hr

Sandra Jovićević

Engleska predstavila novu šemu za borbu protiv plastičnog otpada

30.03.2018

plasticne-flase — Photo-illustration: Pixabay

Vlada Engleske najavila je da će uvesti novu depozitnu šemu koja će pokrivati sva pakovanja pića, bilo da su ona od plastike, stakla ili metala.
Najavljena strategija ima za cilj da smanji zagađenje ambalažnim otpadom tako što će potrošačima vratiti određenu sumu novca za povraćaj flaša i limenki.

Slične strategije na snazi su u 38 zemalja a aktivisti su radili skoro deceniju na izradi ovog plana koji je specijalizovan za područje Engleske.
Visina povraćaja zavisiće od veličine ambalaže a potrošači će moći da ih odlože u posebne mašine za povraćaj koje izgledaju slično kao aparati za slatkiše.
Jednom kada se ambalaža vrati, lanci supermarketa bivaju odgovorni za ispravno recikliranje pakovanja. Ovakve depozitne šeme su u drugim zemljama povećale postotak reciklaže za čak 90%.

Trenutno se u Engleskoj reciklira samo 43% od 13 milijardi plastičnih boca koje se godišnje prodaju dok se 700 000 jednostavno odloži na deponije.

U Nemačkoj je ovakav sistem uveden 2003. godine a rezultat je taj da se čak 99% plastičnih boca reciklira.

„Sigurni smo da plastika stvara havariju u našim morskim ekosistemima,“ rekao je sekretar zaštite životne sredine Majkl Gov.
„Od velikog je značaja da sada delujemo kako bismo se suočili sa otpadom i milionima plastičnih boca koje ostaju nereciklirane. Već smo zabranili štetnu mikroplastiku i smanjili upotrebu plastičnih kesa, sada je vreme da sačuvamo svoje okeane od plastičnih boca.“

Nova depozitna šema je i dalje predmet rasprave i idalje nije sigurno da li će svi prodajni lanci biti primorani da učestvuju.
Ono što je značajno je to da će proizvođači morati da plate punu cenu pakovanja i tako smanjiti teret sa poreskih obaveznika i utvrditi pravilo da zagađivač plaća.

Potpredsednica Zelene partije Karolajn Lukas izjavila je: „Nakon velikog odlaganja dobro je što vlada napreduje povodom ovog pitanja. Trebalo je uvesti ovu šemu odavno i ovo je samo početak u namerama da se plastični otpad smanji. Ako su ministri ozbiljni povodom rešavanja ovog problema uvešće ovaj sistem čim pre.“

Reakcije svih građanskih organizacija koje se bave pitanjima zaštite životne sredine poput Svetskog fonda za prirodu i Grinpisa takođe su bile pozitivne.

Škotska je najavila da će u septembru razmotriti uvođenje ovog sistema.

Od kada je dodatna taksa na plastične kese uvedena, njihova upotreba u Engleskoj je opala za 80%. Engleska je takođe sledila primer Amerike i zabranila upotrebu mikroperli u proizvodima za ličnu higijenu.

Prošle godine istraživanje Gardijana otkrilo je da se svakog minuta na svetu proizvede oko milion plastičnih boca. Ova cifra će vrlo verovatno rasti uzimajući u obzir ogromne investicije koje kompanije daju za proizvodnju postrojenja za proizvodnju plastike.

U Velikoj Britaniji supermarketi su najveći izvor plastičnog zagađenja. Oni proizvode skoro 1 milion tona plastičnog otpada svake godine.

Milan Zlatanović

Izvor: theguardian

U najzagađenijim svetskim gradovima čist vazduh se plaća i postaje statusni simbol

30.03.2018

Hotel Cordis u Šangaju, u Kini, nudi mnoge pogodnosti svojim gostima – blizinu železnica i aerodroma, bazen i dvostruko filtriran vazduh. Neočekivano, posetiocima se kao najprimamljivija čini upravo poslednja stavka. Svaka od 396 hotelskih soba opremljena je kontrolnim uređajem zagađenja.

U zagađenim gradovima, poput Šangaja, Pekinga i Delhija, čist vazduh postao je luksuzno dobro, a pristup njemu još jedan faktor produbljivanja jaza između bogatih i siromašnih koji su primorani da se neprestano guše štetnim gasovima.

Prema proračunima Svetske zdravstvene organizacije iz 2014. godine, za sedam miliona prevremenih smrti godišnje i niz zdravstvenih stanja, od raka pluća do srčanog udara, krivac je upravo vazduh lošeg kvaliteta.

Vlasti su uglavnom nastojale da problem predstave manje kritičnim nego što zapravo jeste. Ipak, stanje u kineskim megalopolisima postalo je toliko ozbiljno da je vlada primorana na preduzimanje mera. U suprotnom bi rizikovala podrivanje svoje popularnosti od strane porodica zabrinutih za zdravlje svojih potomaka. Tržište svežeg vazduha nije bila deo njihovog plana, ali čini se kao prirodan rezultat krizne situacije. Privatni sektor iskoristio je priliku da profitira.

Često se govori da je zdravlje najveće bogatstvo. Kako biste sebi priuštili lečenje, u mnogim delovima sveta, međutim, najpre treba da posedujete određena (čitajte: velika) novčana sredstva. Zdravstveno osiguranje uglavnom ne pokriva troškove terapija i lekova potrebnih dijabetičarima ili obolelim od raka.

Zemlje će nesumnjivo da nastave napore da neutrališu zagađenje vazduha, ali se njihov napredak na ovom polju odigrava sporo. U međuvremenu, ljudi koji ne mogu priuštiti da udišu bolji vazduh će “zakačiti” astmu, rak pluća i mnoga problematična srčana stanja.

Ostaje nepoznanica da li je, na duge staze, skuplji boravak u hotelu Cordis ili lečenje.

Pročitajte još:

Jelena Kozbašić

Automobili i motori zainteresovali 132.525 posetilaca

30.03.2018

sajam-automobila — Foto: DDOR BG CAR SHOW

DDOR BG CAR SHOW 06 i 12. MOTOPASSION su tokom sedam dana, koliko su trajali, bili najveći auto-moto događaj te vrste u svetu. Da su bili i uspešni potvrđuje podatak da je kroz kapije Beogradskog sajma prošlo – 132.525 posetilaca. Takvom posetom bili su zadovoljni i organizatori ovih sajmova, i izlagači i drugi komercijalni učesnici, ali i privrednici, uvoznici, distributeri…

Prema nezvaničnim izvorima iz Srpske asocijacije uvoznika automobila i delova, ali i prema medijskim izjavama samih izlagača, tokom ove manifestacije prodato je više od 3000 vozila svih kategorija, što govori o nastavku trenda značajnog oporavljanja i uzlaznoj liniji automobilskog tržišta.

Pod sloganom “Glavni u gradu”, ovaj najznačajniji godišnji događaj u sektoru auto i moto industrije u regionu ali i jugoistočnoj Evropi, okupiо је u okviru sajma automobila 306 izlagača iz dvadesetak zemalja, predstaviо 34 automobilska brenda sa 41 premijerom ili sasvim novim modelom automobila, koje je vodeća svetska produkcija lansirala u proteklih godinu dana. Proizvođači lakih privrednih vozila predstavili su 10 renomiranih brendova sa 19 noviteta. Sajam motocikala ugostio je 73 izlagača, koji su predstavili 36 brendova motocikala, ATV i ostalih motornih vozila i bicikala, sa čak 41 novitetom. Ukupno je na oba sajma bilo izloženo oko 600 različitih modela vozila. Tri hale (7, 8 i 9) bile su angažovane samo za učesnike i posetioce sajma “Motopassion”.

Kako je bilo i očekivano, izuzetnu pažnju posetilaca privukli su ekskluzivni automobili iz premium segmenta.

Bez konkurencije u performansama i dizajnu predstavljena su i dva najskuplja automobila na ovogodišnjem sajmu. Jedan je Lamborghini Huracan GT3, koji košta 397.000 evra, a drugi Ferrari GTC4 lusso sa cenom od oko 340.000 evra.

I sektor prateće industrije predstavio se izuzetno raskošnom ponudom rezervnih delova, derivata naftne industrije, auto-galanterije i kozmetike, tuning opreme i naročito sadržajnom izložbom garažno-servisne opreme.

Veliki deo posla obavile su i banke, lizing i osiguravajuće kompanije, te sektori finansiranja u samim auto-moto kućama, prodavcima i distributerima, koji su gotovo bez izuzetka nudili privilegovane, povoljne sajamske finansijske konstrukcije kako bi kupac za isti novac dobio što povoljnije uslove kreditiranja, povlastice u dodatnoj opremi vozila, produženoj garanciji i uslovima servisiranja. Očekivano, kredit je bio najčešći način da se kupac poveze kući novim automobilom.

Čitav ovaj auto-moto hepening bio je prilika i povod i za različite izbore, vrednovanja i rangiranja.

Žiri Asocijacije automobilskih novinara Srbije je “Automobilom godine” na srpskom tržištu za 2018, i to u kategoriji do 15.000 evra, proglasio “Volkswagen polo”, u cenovnoj kategoriji preko 15.000 evra to je “Mercedes-Benz S-klase”; a u kategoriji SUV/crossover to je “Volvo XC60”, a u kategoriji “best buy” (“najbolja kupovina”) pobednik је “Opel Crossland X”.

Kompanija Metro market je u saradnji sa Privrednom komorom Srbije, Agencijom za zaštitu životne sredine, Agencijom za energetiku, Srpskom asocijacijom uvoznika automobila i delova, Centrom za motorna vozila – AMSS i časopisom Energetski portal, “Eko automobiloml 2018. u Srbiji” proglasila Opelov model “Crossland X”.

Automobilski forum, udruženje automobilskih novinara i drugih stručnjaka u oblasti automobilizma dodelio je svoje tradicionalne nagrade za zapažene rezultate u auto privredi i auto-moto sportu.

Uz brojne pojedinačne promotivne konferencije učesnika na ovim sajmovima, prezentacije i edukativne sadržaje, prateći program predstavljao je ozbiljnu podršku onom glavnom, izlagačkom.

Prvi utisci po zatvaranju kapija DDOR BG Car Show 06 i 12. Motopassion su veoma pozitivni, kao i utisci o društvenoj, privrednoj i ekonomskoj klimi koja utiče na kapacitete svih učesnika na auto-moto tržištu i kupovnu i platežnu moć potencijalnih kupaca. Po mišljenju i izlagača i posetilaca ove manifestacije, Beogradski sajam je u tom pogledu odlično obavio svoj deo posla i pokazao se dostojnim osloncem sajamske delatnosti u ovom delu Evrope.

Rodna ravnopravnost u zaštiti životne sredine

30.03.2018

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan je rekao da Srbija u oblasti životne sredine teži i može da bude lider u regionu pokretanjem regionalnih aktivnosti i inicijativa u borbi protiv klimatskih promena.

U razgovoru sa predstavnicama organizacija UN WOMEN u Srbiji Natalijom Ostojić i Majom Lalić „Mikser“ (Žensko arhitektonsko društvo), ministar Trivan je rekao: Klimatske promene su u fokusu interesovanja u reginu i resorno ministarstvo će biti inicijator svih regionalnih aktivnosti koje su u vezi sa klimatskim promenama. Pružamo podršku uključivanju komponente rodne ravnopravnosti u sve politike i međunarodne procese, posebno u one protokole u kojima već učestvujemo, a koji se odnose na održivi razvoj, evropske procese životne sredine i klimatske promene.

Sagovornice su informisale ministra Trivana o aktivnostima koje realizuju ali i inicijativama, idejama i predlozima u cilju podizanja svesti žena o zaštiti životne sredine, rodne ravnopravnosti i drugih životno značajnih oblasti. Smatraju da bi bilo dobro da Srbija bude prva zemlja u regionu koja će pokrenuti učešće žena u procesima odlučivanja i donošenja odluka odnosno politika upravljanja klimatskim promenama

Ministar Trivan je ocenio kao pozitivnu ideju i istakao da je strateška politika ministarstva da Srbija bude lider u regionu kada je u pitanju zaštita životne sredine. Ministarstvo već učestvuje i sprovodi niz značajnih projekata koji sadrže komponentu rodne ravnopravnosti u zaštiti životne sredine.

izvor: ekologija.gov.rs

Sandra Jovićević

1...1,1191,1201,121...1,672 Page 1,120 of 1,672

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM