Struju u Srbiji štedi 80% građana – Popust na električnu energiju ostvaruje više od polovine domaćinstava

17.04.2018

Između 55 i 60% domaćinstava mesečno ostvari popust na električnu energiju od 5%, jer redovno plaća račune. EPS-ove ankete pokazuju i da 81% građana štedi struju. Mnogi zbog toga menjaju i navike, jer vode računa da uređaje koji troše najviše struje, uključuju noću po jeftinijoj tarifi.

Domaćinstvima znači da u mesečnom obračunu imaju više kilovata potrošenih po nižoj tarifi, jer je tada struja četiri puta jefinija.

Potrošači ističu da uglavnom mašinu za veš i bojler uključuju noću, dok neke domaćice i skuvaju ručak po jeftinijoj tarifi.

EPS-ova statistika pokazuje da jeftiniju struju noću može da koristi 70% srpskih domaćinstva, jer imaju dvotarifna brojila. Oni koji imaju jednotarifne strujomere nemaju tu mogućnost.

– Negde oko 37% energije se utroši u nižoj tarifi, to zavisi od sezone i vremena. Konkretno u februaru, kada je reč o grejanju, taj procent ide i do 42% – objašnjava direktor Snabdevanja električnom energijom Radovan Stanić.

Niža tarifa svima traje osam sati, ali ne počinje u isto vreme. Od 22 časa do 6 sati ujutru ili od 23 sata do sedam časova ujutru. U Beogradu od ponoći do 8 ujutru.

Niža tarifa u pojedinim delovima Srbije počinje u različito vreme da bi se, kako kažu u EPS-u, izbeglo preopterećenje elektrosistema.

Tvrde i da sezonsko pomeranje časovnika ne remeti korišćenje jeftinije struje, jer se signal za promenu tarife sa zimskim i letnjim računjem vremena usklađuje automatski.

Nižu tarifu označava crvena lampica, ako ne svetli sve vreme znači da ne registruje jeftinu struju.

– Trebalo bi da radi indikatorska lampica. Postoje dve moguće okolnosti ili da uklopni sat odnosno naprava ne radi kako treba ili da jednostavno ni brojilo ne registruje nižu tarifu. U tom slučaju bi se trebalo obratiti nadležnoj distruibuciji da se proveri o čemu se radi – kaže Stanić.

Da građani redovnije izmiruju račune za struju, pokazuje i sve bolja naplata, a za februar je premašila 96%.

Izvor: eKapija

Besplatne karte našim čitaocima za sajam RENEXPO

17.04.2018

Peti međunarodni sajam RENEXPO® Water & Energy održaće se od 24. do 26. aprila 2018. godine u Beogradu.

Najznačajnije teme održivog energetskog razvoja i zaštite životne sredine, kao što su zaštita vodnih resursa, infrastruktura vodosnabdevanja i regulisanje otpadnih voda, zbrinjavanje komunalnog otpada i mogućnosti upotrebe, energetska efikasnost, generisanje energije sunca, vetra, hidroenergetski potencijal, bioenergija, predstavljalju okosnicu svih dešavanja tokom trodnevnog događaja.

RENEXPO® je međunarodni priznat specijalizovan događaj, koji podrazumeva visok kvalitet sadržaja i usluge. Portfolio kompanije broji sedam godišnjih sajmova, koji se realizuju u Austriji, Nemačkoj, Poljskoj, Bosni i Hercegovini i Srbiji, a naši čitaoci imaju priliku da dobiju besplatne ulaznice registracijom na sledećem linku:

http://www.cloud.dow-media.com/de/freeticket_water/?L=0&c=RU5FUkdFVFNLSSBQT1JUQUw=

Zdrav stil, moj stil: Radionica zdravih stilova života u vrbaškoj Gimnaziji

17.04.2018

Višegodišnja uspešna saradnja rukovodstva gimnazije “Žarko Zrenjanin” u Vrbasu sa Ekološkim pokretom Vrbasa nastavljena je 12. aprila 2018. godine izvođenjem kombinovane radionice na temu zdrave ishrane adolescenata i potrebi bavljenja fizičkom aktivnosti za učenike drugog i trećeg razreda. Radionica je izvedena u partnerstvu za sportskim udruženjem Euridika iz Vrbasa i podrškom predmetnih nasavnika ove škole, Anom Perišić i Suzanom Mitrović.

U prvom delu radionice deca su podstaknuta na razmišljanje o zdravoj i izbalansiranoj ishrani, posledicama štetnih navika i spoljnim uticajima na isranu, a potom i sponu fizičke aktivnosti sa ishranom u postizanju dobrog zdravlja i mentalne stabilnosti.

U nastavku druženja, cirkulaciju su im pokrenule fitnes vežbe Olivere Đurđevac, fitnes instruktora, uz korekcije i objašnjenja važnosti i potencijala fitnes vežbanja, koje je postalo stil života za desetine miliona ljidi širom planete.

Radionicu smo iskoristili da ovu posebnu grupu đaka animiramo za volontiranje u Ekološkom pokretu Vrbasa kako bi ih dodatno motivisali i spremili za odgovoran odnos prema svom životnom okruženju.

Sprovođenje radionice omogućeno je realizacijom Projekta “Osnaživanje odgovornosti i obaveza za bolju životnu sredinu”, koji se realizuje uz podršku programa CSOnnect, koji sprovodi Regionalni centar za životnu sredinu (REC). Program finansira Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA).

Izvor: Ekološki pokret Vrbas

Uklanja se toksično ulje kod Banje Junaković

17.04.2018

Posle četiri meseca počelo je uklanjanje toksičnog ulja iz njive kod Banje Junaković. Posledice ove ekološke katastrofe tek će biti poznate kada bude završena analiza zemljišta. Za sada se zna da je ulja i zagađene vode oko 100 tona.

Već tri dana traje ispumpavanje opasnog otpada koji su nesavesni građani pre četiri meseca istočili u rupu napravljenu pored plodnih oranica, a samo par stotina metara od Banje Junaković.

U odeljenju za zaštitu životne sredine opštine Apatin kažu da nisu očekivali da će biti izvađena tolika količina toksičnog ulja.

U petak je ukupno odneto 37 tona ulja i zauljene vode, koje je odvezeno u preduzeće “Juniriks” iz Beograda na tretman. Danas smo nastavili i danas će biti isto oko 37 tona. Po našoj pretpostavci i sutra će biti oko 25 tona, kaže Dragana Stambolija, rukovodilac odeljenja za inspekcijske poslove opštine Apatin.

Vađenje toksičnog ulja do sada je budžet opštine Apatin koštalo oko 8,4 miliona dinara, a procenjuje se da će svio troškovi dostići 20 miliona dinara.

izvor: rtv.rs

Sandra Jovićević

Solarni kolektori na školi “Kosta Trifković” u Novom Sadu

17.04.2018

Osnovna škola “Kosta Trifković”, biće prva škola u Novom Sadu sa solarnim kolektorima za zagrevanje vode, a u planu im je i postavljanje solarnih panela za proizvodnju struje. Solarni kolektori trebalo bi da budu gotovi do kraja idućeg meseca.

Do kraja maja, na krov OŠ “Kosta Trifković”, biće postavljena tri solarna kolektora za zagrevanje vode. Projekat je završen, a za nekoliko dana biće raspisan i konkurs za izvođača radova. Na taj korak škola se odlučila kako bi ušetedela energiju i smanjila račune za struju.

Kolektor će biti postavljen na delu zgrade, koji ima najveći deo potrošnje vode, to je kuhinja, trpezarija i svlačionice, a kasnije će projektanti koji rade na tome videti kako mogu pokriti i sve druge sanitarne čvorove u školi.

Nakon solarnih kolektora, škola ima u planu i postavljanje solarnih panela. Prema prvim procenama, uloženi novac u te dve investicije, kroz uštedu energije vratio bi se za nepunih godinu dana, kaže Milan Spasojević, direktor. U krovnoj konstrukciji imamo negde oko 400 ili preko 400 kvadrata, to bi bila jedna lepa elektrana gradskog tipa, škola je locirana tako da je sunce non stop na krovu, nema drveća koji nadvisuje objekat što znači da bi potrošnja bila apsolutno rentabilna, kaže.

Kako bi uštedela energiju, škola je na jednom spratu ugradila led rasvetu i na taj način godišnji račun za električnu energiju umanjila za 100 hiljada dinara. Postavljanjem solarnih kolektora i panela, škola će biti uključena i u korišćenje obnovljivih izvora energije, a prema rečima direktora te škole, učenici će na praktičnom primeru videti koliki je značaj te energije za očuvanje životne sredine. Cilj im je, kako je istakao, da postanu potpuno ekološki osvešćena škola, po ugledu na obrazovne ustanove u Mađarskoj, Austriji i Sloveniji.

izvor: rtv.rs

Sandra Jovićević

Šesta javna rasprava o Nacrtu Zakona o klimatskim promenama

17.04.2018

20180416_122547 — Foto: ekologija.gov.rs

U Prijepolju je održana šesta javna rasprava o Nacrtu zakona o klimatskim promenama.

Pomoćnica ministra za zaštitu životne sredine Jasmina Jović je ukazala da se Srbija od 2000. godine do danas suočila sa nekoliko ekstremnih klimatskih epizoda koje su proizvele znatne materijalne, finansijske gubitke, pa čak i gubitke u ljudskim životima. Suše, poplave, smanjenje šumskog fonda, sve su to pojave koje se neposredna posledica klimatskih promena. Aktivnosti čoveka kao što je promena namene zemljišta, loše upravljanje otpadom i otpadnim vodama, krčenje šuma, dovodi do značajnih promena klime i povećanje emisije gasova sa efektom staklene bašte. U poslednjih sto godina povećana je srednja godišnja temperatura za jedan stepen, onoliko koliko se, tokom istorije Zemlje, povećavala u periodu od 2000 do 2500 godina, rekla je.

Nacrt zakona o klimatskim promenama i mere koje donosi predstavlja odgovor na klimatske promene i posledice koje izaziva. Republika Srbija, pored prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, preuzela je i obavezu smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte, odnosno da do 2030. godine smanji emisiju gasova sa efektom staklene bašte u Srbiji za najmanje 9,8 odsto u odnosu na emisiju koje su bile u 1990. godini.

Naša privreda mora se preusmeriti na tehnologije koje emituju manje količine gasova sa efektom staklene bašte, a to će biti ujedno i uslov njenog opstanka na globalnom tržištu. Modernizacija proizvođačke tehnologije, primena standarda zaštite životne sredine u industrijskim emisijama, imperativ su borbe protiv klimatskih promena, istakla je pomoćnica ministra. Zakon o klimatskim promenama neće doprineti samo stvaranju uslova za čistiju i efikasniju privredu, već i za zraviju životnu sredinu, bolje zdravlje i duži životni vek naših građana.

Zakonom o klimatskim promenama biće uspostavljen sistem za monitoring, izveštavanje i verifikaciju podataka i informacija od značaja za oblast klimatskih promena, a kao ključnog preduslova za održivo planiranje i smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte i prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove. Istovremeno, usklađuje domaće zakonodavstvo sa pravnim tekovima EU.

Sve primedbe i sugestije učesnika u javnim raspravama koje se održavaju širom Srbije od 16. marta do 20. aprila 2018, biće pažljivo razmotrene i upotrebljene u izradi konačnog teksta Zakona.

izvor: ekologija.gov.rs

Sandra Jovićević

Spasilac i “šumski čovek Indije”: Za svaki dan prethodnih 40 godina posadio po drvo

16.04.2018

Severoistočna oblast Indije opčiniće vas netaknutim prizorima divlje lepote prirode, a potencijalno ćete se susreti i sa nekim od tamošnjih tradicionalnih plemena, retkim belim nosorozima ili “šumskim čovekom”.

Džadav Pajeng, skromni poljoprivrednik i pripadnik tribalske zajednice Mišing, samo sa svojih deset prstiju izmenio je pejzaž Asama, jedne od saveznih indijskih država.

Sa ženom i troje dece, pedesetpetogodišnji Indijac živi u maloj šumskoj kolibi od bambusa. Porodica se bavi uzgajanjem stoke i prodajom mleka.

Iako raspolagavši ograničenim prihodima, Džadav je pred sebe stavio misiju očuvanja najvećeg rečnog ostrva na svetu – Madžulija, od erozije, tj. spiranja tla koje nastaje kao posledica poplava tokom monsunskih vetrova, i oživljavanja njegovog ekosistema. Sredstvo kojim adu drži čvrstom je korenje drveća. Madžuli se nalazi u reci Bramaputri koja, pored Indije, teče i kroz Kinu i Bangladeš, i tokom 70 godina izgubilo je dve trećine svoje nekadašnje kopnene mase. Vlada zabrinutost da će u narednih 20, reka potpuno da potopi ostrvo.

“Šumski čovek Indije” je titula kojom je bivši predsednik zemlje 2012. ovenčao Pajenga. Zaslužio ju je posadivši oko 550 hektara drveća koja su u senkama svojih gustih krošnji “udomila” tigrove, nosoroge, jelene, slonove (kojima predstavlja deo migratorne rute) i lešinare. Oko stabala obleću i mnogobrojne druge ptice, a zemljom gmižu različite zmije. Iako su bengalski tigrovi došli glave 85 njegovih krava, 95 bizona i 10 svinja, Džadav ih ne krivi – šaljivo kaže da se oni, ipak, ne razumeju u stočarstvo.

Cilju spašavanja Madžulija, nesvakidašnji Indijac posvetio je proteklih 40 godina. Iako borba protiv klimatskih promena nije bila zvanično proglašena i politički uobličena, svoje okruženje on je počeo da “ozelenjava” još kao tinejdžer uznemiren slikom belih peščanih nanosa i mrtvih zmija usled porasta temperature zbog gubitka šumskih kapaciteta.

U početku je proces zahtevao mnogo više vremena i napora. Kako sada semenje dobija od već uspelih stabala, pošumljavanje mu je umnogome olakšano. Međutim, i dalje iziskuje bezbroj okretaja pedala njegovog bicikla i zamaha veslom njegovog čamca…

Pajengina šuma obiluje različitim vrstama flore – od manga, kukuruza i breskve, preko šljive, tamarinda i jabuke, do slonove trave, đavoljeg drveta i lekovitog bilja. Po njemu je nazvana – Molai.

O životu šumara snimljeno je mnogo dokumentaraca, a jedan od njih je i Forest Man.

Više možete da saznate i u sledećem videu:

Jelena Kozbašić

Počinje projekat jačanja kapaciteta organizacija u oblasti ekologije

16.04.2018

Presentation1-page-001-1024x655 — Foto: ozon.org.me

Ekološki pokret ,,Ozon“ iz Crne Gore u narednih šest meseci realizovaće projekat u čijem je fokusu jačanje kapaciteta organizacije. Projekat je jedan od četiri koji su dobili finansijsku podršku kroz program ,,De Facto razvoj – Podrška rastu i liderstvu organizacija civilnog društva“ kojeg realizuje Fond za aktivno građanstvo (fAKT) a finansira Evropska unija u okviru IPA programa za razvoj civilnog društva 2016 (Civil Society Facility Montenegro Programme).

Plan projekta jačanja kapaciteta Ekološkog pokreta ,,Ozon“ je da kroz više tematskih trening obuka unapredi znanje i veštine menadžmenta, zaposlenih i saradnika u domenu cirkularne ekonomije, upravljanja otpadom i ekološke psihologije, da se redizajnira organizaciona struktura i efikasnije upravlja ljudskim resursima, uradi komunikaciona strategija sa akcionim planom za naredne tri godine, zatim razvije mobilna aplikacija koja će dodatno povećati vidljivost aktivnosti organizacije i potvrditi opredeljenje da se prate i promenjuju savremeni trendovi u radu.

Poseban akcenat će biti stavljen na pripreme za aktivno učešće u procesu pregovora sa Evropskom unijom kroz Poglavlje 27 – Životna sredina i klimatske promene, što je i strateško opredeljenje ogranizacije. I kroz ovaj projekat će se pokrenuti javni dijalog i aktivno uključiti javnost. Tema je potencijal nacionalnog brendiranja ekološke države Crne Gore, što je još jedan od Ozonovih strateških ciljeva. Takođe neće izostati ni istraživački rad, ovog puta usmeren na mogućnost za obavljenje privredne delatnosti, što je prepoznato kao veoma važno za finansijsku samoodrživost, čemu Ekološki pokret ,,Ozon“ teži.

Posebna vrednost projekta je što će sem menadžmenta, zaposlenih i saradnika Ekološkog pokreta ,,Ozon“ trening obukama moći da pristustvuju i zainteresovani predstavnici drugih organizacija građanskog društva, zašto će biti raspisivani javni pozivi. Ukupna vrednost projekta je 12. 475 evra od čega je kroz program De Fakto razvoj izdvojeno 9.975 evra ili 74,94 odsto dok je učešće Ekološkog pokreta ,,Ozon“ 2.500 evra ili 25,06 odsto.

izvor: ozon.org.me

Sandra Jovićević

Škole u Novom Pazaru dobile mrežaste kontejnere za reciklažni otpad

16.04.2018

mrezasti_kontenjeri_12.04full — Foto: novipazar.rs

U svim osnovnim i srednjim školama u Novom Pazaru počela je podela kontejnera za reciklažni otpad. Na ovaj način, đacima će se približiti važnost recikliranja za očuvanje životne sredine. Ova aktivnost je jedna u nizu planiranih u okviru kampanje „Da Pazar zablista“ koju je pokrenuo grad.

Želimo da damo priilku učenicima i građanima koji žive u neposrednoj blizini škola da odlaganjem otpada na pravi način povećaju količinu materijala za reciklažu i da se samim tim smanji koncentracija smeća na površinama gde ono ne treba da bude, rekla je Malića Plojović, šef odseka u Odeljenju za stambeno komunalne i poslove saobraćaja, tokom podele u OŠ „Vuk Karadžić“.

Direktor ove škole Zenun Mučić ističe da su učenici navikli da svoj radni prostor i dvorište škole održavaju čistim i da u tu svrhu redovno sakupljaju otpad nagomilan u neposrednjoj blizini školskog objekta. Najveći ekološki problem, po rečima direktora, predstavlja neodgovornost okruženja i sklonost građana da u okviru škole ostavljaju smeće iz svojih kuća i dvorišta.

Mrežaste kante za đubre namenjene su za odlaganje plastike i u njima ne treba taložiti papir, karton i ostali komunalni otpad, jer za to škole imaju posebne kontejnere. Jedan od ciljeva eko kampanje je i da deca školskog uzrasta ali i ona znatno mlađa, shvate značaj pravilnog odlaganja smeća i čuvanja okoline i da svoja saznanja primene u praksi.

izvor: novipazar.rs

Sandra Jovićević

Ozvaničena saradnja između Privredne komore Vojvodine i Privredne komore Burse u Turskoj

16.04.2018

IMG-619e6bca832c5b2876799319a3833f2e-V — Foto: PKV

Privredna komora Vojvodine (PKV) potpisala je Sporazum o saradnji sa Privrednom komorom Burse u Turskoj u četvrtak, 12. aprila 2018. godine u okviru posete 16. Međunarodnom sajmu građevinarstva, građevinskog materijala, instalacija i opreme za grejanje i ventilacione sisteme, prirodnog gasa. Delegacija PKV, na čelu sa predsednikom PKV Boškom Vučurevićem, na ovom Sajmu predvodi privrednu delegaciju koju čini 20 privrednika iz AP Vojvodine.

Cilj potpisanog Sporazuma jeste podsticanje povećanja robne razmene sa Turskom učvršćivanjem već postojeće saradnje između ove dve regionalne privredne komore, kao i proširenjem postojeće mreže kontakata i stvaranjem novih, odnosno jačanjem postojećih relacija između vojvođanskih i turskih privrednika.

Potpisnice Sporazuma učestvovaće u organizovanju bilateralnih susreta privrednika ova dva regiona podstičući tako nove poslovne mogućnosti, kako za vojvođanske, tako i za turske privrednike. U svrhu promovisanja daljeg razvoja ekonomske saradnje između naše dve zemlje, privredne komore Burse i Vojvodine pružaće uzajamnu podršku prilikom organizovanja različitik privrednih manifestacija.

U 2017. godini, ukupna robna razmena između AP Vojvodine i Turske iznosila je 174,9 miliona evra, čime je premašena vrednost iz 2016. godine za 30,6 odsto. Realizovan je izvoz u iznosu od 55,2 miliona evra (44,5 odsto veći od izvoza u Tursku 2016. godine) dok je na strani uvoza zabeležena vrednost od 119,7 miliona evra (25 odsto veći od uvoza u Tursku 2017. godine). Iako je evidentirano povećanje našeg izvoza u Tursku, robna razmena je i dalje rezultirala deficitom od 64,6 miliona evra. Najdominantnije učešće u izvozu zauzima Sremski okrug, dok je na uvoznoj strani najznačajniji Južnobački okrug.

Austrija zainteresovana za izgradnju mini hidroelektrana u Srbiji

16.04.2018

Ministar rudarstva i energetike u Vladi Republike Srbije Aleksandar Antić razgovarao je sa ambasadorom Austrije u Srbiji Nikolausom Luterotijem o različim vidovima saradnje dveju zemalja, posebno imajući u vidu značajan hidroenergetski potencijal Srbije.

Antić je tom prilikom istakao da su ukupni ekonomski odnosi između dve države na najvišem nivou, i označio Austriju kao jednog od najznačajnijih trgovinskih partnera Srbije. On je podsetio na niz bilateralnih susreta zvaničnika dveju zemalja na kojima je konstatovano da postoji prostor za proširenje ekonomske saradnje Srbije i Austrije. Energetski sektor, kako je rekao, igra značajnu ulogu u privrednoj saradnji dveju država, imajući u vidu veliki broj projekata koji je u postupku realizacije, a u koje spadaju i revitalizacije energetskih objekata. Prema njegovim rečima, primer dobre prakse je revitalizacija HE Zvornik, koju sprovodi austrijski partner – preduzeće “Voith hydro”.

Luteroti je naglasio značaj austrijskih investicija u Srbiji, imajući u vidu visinu dosadašnjih ulaganja, uz osvrt na činjenicu da tamošnje kompanije raspolažu bogatim iskustvom i visokim nivoom ekspertize kada se govori o energetskoj efikasnosti, obnovljivim izvorima energije, kao i zaštiti životne sredine. Spremni smo za dalje jačanje saradnje, posebno u izgradnji mini hidroelektrana, imajući u vidu značajan hidroenergetski potencijal Srbije, poručio je ambasador. Takođe, kako je naveo, postoji izraženi interes austrijskih kompanija za primenu najviših tehnologija u oblasti poboljšanja energetske efikasnosti u zgradarstvu.

izvor: srbija.gov.rs

Sandra Jovićević

Podržan projekat za zaštitu arteskih česama u Zaječaru

16.04.2018

Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić primio je gradonačelnika Zaječara Boška Ničića i predstavnike Udruženja „Za česme“, Bobana Pogarčića i Dušana Vojvodića. Na sastanku je dogovoreno da Ministarstvo rudarstva i energetike pruži stručnu i tehničku pomoć u realizaciji Projekta za očuvanje, legalizaciju, revitalizaciju i zaštitu javnih arteskih česama u Zaječaru.

Izdao sam nalog da predstavnici Ministarstva u saradnji sa projektnim timom iz Zaječara, nađu rešenja koja su održiva i u najboljem interesu očuvanja arteskih česama i vodnih resursa regiona. Cilj je da naprave uputstvo i analizu postojećeg stanja sa predloženim rešenjima za efikasno sprovođenje zakonskih procedura u vezi sa očuvanjem i zaštitom arteskih česama i prirodnih vodnih resursa, kazao je ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić.

Na sastanku je dogovoreno da već naredne nedelje, stručni tim ministarstva dođe u Zaječar i sagleda konkretne modalitete za otpočinjanje postupka legalizacije i revitalizacije arteskih česama na teritoriji Grada. Inače, Zaječar je specifičan po tome što ima najveći broj arteskih česama po glavi stanovnika u svetu.

izvor: mre.gov.rs

Sandra Jovićević

1...1,1131,1141,115...1,672 Page 1,114 of 1,672

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM