Poseta učenika SSŠ “Spasoje Raspopović” Agenciji za zaštitu prirode i životne sredine

23.04.2018

Učenici Srednje stručne škole ,,Spasoje Raspopović” iz Podgorice, smer: tehničar zaštite životne sredine sa predmetnim nastavnicima: Vinkom Milošević i Biljanom Kljajić, posjetili su Agenciju za zaštitu prirode i životne sredine. Tom prilikom, deca su bila u prilici da se upoznaju sa zakonskim nadležnostima Agencije koje se odnose na Polen. Prezentaciju na temu ,,Polena”, imao je službenik Agencije mr Kasim Agović.

Prvi deo prezentacije, odnosio se na vrste alergenih biljaka koje su obuhvaćene monitoringom, brojem i mestima gde se nalaze polenove stanice, značajem merenja, praćenju koncentracije alergenog polena sa aspekta zaštite zdravlja ljudi, negativanog uticaja na zdravlje ljudi koji izaziva polen, te pojedinih biljnih vrsta koji svrstava ove čestice u “prirodne” zagađivače vazduha.

Uspostavljanje ovih merenja izuzetno je značajno, jer su ovi podaci neophodni za: prevenciju nastupanja tegoba kod senzi bilnih osoba, kao pomoć u efikasnijem lečenju pacijenata u zdravstvenim institucijama, poboljšanju rada komunalnih i urbanističkih službi na uništavanju trava i korova koje su uzročnici alergijskih bolesti, boljem sagledavanju potrebe uvođenja zakonske regulative, uključujući i međunarodnu saradnju, jer su problemi aeropolena ne samo lokalnog, regionalnog nego i globalnog karaktera u vazduhu.

Takođe, deci i nastavnicima praktično je prezentovan način rada polenovih stanica i metoda, kojim se vrši merenje polena, kao i način rada polenove stanice počevši od pravilnog merenja protoka vazduha, pripreme i postavke diska na stanici, kao i način pripreme pločica za mikroskopiranje, i predstavljanje izmerenih koncentracija alergenog polena u vidu semafora koji su dostupni javnosti na uvid.

Državnu mrežu za praćenje koncentracije polena suspendovanog u vazduhu čine merne stanice u sledećim gradovima: Podgorici, Nikšiću, Mojkovcu, Tivtu i Baru.

Sa ovih pet lokacija maksimalna pokrivenost kreće se do oko 71 odsto teritorije Crne Gore. Kada se uzmu dva najznačajnija faktora, faktor gustine naseljenosti stanovništva, odnosno broj ljudi koji će biti izložen dejstvu polena i klimatski uslovi koji determinišu maksimalnu potencijalnu produkciju polena, ove lokacije su od primarnog značaja. Naravno da i druge lokacije zaslužuju pažnju kao što su čitav dio Polimlja, Pljevlja, Žabljak (sa Nacionalnim parkom Durmitor gdje u vegetacionom periodu povećan broj ljudi /turistička sezona i teritorija Plužina). Plan je da se u budućoj fazi – fazi proširivanja mreže za praćenje koncentracije polena suspendovanog u vazduhu uspostavi redovan monitoring koncentracije polena i na ovoj teritoriji.

Merenja se vrše u skladu sa uslovima usvojenim od strane Međunarodne asocijacije za aerobiologiju IAA (International Association for Aerobiology). Oprema i metode merenja su usaglašeni sa evropskim standardima.

izvor: epa.org.me

Sandra Jovićević

U Karlovcu predstavljen projekat Od izvora do mora

23.04.2018

Uoči Dana planeta Zemlje, u Karlovcu je započeo projekat Od izvora do mora kroz koji će kompanija Coca-Cola u saradnji s Fondom i ekološkim zadrugama do kraja godine na 15 lokacija sprovesti akcije čišćenja okoline. Cilj projekta je podići svest građana o važnosti odgovornog odlaganja ambalaže i očuvanju prirode i okoline.

Na predlog Fonda, Coca-Cola je za partnera prve akcije u Karlovcu odabrala Zadrugu za lokalni razvoj “Turbina promena”. Uz stotinjak Karlovčana aktivni učesnici događaja bili su, uz direktora Fonda Dubravka Ponoša, i ministar zaštite okoline Tomislav Ćorić, župan Damir Jelić, gradonačelnik Damir Mandić i direktor franšize za Hrvatsku, BiH i Sloveniju u Coca-Coli Adrio Luc Santandreo. Svi zajedno su na obali Korane skupljali odbačeni otpad koji su zatekli na lokaciji.

Ministar Ćorić kazao je kako se tom akcijom podiže svest o očuvanju lepote Hrvatske i kako je važna uloga svakog pojedinca, kao i sve druge aktivnosti u području upravljanja otpadom. Od državnog do lokalnog nivoa svima nam treba biti cilj da se do 2020. godine dostigne planirano razvrstavanje otpada, rekao je Ćorić.

Direktor Ponoš je izjavio da se akciji odazvao jer svaki čovek ima odgovornost prema okolini i svojim svakodnevnim ponašanjem treba doprineti da on bude u što većoj meri očuvan. To se odnosi i na kompanije tako da je pohvalno kad kompanije pokreću društveno odgovorne inicijative poput ove. U ovoj konkretnoj akciji pokupili smo otpad iz prirode koji su bacili neodgovorni pojedinci, no kontekst je puno širi. Želimo poslati poruku da “OTPAD NIJE ZA BACIT!” i da ga treba zbrinjavati na ekološki način, istakao je Ponoš.

Adrio Luc Santandreo iz Coca Cole pozvao je ekološke zadruge širom Hrvatske da se jave njihovoj kompaniji kako bi na još 14 mesta organizovali akciju, te je rekao da će one zadruge koje po odazivu građana i po količini prikupljenog otpada po učesniku budu najuspešnije biti nagrađene novčanim iznosima od 15.000, 10.000 i 5.000 kuna.

izvor: fzoeu.hr

Sandra Jovićević

Kako vaša ishrana može spasiti planetu

23.04.2018

Odluka da se pređe na vegetarijansku ili vegansku ishranu kod mnogih motivisana je isključivo zdravstvenim razlozima, ali, mnogima je motivacija i spašavanje naše planete. Ovaj put ostavićemo po strani krajnje okrutni tretman industrije prema bićima koja osećaju strah, bol, ljubav i patnju isto kao i mi i pozabavićemo se isključivo njenim uticajem na našu okolinu.

Svetska populacija se udvostručila od 1960. godine a globalna proizvodnja mesa se od istog perioda učetvorostručila. U određenim područjima sveta uzgoj stoke se znatno povećao; danas se proizvodi oko 4 i po tone više svinjetine nego 1961. godine dok se uzgoj pilića povećao za 13 puta. Ove zabrinjavajuće brojke samo nastavljaju da rastu. U 2017. godini proizvedeno je 262 miliona tona mesa. Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija predviđa da će do 2050. godine globalna proizvodnja mesa biti duplo veća a to će samo doprineti globalnom zagrevanju, rasprostranjenom zagađenju , deforestaciji, degradaciji zemljišta, nestanku pijeće vode kao i izumiranju vrsta.

Više domaćih životinja znači više useva koji su potrebni da se one nahrane. Naša planeta nije u mogućnosti da održi rastuću populaciju ljudi i domaćih životinja, naročito kada se uzmu u obzir procene da će nas do 2050. godine biti više za od 2 do 4 milijarde.

Kako su ekološka pitanja danas sve više u centru interesovanja rastuća svest ljudi dovodi do toga da se sve više nas trudi da svojim akcijama ublaži efekte klimatskih promena. Sa aspekta zakonske regulative, kao i na individualnom nivou trudimo se da ograničimo upotrebu kola, protraćene vode, postanemo energetski efikasniji i time smanjimo pritisak na svoje okruženje. Ali, ako želimo ozbiljno da se pozabavimo ovom temom, trebalo bi da preispitamo najbitniji faktor svog ekološkog otiska, svoju ishranu.

Nestašica hrane i zemljišta postaje problem koji se više ne može ignorisati. Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija procenjuje da je jedan od devet ljuti hronično pothranjeno. Sa rastućom populacijom postavlja se vrlo važno pitanje, kako ćemo, mi kao vrsta, sebe uspeti da prehranimo u 21. veku.
Planeta Zemlja ima ograničenu količinu poljoprivrednog zemljišta i način na koji koristimo to zemljište bitan je faktor toga da li ćemo uspeti da proizvedemo dovoljno hrane za sve. Ovo je vrlo bitna stavka uzimajući u obzir da dezertifikacija i drugi ekološki problemi samo smanjuju količinu i kvalitet zemljišta koje možemo da iskoristimo za poljoprivredu. Dijeta bazirana na mesu je u suštini rasipanje dragocenih resursa jer stoka koristi mnogo više kalorija i proteina nego što proizvede.

Studije su pokazale da veganska dijeta zahteva samo jednu tećinu zemljišta u odnosu na zapadnjačku dijetu baziranu na mesu. Oko 3.5 milijardi ljudi moglo bi da živi na hrani koja se danas koristi za uzgoj stoke.
Jednostavnije rečeno, nemamo dovoljno zemljišta da nahranimo rastuću populaciju ljudi koji jedu meso. Iako oko 800 miliona ljudi na svetu nema pristup hrani, mi nastavljamo da rasipamo dragocene poljoprivredne resurse.
Industrijalna proizvodnja stoke ne samo da nije održiva već je neopravdana.

Iako statistike variraju od studije do studije, možemo zaključiti da je potrebno minimum tri puta više vode kako bi se zadovoljile potrebe čoveka koji jede meso u odnosu na nekoga ko se hrani veganski. Na primer, potrebno je oko 15 500 litara vode da bi se proizveo kilogram govedine, dok je za proizvodnju iste količine paradajza potrebno samo 180 litara.

Globalno, za proizvodnju mesa koristi se oko 70% zaliha vode za piće jer zemljište koje je potrebno za proizvodnju stočne hrane mora biti konstantno navodnjavano. Iz ovoga možemo zaključiti, da voda koja se koristi za navodnjavanje tog zemljišta, kao i voda koju stoka direktno pije, predstavlja protraćen resurs. Ova stavka postaje još apsurdnija kada uzmemo u obzir da se većina mesa proizvodi u zemljama u razvoju gde je voda često redak i dragocen resurs.

Takođe, sektor proizvodnje mesa je jedan od najvećih zagađivača vode. Otpadne vode sa farme, pune pesticida i raznih hemikalija i antibiotika zagađuju vodu u mnogim zemljama. Jednom kada ove supstance uđu u tok kruženja vode zagađuju jezera, reke i podzemne vode, ubijaju riblji fond a time predstavljaju opasnost po zdravlje drugih vrsta životnja. Neki elementi iz ovih voda, kao što je amonijak, dovođeni su u vezu sa pojavom kiselih kiša.

Ideja je da bi individualna promena dijete dovela do smanjenja potražnje mesa što bi uticalo i na smanjenje proizvodnje, zato razmislite još jednom da li vam je zaista neophodno meso u baš svakom obroku, baš svakog dana.

Milan Zlatanović

Radionica „Planeta i ja, a gde su tu pčelice“ povodom Dana planete Zemlje

23.04.2018

IMG-322d77bea1645a990773b5405860c9b6-V — Foto: MIS

Povodom Međunarodnog dana planete Zemlje (22.april), nevladina organizacija Mladi istraživači Srbije (MIS) u saradnji sa OŠ „Kralj Aleksandar I“ je i ove godine organizovala ekološku radionicu. Ovogodišnja je bila uobličena oko teme „Planeta i ja, a gde su tu pčelice?“.

Učenici četvrtog razreda su vodili razgovor sa pčelarom na temu pčelarstva, značaju pčela i trenutnom stanju u Srbiji, a zajedno sa aktivistima MIS-a su pravili hotele (kućice) za pčele koje su postavili u školskom dvorištu i zasadili mnoštvo različitih biljaka. Kao poslednju aktivnost proslave Dana planete Zemlje, učenici su iscrtali betonske površine u školskom dvorištu čiji crteži su imali motivišuće poruke o zaštiti životne sredine.

– Ovogodišnje obeležavanje Dana planete Zemlje smo posvetili značaju pčela i problemu sa kojem se planeta suočava, a to je nestajanje pčela. Tim povodom ćemo sa učenicima četvrtog razreda da pružimo „prvu pomoć“ beogradskim urbanim pčelama i omogućiti im da se ugoste u hotele napravljene ekskluzivno za njih, i pomoći im da lete sa jednog cveta sa drugi ne bi li sakupile polen i omogućile im da prežive u urbanim uslovima. Izumiranje pčela predstavlja kako globalni, tako i lokalni problem jer one imaju značajan doprinos ekosistemu, a pre svega u oprašivanju biljaka – izjavila je Tijana Ljubenović, koordinatorka aktivističke grupe MIS-a.

Dan planete Zemlje obeležava se od 22. aprila 1970. godine, kada je više od 20.000.000 Amerikanaca protestvovalo povodom zagađenja životne sredine i izlivanja nekoliko hiljada tona nafte u more gde je uginuo sav živi svet. Širom sveta slavi se od 1992. godine kada je na Konferenciji UN o životnoj sredini u Rio de Žaneiru usvojen dugoročni program za promociju održivog razvoja. Zanimljiv podatak je da Dan planete zemlje ima svoju zastavu i himnu po melodiji Betovenove „Ode radosti“.

Pročitajte još:

Pesticidi štetniji za pčele više nego što se mislilo

Izvor: MIS

Jelena Kozbašić

Ulaganjem u preradu otpada očistićemo Srbiju i otvoriti hiljade radnih mesta

23.04.2018

20180420_131430-NIŠ-OBILAZAK-FABRIKE-E-RECIKLAZA — Foto: ekologija.gov.rs

Ministar zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije Goran Trivan obišao je fabriku za reciklažu elektronskog i električnog otpada „E-reciklaža“ u Nišu i sa rukovodstvom fabrike razgovarao o tehnološkim standardima reciklažne industrije u Srbiji.

Trivan je obilazeći pogone fabrike rekao da je jedan od najvažnijih prioriteta Ministarstva zaštite životne sredine izgradnja i razvoj održivog sistema upravljanja otpadom u našoj zemlji, a saradnja svih aktera na tim pitanjima od presudnog je značaja. Količina otpada koju generišemo ukazuje da treba povećati kapacitete i investirati u oblast reciklaže svih vrsta otpada kako bi očistili Srbiju. Srbija nema dovoljno postrojenja za preradu otpada svih vrsta. Mi moramo da se priključimo svetskim standardima i u ovoj oblasti , rekao je ministar Trivan prilikom obilaska pogona i postrojenja fabrike.

On je naveo da upravljanje otpadom u razvijenom svetu nije samo pitanje ekologije i čiste životne sredine, već je to i profitabilna grana privrede, koja donosi novac i zapošljava i ukazao: Srbija ima kapacitete da se razvija u oblasti reciklaže svih vrsta otpada i ministarsto će stvoriti uslove da se ta industrija razvija i u nju investira državni, domaći i strani kapital. U Srbiji se u oblasti prerade otpada svih vrsta može otvoriti na hiljade radnih mesta, rekao je Trivan.

Ministar je ukazao da je cilj njegove posete ovoj fabrici, kao i prilikom drugih obilazaka i susreta, da u sagledavanju pravog stanja. vidi i čuje reč svih koji rade u različitim oblastima koje neporedno ili posredno tangiraju životnu sredinu, kako bi MZŽS dobilo realnu Analizu stanja životne sredine u Srbiji, dokumenta čija je izrada pri kraju.

Direktor „E-reciklaže“ Ninoslav Milenković rekao je da ta firma ima 160 zaposlenih i da je za proteklih sedam godina preradila 70.000 tona elektronskog i električnog otpada, među kojima i više od pola miliona frižidera. Naveo je da postrojenja koja imaju, predstavljaju najsavremeniju svetsku tehnologiju. Kako je rekao, sa mogućnošću prerade 1.000 frižidera dnevno, to je postrojenje sa najvećim kapacitetom u zemlji i regionu. Milenković je dodao da je „E-reciklaža“ na skupu reciklera u Salzburgu, predstavljena kao jedan od tri primera dobre prakse sa područja centralne i istočne Evrope. Skup okuplja sve eminentne kompanije koje se bave tretmanom opasnog elektronskog otpada u svetu u kojima se zaštita životne sredine sprovodi politikom “zagađivač plaća’.

izvor: ekologija.gov.rs

Sandra Jovićević

Čista i zdrava životna sredina u interesu svih

23.04.2018

Ministarstvo zaštite životne sredine pozvalo je građane, predstavnike civilnog društva, privrednu, naučnu i stručnu javnost i medije da Dan planete Zemlje postane deo našeg svakodnevnog života, i da tako damo lični i zajednički doprinos zdravoj životnoj sredini Srbije i očuvanju planete Zemlje.

U saopštenju koje je potpisao ministar Goran Trivan, navodi se da se širom sveta 22. aprila obeležava Međunarodni dan planete Zemlje kao podsetnik na to da nam naša plemenita planeta i njeni ekosistemi daju život, i kao upozorenje na opasnosti koje prete životu na Zemlji, biljnim i životinjskim vrstama, usled razvoja industrije, povećane potrošnje energije, globalnog zagrevanja i klimatskih promena.

U ovom događaju svake godine učestvuje više od 150 zemalja i milijardu ljudi, čineći Dan planete zemlje najvećom građanskom akcijom na svetu.

Dan planete Zemlje je dan svih nas. Sve što radimo, dobro i loše, za našu životnu sredinu najviše utiče na naš život, i zato je važno da ne mislimo na Dan planete Zemlje i kako da joj pomognemo samo ovog dana, već svakog dana u godini.

Jedan dan ne može da promeni ništa ako svakodnevnim neodgovornim odnosom prema životnoj sredini i okruženju u kojem živimo, zagađuemo zemlju, vodu i vazduh i ugrožavamo biljne i životinjske vrste. Odgovoran odnos prena našoj plemenitoj planeti koja nam daje život je odgovoran odnos prema sadašnjosti nas samih, ali i prema budućnosti naše dece.

Ministarstvo zaštite životne sredine preduzima niz strateških mera, zakonodavnih inicijativa i praktičnih aktivnosti u borbi protiv klimatskih promena i zagagađenosti životne sredine kako bi Srbija dostigla svetske standarde u ovoj oblasti.

Nosilac je inicijative za regionalnu saradnju u realizaciji mera borbe i prilagođavanja posledicama klimatskih promena. Prioritetne aktivnosti ministarstva usmerene su na praktičnu primenu mera zaštite životne sredine, na otkrivanje nelegalno zakopanog opasnog otpada i sistemsko rešavanje problema prerade svih vrsta otpada, uklanjanja plastičnih kesa, poboljšanje kvaliteta vazduha kroz mere kao što su gašenje kotlarnica na čvrsta goriva i akcije pošumljavanja.

U dostizanju strateškog cilja – čiste i zdrave životne sredine, Ministarstvu zaštite životne sredine je potrebna podrška i pomoć svih građana Srbije, navodi se u saopštenju.

izvor: srbija.gov.rs

Sandra Jovićević

Trivan učestvovao na Konferenciji o odgovornom upravljanju otpadom

23.04.2018

0-02-04-06b557c6790d58a73a165ace4294c659a5d95913dc4c201cff069c0bf89f2cf2_9d35d01e — Foto: ekologija.gov.rs

U Privrednoj komori Srbije održana je Konferencija „Odgovorno upravljanje otpadom“ koja je organizovana povodom inicijative udruženja reciklera da se, razvijanjem dijaloga svih zainteresovanih subjekata i jačanjem svesti javnosti, obezbede rešenja za odgovornije upravljanje otpadom u Srbiji.

Ministar zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije Goran Trivan otvorio je skup, kojem je prisustvovalo oko dve stotine predstavnika privrednih preduzeća i stručnjaka iz oblasti upravljanja otpadom, kao i nevladinih organizacija i medija. Ministarstvo životne sredine će se u narednom periodu naročito angažovati na rešavanju pitanja otpada u Srbiji, odnosno na uspostavljanju sistema odgovornog upravljanja otpadom, i to od ambalažnog, do opasnog i istorijskog otpada, kazao je ministar Trivan. Polazeći od detaljnog sagledavanja aktuelnog stanja u ovoj oblasti, bez obzira na težinu i složenost problema, u doglednom periodu biće rešavano pitanje uspostavljanja regionalnih deponija, stroge zakonitosti u radu operatera, pitanje separacija otpada, i drugih problema u upravljanju otpadom. To će doprineti da Srbija bude čistija, objasnio je ministar i naglasio da će početi oduzimanje dozvola onim operaterima koji ne posluju u skladu sa zakonskim propisima.

Ministar Trivan je na skupu pozvao trgovinske lance, ali i druge trgovine, da uvedu naplatu plastičnih nerazgradivih kesa koje su jedan od najvećih zagađivača životne sredine i prirode. Neke prodavnice u trgovinskim lancima koji su uveli naplatu plastičnih kesa beleže smanjenje njihove upotrebe i za 50 odsto, što je dokaz da je Srbija na dobrom putu, zaključio je Trivan. Razgovaraćemo sa svima i razmotriti kako funkcioniše sistem smanjenja upotrebe plastičnih kesa, šta o tome misle građani i trgovci, a onda se dalje dogovarati kako da dostižemo zajednički cilj. Kada ćemo izbaciti plastične kese koje guše čitavu Planetu, zavisiće od svih nas, naglasio je ministar.

Ministar Trivan je uputio zahvalnost reciklerima koji su se angažovali, i daju svoj doprinos uspostavljanju odgovornog upravljanja otpadom. Država bi morala da poveća podsticajna sredstva za rad preduzeća koji upravljaju otpadom, i da se „zeleni dinar“ u većoj meri izdvaja za povećanje njihovih kapaciteta, jer to smanjuje rizik od ekoloških udesa, istakao je Trivan.

Stvari se moraju menjati. Mere koje preduzimamo, predstavljaju delove sistema upravljanja otpadom kojeg uspostavljamo, ali u osnovi tog sistema je jedno – ljubav prema svojoj zemlji, prema svom narodu, prema svojoj deci, zaključio je Trivan.

Konferenciju su organizovali Udruženje industrije otpada Hrabri čistač, Srpska asocijacija ambalažnog otpada, Udruženje „Inženjeri zaštite životne sredine“ i Savez ekoloških udruženja „Zelena lista Srbije“ uz podršku Ekostar pak d.o.o i CSOnnect programa Regionalnog centra za životnu sredinu, koji finansira Švedska agencija za međunarodnu saradnju – SIDA.

izvor: ekologija.gov.rs

Sandra Jovićević

CEKOR obeležio Dan planete zemlje

22.04.2018

Tradicionalno obeležavanje Dana planete zemlje Centar za ekologiju i održivi razvoj – CEKOR, otpočeo je ekološkim i edukativnim predavanjem naslova „Probudimo odgovornost prema životnoj sredini: izazovi i mogućnosti“, organizovanim u saradnji sa Visokom školom strukovnih studija za obrazovanje vaspitača i trenera iz Subotice.

Predavanje je održala Nataša Đereg, direktorica CEKOR-a, u Biblioteci Visoke škole strukovnih studija za obrazovanje vaspitača i trenera u Subotici.

Situacija na planu životne sredine u Srbiji i Evropi i Svetu, izazovi pregovaračkog poglavlja 27 i preporuke o svemu što svaki građanin može učiniti, a što bi doprinelo poboljšanju kvaliteta života sa aspekta ekologije i održivog razvoja, bile su teme današnjeg predavanja.

Da li se nešto promenilo od daleke 1970 godine, od kad obeležavamo Dan planete zemlje? Jeste, mnogo toga se promenilo! Šuma, biljnih i životinjskih vrsta, čiste vode, čistog vazduha sve je manje dok plastike, otpada svih oblika i zagađenja svih vrsta sve je više. Jedan dan ne može da promeni mnogo, potrebno je mnogo više od jednog dana i mnogo ljudi u akciji da bi se napravile korenite promene.

Dan Planete Zemlje obeležava se ekološkim akcijama svakog 22. aprila. Ovakve akcije imaju za cilj podizanje svesti građana, dece i omladine o značaju očuvanja naše okoline.

Milisav Pajević

Prvi put za 136 godina, UK više od dva dana nije crpelo energiju iz uglja

22.04.2018

U francuskoj prestonici, Parizu, s razmakom od 64 godine, potpisana su dva temeljno različita ugovora – prvi 1951, a drugi 2015. godine.

Dok je prvi označio osnivanje Evropske zajednice za ugalj i čelik (EZUČ), drugi predstavlja politički manifest borbe protiv klimatskih promena, u čijim divizijama stoje upravo “ugalj” i “čelik“, a ratuju, između ostalih, i protiv zemalja koje su se nešto više od pola veka ranije okupile u cilju stvaranja jedinstvenog tržišta “zagađivača”.

Od EZUČ do EU, Evropska unija je prošla nekoliko stadijuma. Rimskim ugovorima iz 1957. godine nastale su Evropska ekonomska zajednica (EEZ) i Evropska zajednica za atomsku energiju (Euratom). Narednih decenija, njima su se priključivale nove države-članice, a unija kakvu poznajemo danas nastala je u Mastrihtu, 1993, kada su se pod istim okriljem udružile tri već postojeće evropske zajednice. Ujedinjeno Kraljevstvo pristupilo je ujedinjenoj Evropi 1973, ulaskom u EEZ, a odstupiće iz nje 2019, kada će Brexit napokon biti okončan.

Britanci su drugi Pariski ugovor ratifikovali u novembru 2016. godine. Uzor im definitivno nije bio predsednik njihovog prekookeanskog suseda Amerike, Donald Tramp, koji je u tom periodu najavljivao povlačenje iz Sporazuma o klimatskim promenama koje je naknadno i realizovao.

Ugalj je crna ili crno-smeđa sedimentna stena organskog porekla. Zbog svoje sposobnosti gorenja, upotrebljava se kao fosilno gorivo koje se vadi iz zemlje rudarskim metodama. Izrabljivanjem jedne tone uglja, u atmosferu se ispusti otprilike 2,86 tona gasova staklene bašte. Otkud povećanje količine na kraju jednačine prelaska supstance iz čvrstog u gasno stanje? Hemijski sastav ovog sedimenta bazira se na ugljeniku i ugljovodoniku. Kada se oni sagore i oslobode u vazduh, tamo se vezuju za atome kiseonika, s kojim grade štetna hemijska jedinjenja.

Prva javna elektrana na ugalj otvorena je upravo u glavnom gradu Ujedinjenog Kraljevstva, Londonu, davne 1882. godine. Do nedavno, osnova snabdevanja britanskih domova, institucija i preduzeća električnom energijom bile su njene naslednice. Novouvedeni zakoni i porezi, kao i zabrinutost zbog klimatskih promena, učinili su da Britanci prigrle obnovljive izvore energije.

Ove nedelje, u periodu od ponedeljka u 10:25 uveče, po londonskom vremenu, do četvrtka u 5:10 ujutru, Ujedinjeno Kraljevstvo nije sagorevalo ugalj. Novi rekord, od gotovo 55 sati bez uglja, nadmašio je prethodni od 40 i po postavljen u oktobru 2017.

Podaci se odnose na nacionalnu električnu mrežu i ne možemo da tvrdimo da neki Britanci, s obzirom na prijatne vremenske uslove na ostrvima, u svojim dvorištima nisu raspalili roštilj pomoću ovog energenta.

U utorak, 17. aprila, čak 60 odsto britanske struje proizvedeno je iz izvora koji emituju nizak nivo štetnih gasova. Od toga 33,7 odsto dao je vetar, 20,1 – nuklearna postrojenja, 5 – biomasa, 3,3 – sunce, a 0,9 – hidroelektrane.

Džejms Torton, izvršni direktor Client Earth, dobrotvorne organizacije za zaštitu životne sredine, opisao je ovaj napredak kao dokaz da se Ujedinjeno Kraljevsto zaokreće od eksploatacije “prljavih” izvora energije i dodao da je svaki novi dan “bez uglja” ima pozitivni uticaj i na zdravlje ljudi i na zdravlje prirode.

Britanci su odlučni u nastojanjima da se oslobode energetske zavisnosti od uglja, te planiraju da do 2025. godine “stave katanac” ili preorijentišu proizvodnju svih svojih elektrana na ovaj sediment. Očekuje se da bi TE Draks, nekada najveća britanska i ujedno najveća evropska termoelektrana na ugalj, mogla da prestane da koristi zagađujući energent i pre zacrtanog roka. Jedinice na biomasu i jedinice na prirodni gas, u kombinaciji sa baterijskom pohranom energije u celosti, godinama su postpuno zamenjivale pogone na ugalj, a kraj procesa prognozira se i pre 2025. godine.

“Preko bare”, Donald Tramp i dalje ostaje slep na negativni uticaj fosilnih goriva, podupirući izrabljivanje crne sedimentne stene. Nadamo se da će se više zemalja prikloniti Ujedinjenom Kraljevstvu, nego Sjedinjenim Američkim Državama.

Jelena Kozbašić

Opština Vrbas ulaže u vodosnabdevanje

21.04.2018

Opština Vrbas obezbedila je zahvaljujući Programu vodosnabdevanja i kanalizacije u gradovima i opštinama srednje veličine finansiran od Nemačke razvojne banke (KfW), povoljan kredit od 4,1 miliona evra za poboljšanje kompletnog vodosnabdevanja.

Od ove sume 30 odsto je bespovratno, dok ostatak treba da se vrati posle grejs perioda od pet godina.

Sredstvima ovog kredita planirno je da se uradi povezivanje Kucure i Savinog Sela, četiri bunara na izvorištu Vodozahvat. Takođe, proširiće se postrojenje pripreme vode za piće za tri puta, sa sadašnjih 50 litara u sekundi na 150 litara po sekundi. Kupiće se vodomeri, izgraditi cevovod od Vrbasa do Kucure i od Kucure do Savinog Sela, što je oko 14 kilometara, proširiti rezervoarski prostor zbog povezivanja pomenutih sela, izgraditi rezervoar na Vodozahvatu zapremine 1000 kubnih metara, i rezervoar u Kucuri zapremine 1500 kubnih metara.
Predviđen je SKADA sistem za nove objekte, izgradnja crpnih stanica, od kojih jedna na Vodozahvatu za plasiranje vode od izvorišta do rezervoara u Kucuri, i druga u okviru rezervoara u Kucuri za plasiranje vode ka selima.

Ukalkulisana je i nabavka opreme za detekciju curenja, kao i materijal za cevovod ka preostalim selima (Bačko Dobro Polje Zmajevo i Ravno Selo), u zavisnosti od preostalog novca iz predviđenog budžeta.

Milisav Pajević

Održana osma informativna radionica u okviru Poziva za EE u Hrvatskoj

20.04.2018

U sredu 18. aprila 2018. godine u Ministarstvu građevinarstva i prostornog uređenja održana je osma po redu informativna radionica za predstavnike tela državne vlasti i državne uprave, jedinica lokalne ili regionalne samouprave, javnih ustanova, ustanova, verskih zajednica i zadruga, kao potencijalne prijavitelje u sklopu poziva na dostavu projektnih predloga Energetska obnova i korišćenje obnovljivih izvora energije u zgradama javnog sektora.

Poslednji Poziv za energetsku obnovu i korišćenje obnovljivih izvora energije u zgradama javnog sektora Ministarstvo je otvorilo 16. studenog 2017. godine. Na ovaj peti Poziv po redu pristiglo je 448 prijava u iznosu od gotovo 814 milina kuna što znači da je ukupan iznos zatraženih bespovratnih sredstava za dodelu dostigao 200 odsto alokacije, pa je Poziv 5. februara 2018. godine privremeno obustavljen do 7. maja 2018. godine.

Na početku radionice stručnjaci resornog Ministarstva održali su prezentaciju o pozivu na dostavu projektnih predloga za energetsku obnovu zgrada javnog sektora. Fond za zaštitu okoline i energetsku efikasnost održao je prezentaciju vezanu za realizacijuugovora za sufinansiranje bespovratnim sredstvima, s naglaskom na probleme u realizaciji projekata. Sektor za energetsku efikasnost u okviru Fonda za zaštitu okoline i energetsku efikasnost održao je prezentaciju vezanu za mogućnost njihove stručne podrške potencijalnim prijaviteljima u pripremi projektnih predloga, s naglaskom na probleme prilikom sastavljanja projektnih prijava, kao i na probleme kod izrade projektantskih troškovnika u smislu poštovanja Zakona o javnoj nabavci i postupaka nabavke za osobe koje nisu obveznici istoga. Predstavnici HBOR-a održali su, takođe, prezentaciju o mogućnosti sufinansiranja sredstava vlastitog učešća prijavitelja putem finansijskog instrumenta ESIF Krediti za energetsku efikasnost.

izvor: mgipu.hr

Sandra Jovićević

U Pirotu održan skup o upravljanju otpadom

20.04.2018

plastic bags, otpad, kese — Photo: Pixabay

U Skupštini grada Pirota razgovaralo se o temi Problem selektovanja, odlaganja i prerade otpada u zelenu energiju. O ovoj temi govorili su predstavnici poljske firme Equipo Balkan d.o.o. koja ima svoje predstavništvo u Beogradu. Skupu su prisustvovali predstavnici uprave grada, načelnica Pirotskog okruga, Dragana Tončić, Regionalne sanitarne deponije, škola i nevladinog sektora.

Zamenik gradonačelnika Pirota, Vidojko Panajotović, kaže da su nova saznanja iz oblasti upravljanja otpadom dragocena pogotovo što Pirot ima savremenu deponiju za odlaganje otpada.

Predstavnik poljske Kompanije, Srbislav Petković, kaže da je jedan od ciljeva razmena iskustava iz oblasti upravljanja otpadom, ali i upoznavanje sa načinom i mogućnostima apliciranja za finansijska sredstva kod evropskih fondova.

Nebojša Ivanov, direktor Regionalne sanitarne deponije kaže da je Pirot na dobrom putu da se priključi savremenom načinu upravljanja, odnosno, selektovanja otpada. Skupovi ovakve vrste su od velikog značaja za razmenu iskustava i primenu savremenih dostignuća u praksi.

izvor: pirot.rs

Sandra Jovićević

Ruma u zaštiti vodnih resursa

20.04.2018

U okviru projekta “Umrežavanje i uključivanje građana za zaštitu vodnih resursa u Evropi– H2O WR”, održan je prošle sedmice događaj u mađarskom gradu Sigetu.

Delegaciju Opštine Ruma na ovom događaju predvodio je tim Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj, a činili su je još načelnik Sremskog upravnog okruga Perica Gaković, predstavnici Turističke organizacije Opštine Ruma, JP „Vodovod“ i UPVO „Poletarac“ Ruma.

Domaćini iz Sigeta su predstavili primer dobre prakse u zaštiti voda preko upravljanja rečnim slivom Pečuj vode, korišćenjem lokalnih postrojenja za tretman otpadnih voda.

Tom prilikom su predstavnici naše opštine, koja je inače nosilac Projekta, zajedno sa partnerima iz opštine Prag 9- Češka, grada Našice- Hrvatska, opštine Razlog- Bugarska, opštine Litija- Slovenija, Sigeta– Mađarska, posetili fabriku za prečišćavanje otpadnih voda, reku Dravu kao i stanište kormorana sa mađarske strane reke.
Kroz nekoliko radionica i konferencija aktivno se diskutovalo o značaju zaštite vodnih resursa i o tome koliko je ovo suštinsko pitanje ne samo za regionalni razvoj, već i za kvalitet života.

– Gotovo polovina Evropljana je zabrinuto da će se kvalitet vode pogoršati u dugoročnoj perspektivi. Iako su već mnogo toga uradili, u Mađarskoj planiraju da ulože ogromna sredstva u razvoj novih tehnologija. Grad je dosta uređen kada su u pitanju vodni resursi, a pijaća voda je dosta dobra, baš kao i kod nas. Domaćini povlače određena sredstva iz EU, što su nam kroz neke projekte i pokazali, a dosta toga se odnosi na kulturnu baštinu, istorijsko nasleđe u Sigetu i u Pečuju, koje smo obišli”, kaže Dragan Kosanović, šef Odeljenja za lokalni ekonomski razvoj Opštine Ruma.

Projekat “Umrežavanje i uključivanje građana za zaštitu vodnih resursa u Evropi– H2O WR” u fokus stavlja i stavove građana prema EU integraciji, volonterizmu, a istovremeno ima za cilj da poboljša lokalne mere u vezi sa vodnim resursima.

U Mađarskoj se ovog puta razgovaralo i o zajedničkoj saradnji i apliciranju na javni poziv za podnošenje predloga projekata “EEA and Norway Grants Fund for Regional Cooperation”(Grantovi EEA i Norveške). Projektni predlog je urađen, pronađen je vodeći partner iz Norveške i ostaje da se vidi hoće li i ova projektna ideja biti finansirana, a uskoro će se znati i rezultati za ranije podneti projekat pod nazivom “Čista Evropa“.

Projekat finansira Evropska unija iz programa “Evropa za građane i građanke”, mera 2.2. Mreža gradova, a odobrena sredstva EU za realizaciju ovog projekta su 142.500 evra.

Milisav Pajević

Proglašeni pobednici konkursa za Mlade Eko-reportere

20.04.2018

U okviru međunarodnog programa „Mladi Eko-reporteri“ udruženje „Ambasadori održivog razvoja i životne sredine“ i preduzeće Elektroprivreda Srbije, proglasili su pobednike nacionalnog konkursa.

Tema ovogodišnjeg konkursa bila je „Energetska efikasnost u očima Mladih Eko-reportera“.

Mladi između 11 i 21 godine imali su zadatak da prave kreativne eko-reportaže u formi članka, fotografije ili videa na temu energetske efikasnosti i problematike u svojoj lokalnoj zajednici.

Pristiglo je sedamdeset izuzetno lepih i kvalitetnih radova, a tri najbolja u sve tri uzrasne kategorije (11-14, 15-18, 19-21godine), proglašeni su za pobedničke i biće nagrađeni vrednim nagradama. Pobednički radovi sa nacionalnog takmičenja, prosleđuju se na internacionalno takmičenje, gde će se takmičiti sa mladima iz 34 zemlje širom sveta.

U pobedničkom radu Jefimija Najdić, učenica gimnazije iz Vranja u radu „Dozvolite plućima naše planete da dišu“ govorila je o masovnoj i nekontrolisanoj seči šuma u Vranju, iz razloga što dosta ljudi koristi drvo za ogrev. Njen predlog je da se umesto ovakvog načina ogreva, koriste izvori tople vode koji se nalaze u samoj blizini, odnosno u Vranjskoj Banji, što bi bilo dosta ekonomičnije, sa apsolutno nikakvim negativnim posledicama na životnu sredinu.

Učenik Milan Pavlović iz osnovne škole „Stojan Novaković“ iz Blaca, govorio je o tome kako je uprava te škole godinama imala problem sa velikim računima za struju, tako da su zaposleni u školi došli na ideju da stare neonske sijalice, zamene novim, energetski efikasnijim LED osvetljenjem. Na ovaj način smanjena je potrošnje električne energije i do 30% na nivou celog objekta.

U videu „Menjamo navike da ne bude panike“ učenika iz Tehnološke škole iz Paraćina možemo videti aktivno angažovanje učenika ove škole po pitanju reciklaže sekundarnih sirovina.
Učenici ove škole su radili na edukaciji mladih iz okolnih osnovnih škola, radili na podizanju svesti lokalnog stanovništva o važnosti i značaju reciklaže, a na kraju i izračunali koliko su energije uštedeli u odnosu na količinu sakupljenog reciklažnog materijala.

Međunarodni program Mladi Eko-reporteri sprovodi se u 34 zemalja širom sveta, već 24 godine, dok se u Srbiji sprovodi poslednje tri godine. Cilj ovog programa jeste da omogući mladima da jačaju svest o značaju očuvanja životne sredine, istovremeno ih pozivajući da sami prepoznaju probleme u svojoj okolini i predlože potencijalna rešenja.

Ovaj program mladima omogućava da se njihov glas „čuje“ jer se radovi prezentuju kako domaćoj, tako i internacionalnoj publici. Samim tim, mladi rade na povećavanju svesti ljudi o važnosti i značaju očuvanja životne sredine, pozivaju na akcije, predlažu rešena i sl. Možda će baš neko rešenje naših Mladih eko-reportera biti praksa kojom će se u budućnosti rešavati neki problem u životnoj sredini.

Milisav Pajević

Srbija i zvanično zabranjuje tanke plastične kese

20.04.2018

Srbija će zabraniti upotrebu tankih kesa i uvesti obaveznu naplatu plastičnih vrećica, rekli su juče za „Politiku” u Ministarstvu za zaštitu životne sredine. Iako nije članica EU, naša zemlja će, kao što je to nedavno učinila i Crna Gora, primeniti sve mere nedavno usvojene Direktive o plastici. Obavezu primene nove Direktive iz februara ove godine koja ograničava maksimalnu godišnju potrošnju kesa na 90 po osobi, do kraja 2019. godine, za sada imaju samo države članice, ali u Ministarstvu je potvrđeno da će Srbija takođe usvojiti ove smernice, jer se i u EU smatra da se problem može rešiti naplatom kesa.

– U stalnoj smo komunikaciji sa velikim trgovinskim lancima, kao i nevladinim sektorom, kako bismo uticali na razvoj ekološke svesti građana po ovom pitanju – rekli su u Ministarstvu.

Prema nezvaničnim procenama trgovinskog sektora u Srbiji, u našoj zemlji godišnje se za nabavku plastičnih kesa potroši oko 20 miliona evra, a 30 do 40 odsto njih se baci, što direktno utiče na zagađenje životne sredine. Jedna kesa trgovce košta u proseku oko dinar. Za sada je od velikih trgovinskih lanaca samo „Delez” počeo da naplaćuje kese, i to u svojim radnjama manjeg formata („Šop end Go”), po ceni od dva dinara.

– Za samo dva dana smanjena je upotreba plastičnih kesa od 30 do 50 odsto, u zavisnosti od radnje. Većina potrošača se opredelila za platnene torbe – izjavio je Nikola Papak, menadžer za korporativne komunikacije „Deleza” Srbija.

U Srbiji građani u proseku troše sedam plastičnih kesa dnevno, odnosno 2.555 godišnje, što je više od dve milijarde u toku jedne godine. U Evropi je naplata kesa počela pre 15 godina, a po pravilima EU ta obaveza važi za sve, tako da danas sve zemlje EU naplaćuju kese u radnjama.

„Politici” su nedavno i u „Merkatoru S” (hipermarketi „Ideja”, „Roda”, „Merkator”) potvrdili da traže model koji je održiv u praksi, ali nisu otkrili datum od kada kese više neće biti besplatne.

U „Delezu” su ranije rekli da, prema njihovom iskustvu sa drugih tržišta na kojima posluju, mehanizam naplate daje najbolje rezultate, jer dovodi do smanjenja upotrebe kesa do 80 odsto. Pitanje je vremena kada će i drugi trgovci krenuti sa ovom praksom. Među njima je i „Gomeks”, u kome kažu da su spremni za ove promene i da će se pridružiti ostalim trgovcima koji u budućnosti odluče da kese naplaćuju kupcima.

– Nije problem da kese budu besplatne, to je deo usluge koju pružamo potrošačima, ali zabrinjava to što se najmanje trećina tih kesa baca. Zbog toga će bilo kakva cena imati psihološki efekat na kupce kako bi racionalnije razmišljali prilikom korišćenja kesa. Važno je da se ova novina ne iskoristi da neko zarađuje na tome, nego da se nađe što pošteniji model – kaže Goran Kovačević, vlasnik zrenjaninske kompanije „Gomeks”.

On kaže da će glavnu ulogu u ovim naporima da se smanji upotreba plastike imati država, jer postoji mnogo suprotstavljenih interesa. Kako objašnjava, ova mera može znatno da utiče na celu industriju koja se bavi plastikom, pa se mora naći način da se ne ugrozi njeno poslovanje.

Izvor: Politika

Ina omogućila recikliranje prve tone otpadnog jestivog ulja iz domaćinstava u Hrvatskoj

20.04.2018

Šest meseci nakon uvođenja nove „zelene” usluge na odabrana maloprodajna mesta Ine, kupci i građani na njima su odložili prvu tonu otpadnog jestivog ulja.

Prva je to tona takvog ulja koje su u Hrvatskoj prikupila domaćinstva te će ono, umesto u dovodu i okolini, završiti u recikliranju. Kompanija nastavlja s pružanjem ove usluge i razmatra mogućnosti proširenja na ostale krajeve Hrvatske. Istovremeno, INA je s Agroproteinkom, partnerom u projektu, u Osnovnoj školi Sesvete održala prvo u nizu planiranih predavanja o važnosti recikliranja otpadnog jestivog ulja i ostalog otpada u domaćinstvima, prenosi SEEbiz.eu.

Najviše otpadnog jestivog ulja do sada su predali građani zagrebačke četvrti Trešnjevka, oko 140 kilograma, a ne zaostaju ni njihovi sugrađani iz Maksimira i Čakovčani s prikupljenih po oko 100 kilograma. Domaćinstva, za razliku od restorana, nemaju zakonsku obavezu prikupljati otpadno jestivo ulje, no njegovim se recikliranjem doprinosi očuvanju okoline, a to su saznali i osnovnoškolci iz Sesveta kojima su predstavnici Ine i Agroproteinke održali predavanje.

izvor: energetika.ba

Sandra Jovićević

1...1,1101,1111,112...1,672 Page 1,111 of 1,672

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM