Rekonstrukcija i modernizacija hidroelektrane Piva

01.08.2018

Elektroprivreda Crne Gore (EPCG) i konzorcijum slovenačke i italijanske kompanije Litostroj i ABB JV potpisali su ugovor o rekonstrukciji i modernizaciji hidroelektrane (HE) Piva vredan 10, 3 miliona evra.

Ugovor koji će finansirati KfW banka sa 8,5 miliona evra i EPCG, potpisali su izvršni direktor EPCG Igor Noveljić, direktor integracija Litostroja, Damjan Kolenko i generalni mendažer ABB, Danilo Moresco.

Izvršni direktor EPCG, Igor Noveljić, istakao je da će hidroelektrana dobiti modernizovanu hidromašinsku i elektro opremu sva tri agregata, postrojenja sopstvene potrošnje elektrane i najsavremeniji sistem za upravljanje na nivou elektrane koji će, kako je pojasnio, omogućiti automatsko upravljanje svim agregatima i svim postrojenjima iz centralne komande.

Direktor integracija Litostroja, Damjan Kolenko, kazao je da su oni zaduženi za isporuku strojarske opreme, hidrauličnog sistema i regulacije, kao i za sporednu opremu.

On je naveo da je Litostroj hidroelektrani Piva isporučio opremu 1976 godine i da ona „oko 40 godina radi veoma dobro i dobro je održavana“.

Generalni menadžer ABB, Danilo Moresco, kazao je da je ta kompanija tehnološki partner, koji, kako je naveo, održava transformaciju energije u Crnoj Gori.

On je rekao da će ta kompanija nastaviti sa investiranjem u infrastrukturu, da bi, kako je naveo, podržali takve planove i u budućnosti.

Navedena modernizacija i rekonstrukcije biće realizovane u naredne tri godine i omogućiće usavršavanje kako samih članova tima tako i kolega iz drugih delova EPCG koji će pružati podršku u narednom periodu.

Projekat revitalizacije HE „Piva“ je obuhvaćen Strategijom razvoja energetike do 2030.godine kao jedan od projekata iz odabrane grupe projekata, čiji je cilj, pored ostalog i povećanje energetske efikasnosti postojećih proizvodnih, prenosnih i distributivnih objekata.

U narednom periodu očekuje se potpisivanje i ugovora za drugu fazu rekonstrukcije i modernizacije HE „Perućica“ u vrednosti od 30 miliona evra.

To predstavlja nastavak strategije menadžmenta kompanije i započetog investicionog ciklusa vrednog preko 170 miliona evra.

Time će, između ostalog, EPCG zadržati lidersku poziciju u proizvodnji i snabdevanju u periodu otvorenog tržišta i ulaskom novih proizvođača električne energije u Crnu Goru.

Milisav Pajević

U Vojvodini za uređenje i čišćenje kanalske mreže uloženo više od 4,5 milijardi dinara

01.08.2018

Zahvaljujući zajedničkim ulaganjima Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo i lokalnih samouprava, za uređenje i čišćenje kanalske mreže na području Vojvodine samo u proteklih pet godina uloženo više od 4,5 milijardi dinara.

Do kraja avgusta trebalo bi da se završe svi radovi iz programa sufinansiranja započeti sredinom prošlog meseca, vredni preko 900 miliona dinara.

Najviše novca, oko 413 miliona dinara, uloženo je u sisteme za odvodnjavanje na području Bačke.

Na području Banata izvode se radovi vredni oko 400 miliona, dok radovi u Sremu koštaju oko 104 miliona dinara.

Radovi koji se izvode na kanalskoj mreži na području gotovo svih vojvođanskih gradova i opština poboljšavaju funkcionalnost sistema za odvodnjavanje i sprečavaju zadržavanje vode na poljoprivrednom zemljištu.

Dodatna sredstva iz programa sufinansiranja omogućavaju da se godišnje u proseku očisti između 2.500 i 3.000 kilometara kanalske mreže.

Podsećamo da je kanalska mreža koju održava JVP „Vode Vojvodine“, dugačka gotovo 22.000 kilometara, da je njeno održavanje izuzeto važno i da se direktno ili indirektno odnosi na sve građane Vojvodine.

Milisav Pajević

Zbrinut stepski soko pronađen u Lebini kod Paraćina

01.08.2018

Zavod za zaštitu prirode Srbije organizovao je sredinom jula preuzimanje i zbrinjavanje stepskog sokola sa austrijskim aluminijumskim prstenom pronađenim u Lebini kod Paraćina, po obaveštenju aktivista Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

Aktivisti Društva za zaštitu i proučavanje ptica o mogućem držanju ptice obavestili su Zavod za zaštitu prirode Srbije kako bi na osnovu njihove prijave ornitolog Zavoda Bratislav Grubač, posle niza obavljenih kontakata u cilju organizacije preuzimanja ptice od osobe koja je uhvatila pticu u Lebini kod Paraćina i zajedno sa nadležnom republičkom inspekcijom omogućio njeno zbrinjavanje u Prihvatilištu za divlje životinje u Zoo vrtu u Paliću.

Obavljena je stručna intervencija i nadzor u cilju preuzimanja uhvaćene ptice i njeno prebacivanje u Prihvatilište za divlje životinje u Zoo vrtu u Paliću, radi njenog zbrinjavanja i daljeg oporavka.

Ovom prilikom, u Lebini kod Paraćina pronađen je ovogodišnji mladunac stepskog sokola, kojeg je uhvatio meštanin ispred svog dvorišta 7. jula ove godine. Pronađena ptica je na desnoj nozi imala aluminijumski prsten oznake G 000303 klivv.At Wienna Austria što ukazuje na njeno poreklo – mesto izleganja.

Po izjavi meštana koji je pticu čuvao, sokola su progonila i napadala dva gavrana i prinudili na sletanje na seoski put ispred njegovog dvorišta.

Pticu je lako uhvatio jer je bila u prilično iznemoglom i izgladnelom stanju. Uhvaćenu pticu je smestio u adekvatnu, veću žičanu volijeru za pitome golubove i hranio je.

Prilikom preuzimanja stepski soko je pokazivao neke manje izražene simptome stavracije.

Ipak, uočen je napredak u njegovom opštem fizičkom stanju.
Istog dana, republički inspektor je pticu preuzeo i predao radi lečenja i oporavka u Prihvatilište za divlje životinje u Zoo vrt u Paliću. U Zoo vrtu je konstatovano da je ptica imala masu samo 750 grama što je potvrdilo našu pretpostavku o iscrpljenosti usled verovatno gladi i dehidratacije.

Stepski soko (Falco cherrug) je strogo zaštićena vrsta prema Pravilniku o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva („Službeni glasnik RS“, br. 5/2010, 47/2011, 32/2016 i 98/2016). Imajući u vidu da je stepski soko bio u znatnoj meri iznemogao (stavracija), prilikom nalaza i hvatanja bilo je neophodno da se odmah uputi za Prihvatilište za divlje životinje u Zoo vrtu u Paliću i da se posle veterinarskog pregleda i zadržavanja naknadno odluči o daljem postupku sa pticom.

Milisav Pajević

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Info-energetski Paraćin“ koji je sufinansiran iz budžeta Opštine Paraćin na Javnom pozivu za učešće na opštem konkursu za sufinansiranje projekata radi ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja u 2018. godini.

Nuklearni otpad se može skladištiti u nacionalnim parkovima, kažu poslanici

31.07.2018

nuclear-waste — Photo-illustration: Pixabay

Oni smatraju da je sigurno odlaganje nuklearnog otpada važnije od ekoloških problema.

Radioaktivni nuklearni otpad može se skladištiti u svodovima i tunelima koji se nalaze duboko pod zemljom u nacionalnim parkovima i područjima izvanredne prirodne lepote u Velikoj Britaniji.

Poslanici odbora za poslovanje, energetiku i industrijsku strategiju (BEIS) podržali su vladine predloge za infrastrukturu geološkog odlaganja (GDI), sastavljene od više slojeva materijala kao što su čelik, stena i gline, kako bi se obezbedila zaštita i sigurno odlaganje otpada najmanje 200 metara pod zemljom.

GDI bi uskladištio radioaktivni otpad koji se ne može deponovati na postojećim površinskim postrojenjima na trajnoj osnovi.
Vlada je u januaru podnela nacrt Nacionalne izjave o politici (NPI) koja detaljno opisuje svoj pristup trajnog rešenja za odlaganje radioaktivnog otpada u Velikoj Britaniji.

Komitet BEISa kaže: “Odlučili smo se protiv dodavanja kriterijuma za isključivanje nacionalnih parkova i AONB-a, po našem mišljenju, tačno je da pitanja sigurnosti prevladavaju u pogledu ekoloških problema u ovom slučaju.
“Iako se slažemo da se neka dešavanja ne bi trebalo dozvoliti u određenim područjima, osim u izuzetnim okolnostima, vjerujemo da postojeće zakonodavstvo o planiranju i NPS sadrže dovoljne zaštitne mere protiv nametljivog razvoja i štete po životnu sredinu u nacionalnim delovima i AONB-u”.

Kampanja za zaštitu ruralne Engleske rekla je da se nada da će vlada ponovo razmotriti “neadekvatne” geološke objekte za odlaganje u određenim pejzažima.
Dodala je: “Znamo da tamo gdje se odvija takav veliki razvoj, uništavamo predivne predele i uništavamo priliku da prosledimo prekrasan komad sela sledećoj generaciji.”

Karolajn Lukas, kopredsednica Zelene partije, rekla je da je pohranjivanje nuklearnog otpada u nacionalnim parkovima bilo “neprihvatljivo” i predložila je da budućnost bude u “čistoj, obnovljivoj energiji poput vetra i sunca”, a ne nuklearne energije.

Kejt Blagojević, šefica energetike u Grinpisa dodala je: “Pošto imamo čistije, bezbednije i jeftinije alternative, nejasno je zašto Velika Britanija jedina među velikim zapadnim zemljama insistira na podršci ovoj zastareloj tehnologiji 20. veka.”

Milan Zlatanović

Izvor: enegrylivenews

Grad Niš rešava problem vodosnabdevanja u Sečanici

31.07.2018

Gradonačelnik Niša Darko Bulatović obišao je Sečanicu gde je počelo potpisivanje pojedinačnih ugovora meštana i JKP Naisus o priključenju na gradski vodovodni sistem, čime je otpočelo i rešavanje dugogodišnjih problema sa vodosnabdevanjem i nagomilanim dugovanjima prema ovom javno komunalnom preduzeću.

Na inicijativu Saveta građana, i uz podršku Gradonačelnika, postignut je dogovor da JKP Naisus preuzme nadležnost nad seoskim vodovodom i brigu o njegovom održavanju, postavi vodomere u svim domaćinstvima koja potpišu Ugovor i time ih uvede u gradski sistem vodosnabdevanja.

Na taj način, kako je istakao Gradonačelnik Bulatović, omogućiće se rekonstrukcija vodovoda i kvalitetno održavanje mreže, smanjiće se gubici u sistemu, a meštani ovog sela sa oko 300 domaćinstava, dobiće uredno snabdevanje vodom.

Sa druge strane rešava se i problem sa neovlaštenim priključivanjem na vodovodnu mrežu i milionska dugovanja nastala u periodu dok je čitavo selo imalo samo jedan vodomer, a veliki deo meštana nije plaćao utrošenu vodu.

Kada sva domaćinstva sklope ugovore sa JKP Naisusom, plaćaće realni utrošak vode, uz obavezu da stara dugovanja izmire solidarno, i to tako što će dug od 19 000 dinara po domaćinstvu, isplatiti u 36 mesečnih rata od po 500 dinara, bez dodatnih kamata i troškova.

Ostatak duga Grad preuzima na sebe, i to tako što će investirati u rekonstrukciju vodovodne mreže u selu, kaže gradonačelnik Bulatović uz napomenu da je sličan dogovor već postignut sa meštanima Matejevca, i da će se i u drugim selima koja imaju seoske ili mešovite vodovode sa brojnim problemima i velikim dugovanjima, primeniti isti princip, i omogućiti pristupanje i tih sela gradskom sistemu za vodosnabdevanje.

Milisav Pajević

U Americi cene nafte beleže pad, dok u Evropi rast

31.07.2018

Na tržištu u Americi cene nafte pale su i prošle nedelje, četvrte zaredom, dok su na londonskom blago porasle jer se smanjio strah od trgovinskog rata između Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije.

Na londonskom je tržištu cena barela prošle nedelje porastao je 1,8 posto, na 74,30 dolara, dok je na američkom tržištu barel pojeftinio 2,4 posto, na 68,70 dolara, prenosi Index.hr.

Saudijska Arabija u četvrtak je obavestila o privremenoj obustavi isporuka nafte kroz ključni tesnac u Crvenom moru Bab el-Mandeb zbog napada na njena dva tankera.

Glavni razlog koji je pružio podršku cenama nafte bila je odluka Saudijske Arabije o privremenoj obustavi svih isporuka kroz tesnac Bab el-Mandeb.

Milisav Pajević

Na Jahorini se razgovaralo o Planu prilagođavanja na klimatske promene

31.07.2018

Direktor Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srpske Tomislav Šajić i predstavnici Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske učestvovali su na prezentaciji projekta „Unapređenje procesa izrade Plana prilagođavanja na klimatske promene (NAP) radi srednjoročnog planiranja investicija u klimatski osetljive sektore u BiH“, koji je održan na Jahorini u saradnji sa UNDP.

Projekat će trajati od jula ove godine do juna 2021.godine, a vredan je ukupno 2,5 miliona dolara.

Iz Republike Srpske učešće u Projektu će uzeti Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske, Republički hidrometeorološki zavod i Javna ustanova „Vode Srpske“.

Milisav Pajević

Uvode se izvođači radova u izgradnju novog kolektora u Leskovcu

31.07.2018

U Leskovcu je potpisan zapisnik o uvođenju izvođača radova u posao na izgradnji novog kolektora između Grada Leskovca, Ministarstva zaštite životne sredine, izvođača radova i predstavnika vršioca tehničke kontrole i stručnog nadzora.

Ispred grada kao drugog naručioca zapisnik je potpisao gradonačelnik Leskovca dr Goran Cvetanović.

– Dana, 20. juna ove godine potpisan je ugovor o izgradnji kolektora sa izabranim izvođačem KOSTAG, u vrednosti od preko 417 miliona dinara sa rokom izgradnje od 22 meseca. Samo dva dana kasnije potpisan je ugovor sa firmom BEOHIDRO koja će vršiti nadzor nad radovima u vrednosti od 46,5 miliona dinara. Ova sredstva je izdvojila Vlada Republike Srbije, odnosno Ministarstvo zaštite životne sredine. Dok je Grad Leskovac za eksproprijaciju zemljišta kojim će kolektor proći izdvojio oko 20 miliona dinara, rekao je dr Goran Cvetanović, gradonačelnik Leskovca i dodao da izgradnjom kolektora u dužini od 5150 metara, odnosno stavljanjem u funkciju čitavog Postrojenja za preradu otpadnih voda, grad Leskovac će zajedno sa Srbijom stati u red zemalja sa razvijenom svešću o važnosti zaštite životne sredine.

– Ovim ćemo postati ravnopravan partner Evropi koja insistira na ekološkom sistemu vrednosti. Leskovac je danas zaokružio lanac zaštite svojih voda, zemlje i vazduha, zajedno sa akumulacijom u Barju, sa fabrikom za proizvodnju pitke vode u Gorini, sa sanitarnom regionalnom deponijom u Željkovcu, istakao je Cvetanović.

U ime Ministarstva zaštite životne sredine, prisutnima se obratila Darinka Radojević, koja je naglasila da je Ministarstvo posebno izuzetno posvećeno projektima u lokalnim samoupravama jer su one mesta u kojima se štiti životna sredina.

– Projekat izgradnje kolektora i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, Ministarstvo zaštite životne sredine smatra jednim od najznačajnijih projekata koji trenutno sprovodi, rekla je Darinka Radojević.

Milisav Pajević

Projekat nastavka kanalizacione mreže mesta Rekovac

31.07.2018

Danski stručnjaci uradili su projekat o nastavku kanalizacione mreže mesta Rekovac, tačnije „Spasićke male“.

Reč je o delu mesta i pojedinim selima na teritoriji opštine Rekovac, a pomenuta danska firma je kao donaciju osmislila idejno rešenje, sačinila preliminarni projekat i prezentirala analize, odnosno modele.

Ugovor bi uskoro trebalo da bude potpisan. Projekat je nedavno uručen predsedniku opštine Rekovac, dr Aleksandru Đorđeviću.

Nakon dobijanja dozvole i sprovedene zakonske procedure, danski stručnjaci su pronašli izvor finansiranja tako da je to poklon ambasade Danske opštini Rekovac.

Glavna spona za ovo prijateljstvo je profesor Mile Samardžić koji, inače, nesebično pomaže opštinu Rekovac.

Milisav Pajević

U oktobru u Sarajevu Međunarodna konferencija o upravljanju vodama i zaštiti voda

31.07.2018

Međunarodna konferencija o upravljanju vodama i zaštiti voda biće održana u Sarajevu u oktobru ove godine.

Federalna ministarka zaštite životne sredine i turizma Edita Đapo primila je predsednika Upravnog odbora Internacionlnog univerziteta u Sarajevu prof. dr. Hasana Zuhri Sarikaya i dekana Fakulteta menadžmenta i javne uprave prof. dr. Sencera Yeralana sa kojima je razgovarala o budućim inicijativama i projektima iz oblasti zaštite životne sredine, kao i mogućnostima saradnje visokoškolskih ustanova i akademske zajednice sa institucijama Federacije Bosne i Hercegovine.

Tokom razgovora, prof. Sarikaya, koji se inače bavi zaštitom životne sredine i u Vladi Repulike Turske je obavjao dužnost zamenika ministra za životnu sredinu, obavestio je ministarku Đapo da će u Sarajevu u drugoj polovici oktobra ove godine biti održana međunarodna konferencija o upravljanju vodama i zaštiti voda i pozvao je da prisustvuje istoj.

Milisav Pajević

Svet ulazi u ekološki dug

31.07.2018

Sutra 1. avgusta, svet ulazi u ekološki dug, najavljuje Mreža za globalni ekološki otisak (Global Footprint Network, GFN).

Dan ekološkog duga je onaj dan u kalendarskoj godini kada potrebe čovečanstva prema prirodi premaše ono što ekosistemi planete Zemlje mogu u toj godini obnoviti.

Taj dan, koji se ove godine obeležava najranije otkako se vrše merenja (1997. godine bio je krajem septembra), simbolično prikazuje uticaj ljudskih aktivnosti na prirodu i njene resurse.

Prema GFN-u, za trenutne potrebe čovečanstva koristimo prirodne resurse 1,7 puta brže nego što ekosistemi mogu da se regenerišu. Dakle, globalno koristimo 1,7 planeta, a imamo samo jednu.

– Činjenica da se ovaj dan svake godine pomera unapred govori nam da se i dalje prema planeti ne ponašamo odgovorno! Živimo od sve veće pozajmice koju uzimamo s računa bolje budućnosti svoje dece, ističe Deni Porej, direktor WWF Adrie i dodaje da prema WWF-ovom Izveštaju o živoj planeti, sve zemlje u našoj regiji žive iznad svojih prirodnih kapaciteta. To dokazuju i podaci GFN-a o ekološkom otisku, koji se mere u globalnim hektarima. To je jedinica za merenje naših zahteva prema Zemlji (ekološki otisak) i sposobnosti Zemlje da udovolji našim zahtevima (biokapacitet).

– Prema tim podacima Slovenija predvodi u našoj regiji s najvećim ekološkim otiskom i prva ulazi u ekološki dug 12. maja. Slede je Hrvatska (19. juna), Crna Gora (29. juna), Bosna i Hercegovina (6. jula), Makedonija (19. jula) i Srbija (30. jula), kaže Porej, dodajući da najkasnije u dug ulazi Albanija, 14. oktobra.

Budući da naše potrebe sve više prevazilaze mogućnosti planete da se regeneriše, na šta dodatno utiču posledice klimatskih promena, Dan ekološkog duga je snažan podsetnik na hitne akcije koje pojedinci i zemlje moraju preduzeti kako bi zaštitili šume, okeane, slatkovodne resurse, biljni i životinjski svet, i na taj način pomoći u ostvarivanju održivog razvoja. Ideje kako promeniti svoj otisak mogu se pronaći na stranici GFN-a i WWF Adrie.

Do 2020. godine moramo definisati ključne obaveze i akcije kojima ćemo u narednoj deceniji preokrenuti trend gubitka prirode i pomoći u osiguravanju zdravlja i dobrobiti ljudi i naše planete.

Milisav Pajević

Kragujevac sanira posledice olujnog vetra, kiše, grada i udara groma

31.07.2018

Gradsko veće Kragujevca donelo je i Odluku o odobravanju sredstava za ublažavanje i saniranje štete na stambenim objektima, koje su nastale usled olujnog vetra, kiše, grada, podzemnih voda i sleganja tla, udara groma i požara.

U prethodnom periodu jedan broj sugrađana obratio se gradu Kragujevcu, zahtevom za dodelu novčane pomoći a radi ublažavanja i saniranja štete nastale na stambenim objektima usled olujnog vetra, kiše, grada, podzemnih voda i sleganja tla, udara groma i požara.

Podkomisija Centralne komisije za utvrđivanje štete, posle izlaska na teren konstatovala je uzroke, utvrdila stvarnu štetu i visinu naknade po svakom zahtevu, tako da je za ove namene opredeljeno ukupnom 602 hiljade 291 dinar, koji će se izdvojiti iz stalne budžetske rezerve.

Milisav Pajević

1...1,0581,0591,060...1,675 Page 1,059 of 1,675

ISEM strana za logovanje

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM