Takmičenje “Biramo najuređenije vršačko selo”

30.07.2018

U avgustu i septembru mesecu ove godine Udruženje građana „Selo plus“, sa partnerima Gradom Vršac, Turističkom organizacijom Vršac, Javnim Komunalnim Preduzećem „Drugi oktobar“ organizuju takmičenje pod nazivom “Biramo najuređenije vršačko selo”.

Cilj takmičenja je afirmacija i promocija seoskih sredina u svrhu razvoja turističkih, privrednih i kulturnih potencijala.

Komisija u sastavu predstavnika organizatora takmičenja, obići će sva sela u periodu do kraja septembra meseca 2018 godine, i oceniti uređenost sela po sledećim kriterijumima: Uređenost javnih površina; Uređenost prostora oko škola, vrtića, crkve i groblja; Aktivnosti MZ (broj nevladinih organizacija, uključenost žena u javni život sela); Broj organizovanih manifestacija; Poslovni ambijent sela (broj poljoprivrednih gazdinstava, broj privrednih subjekata, broj turističkih objekata i gazdinstava koja se bave seoskim turizmom).

Ocenjivanje će se vršiti u dve kategorije: Prva kategorija – od 1.000 stanovnika – Uljma, Vlajkovac Izbište, Pavliš, Gudurica i Veliko Središte; Druga kategorija – do 1.000 stanovnika – Ritiševo, Šušara, Zagajica, Parta, Orešac, Potporanj, Markovac, Vatin, Mali Žam, Malo Središte, Mesić, Jablanka, Sočica, Kuštilj, Vojvodinci i Straža.

Organizatori su uz pomoć sponzora obezbedili sledeće nagrade: Prva kategorija sela: 1. Traktor kosilica 10 kw; 2. Trimer za održavanje zelenih površina; 3. Zelenilo u vrednosti 50.000 dinara. Druga kategorija sela: 1. Traktor kosilica do 5 kw; 2. Trimer za održavanje zelenih površina; 3. Zelenilo u vrednosti 30.000 dinara.

Takođe, će se u okviru takmičenja Biramo najuređenije vršačko selo organizovati i takmičenje Biramo najuređenije seosko dvorište.

Uslove za prijavu za takmičenje vlasnici kuća u vršačkim selima mogu dobiti u Mesnoj zajednici ili skinuti sa sajta www.seloplus.org.

Milisav Pajević

TID regata stiže u Stari Slankamen

30.07.2018

Najstarija, najduža i najveća, međunarodna, sportsko – rekreativna, turistička, kajakaška regata na svetu TID (Tour internacional Danubien) sutra stiže u Stari Slankamen, jedno od 12 etapnih mesta u Srbiji.

Organizator 63. po redu TID regate kroz Srbiju je Kajakaški savez Srbije uz pomoć gradova, opština i turističkih organizacija naselja kroz koja prolazi.

Tradicionalan doček učesnika TID regate u Starom Slankamenu kao i prethodnih godina organizuju Opština Inđija, Turistička organizacija opštine Inđija i Specijalna bolnica „Dr Borivoje Gnjatić“ iz Starog Slankamena.

Za učesnike su obezbeđeni prostor za postavljanje šatora u dvorištu banje, osnovni uslovi za boravak i dva obroka, a organizovani su pešačka tura obilaska naselja, zvanični sastanak domaćina sa predstavnicima zemalja učesnica i prigodan prateći program.

Ove godine očekuje se oko 130 kajakaša iz Nemačke, Austrije, Slovačke, Mađarske, Hrvatske, Rumunije, Bugarske, Švajcarske, Holandije i Srbije koji će za 75 dana preći put dug 2.515 km.

Učesnici su osobe različitih uzrasta oba pola, ali ipak zbog dužine trajanja regate i slobodnog vremena najviše su zastupljeni stariji učesnici, profesori, studenti i oni koji u ovom periodu nemaju obaveze, kao i pravi ljubitelji zdravog načina života, zaštite životne sredine, boravka u prirodi, a naročito na vodi.

Milisav Pajević

Uklanja se divlja deponija u okviru SRP “Gornje Podunavlje”

30.07.2018

Član Gradskog veća za oblast poljoprivrede grada Sombora Darko Radulović i zaposleni u Odeljenju za poljoprivredu Gradske uprave grada Sombora, obišli su radove na uklanjanju divlje deponije koja se nalazi između Bačkog Monoštora i Bezdana, a u okviru Specijalnog rezervata prirode „Gornje podunavlje“.

Na poslovima uklanjanja divlje deponije angažovano je JKP „Čistoća“ Sombor. Troškove uklanjanja divlje deponije snosi Grad Sombor, u udelu od 70 odsto, i po osnovu ugovora o sufinansiranju Autonomna pokrajina Vojvodina, u udelu od 30 posto.

Radovi se izvode po planu, uz stručan nadzor, a rok za izvršenje je 31. oktobar ove godine.

Odeljenje za poljoprivredu i zaštitu životne sredine opominje da je bacanje smeća na poljoprivredno zemljište kažnjivo i najavljuje pojačanu kontrolu celokupnog atara.

Milisav Pajević

Padavine izazvale veliku materijalnu štetu u valjevskim selima

30.07.2018

Intenzivne padavine tokom jula pričinile su veliku materijalnu štetu u valjevskim selima Brezovice, Bačevci, Suvodanje, Rebelj i Belići.

Grad Valjevo proglasio je vanrednu situaciju u tih pet sela, gde su oštećeni i lokalni putevi pa je saobraćaj otežan. Mnogi atarski putevi nisu upotrebljivi.

U Rađevom Selu na rubu Valjeva posle samo jednog kratkotrajnog pljuska izlila se rečica Ljubostinja.

Milisav Pajević

Radovi na revitalizaciji kanala Vrbas- Bezdan

30.07.2018

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović, Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vuk Radojević, gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović i direktor JVP „Vode Vojvodine“ Slavko Vrndžić obišli su radove na revitalizaciji kanala Vrbas-Bezdan.

Radi se na 11,6 kilometara kanala od Malog Stapara do Sombora, a vrednost radova je oko 109 miliona dinara sa PDV-om.

Ovo je nastavak već započetih radova 2014. godine, a sve u cilju revitalizacije celog toka Velikog bačkog kanala, od Vrbasa do Bezdana.

U periodu od 2014. do 2017. godine na potezu od Vrbasa, kroz Kulu, Crvenku, Sivac, do Malog Stapara, Veliki bački kanal je u potpunosti rekonstruisan, uklonjeno oko 300.000 kubnih metara mulja, uređene su obale i formirane inspekcione staze.

Pre ovih radova, pristup kanalu je u velikoj meri bio problematičan zbog širokog pojasa trske, dok su staze pored kanala na pojedinim deonicama bile uzane i velikog nagiba prema kanalu.

Planiranim radovima propusna moć kanala biće gotovo udvostručena, odnosno sa 18 m3/s na 35 m3/s, što predstavlja deo šire strategije snabdevanja Bačke vodom iz Dunava kod Bezdana.

Na ovaj način će se omogućiti snabdevanje vodom, odnosno razvoj projektovanih regionalnih podsistema za navodnjavanje koji zahvataju vodu iz kanala Vrbas-Bezdan.

Pored sigurnog snabdevanja svih korisnika vodom, cilj ovih radova je i efikasno odvodnjavanje poljoprivrednog zemljišta u vreme odbrane od unutrašnjih voda. Takođe, nakon završetka radova, ova deonica će biti u potpunosti uređena i pogodna za rekreativne aktivnosti građana, šetnju i sportski ribolov.

Projektom je predviđeno da se izgradi nova radno-inspekciona staza. Korito kanala izmuljivaće se kombinacijom rada dva hidraulična bagera sa „dugom strelom“, jedan dohvata 15 m, a drugi dohvata 22 m. Prema proračunima iz kanala će se izvadi oko 150.000 kubnih metara nanosa, koji se odlaže na deponiju.

Na kraju sledi uređenje obala kanala razastiranjem celog iskopanog materijala po okolnom terenu, kao i izgradnja cevastih propusta na mestima uliva meliorativnih kanala.

Izvođači radova su VD „Zapadna Bačka“ doo Sombor i PTP „Dubrava“ doo Bajmok.

Milisav Pajević

BiH i Mongoliju muči zagađenje vazduha

30.07.2018

Federalna ministarka zaštite životne sredine i turizma Edita Đapo primila je u nastupnu posetu nerezidentnu ambasadorku Mongolije u Bosni i Hercegovini Battungalag Gankhuurai, sa kojom je razgovarala o mogućnostima bilateralne suradnje u oblasti zaštite životne sredine i turizma.

Ambasadorka je naglasila da je građanima Mongolije Bosna i Hercegovina prilično dobro poznata i da ima mogućnosti za saradnju, kao da su građani ove zemlje zainteresovani za posetu Bosni i Hercegovini i obilazak njenih znamenitosti.

Što se tiče zaštite životne sredine, kazala je da se obe zemlje susreću sa sličnim izazovima, kao što je zagađenje vazduha uzrokovano primenom tradicionalnih energenata i industrija.

Ukratko predstavivši najbitnije znamenitosti i događaje u Bosni i Hercegovini, ministarka Đapo je naglasila kako je Bosna i Hercegovina mala zemlja, sa mnogo znamenitosti, prirodnih lepota i bogatim kulturno- istorijskim nasleđem.

– Jedinstvo različitosti je posebna vrednost, jer je Bosna i Hercegovina oduvek bila mesto susreta različitih civilizacija, kultura i religija, Istoka i Zapada. Naša prirodna bogatstva – prekrasne reke, vodopadi, jezera i širom sveta poznate olimpijske planine – sve zajedno dovelo je Bosnu i Hercegovinu među poželjne turističke destinacije, kazala je Đapo, saopšteno je iz Federalnog ministarstva zaštite životne sredine i turizma.

Milisav Pajević

NIS najviše investirao u segment istraživanja i proizvodnje

30.07.2018

U prvom polugodištu 2018. godine NIS je nastavio sa trendom pozitivnih finansijskih rezultata, a u fokusu su bile investicije u strateške projekte.

Tako je u prvih šest meseci tekuće godine u dalji razvoj NIS-a uloženo 17,2 milijarde dinara, što je 72 odsto više u odnosu na prvo polugodište 2017. godine.

Najviše je investirano u segment istraživanja i proizvodnje, kao i u modernizaciju prerađivačkih kapaciteta, konkretno izgradnju postrojenja za duboku preradu sa tehnologijom odloženog koksovanja u Rafineriji nafte Pančevo.
Pokazatelj EBITDA (dobit pre plaćanja kamata, poreza na dobit i amortizacije) u prvom polugodištu iznosi 24 milijarde dinara, što je šest odsto više nego u istom periodu prethodne godine.

Neto dobit NIS grupe na polovini godine iznosi 11,5 milijardi dinara. Istovremeno je nastavljen i trend rasta obaveza NIS-a po osnovu poreza i drugih javnih prihoda koje u prvih šest meseci tekuće godine iznose 90,9 milijardi dinara, odnosno 17 odsto više nego prethodne godine.

NIS grupa je nastavila da poboljšava svoje rezultate i u oblasti prerade i prometa. Tako je u prvom polugodištu u Rafineriji nafte Pančevo prerađeno ukupno 1,696 miliona tona nafte i poluproizvoda što je 3 odsto više nego prethodne godine.

Istovremeno je povećan i obim prometa koji je iznosio 1,665 miliona tona naftnih derivata što je 8 odsto bolji rezultat od prometa ostvarenog u prvoj polovini 2017. godine, uz rast izvoza od 24 odsto.

Ukupna proizvodnja nafte i gasa u prvom polugodištu 2018. godine iznosi 661 hiljadu uslovnih tona, dok je u NIS-ovim kapacitetima proizvedeno 78.422 MWh električne energije.

– U fokusu NIS-a u ovoj godini biće strateške investicije u koje ćemo uložiti oko 47 milijardi dinara, najviše od 2013. godine. Na ovaj način ćemo postaviti čvrste osnove za dalji napredak u korist naših akcionara, zaposlenih i šire zajednice. Istovremeno, i u nastavku godine ostajemo posvećeni finansijskoj disciplini, operativnoj efikasnosti i digitalnoj transformaciji poslovanja što će nam omogućiti da maksimizujemo efikasnost biznis procesa i dodatno unapredimo svoje rezultate. Na taj način, NIS će učiniti značajan korak ka ostvarenju ambicioznih ciljeva energetskog lidera u regionu, zacrtanih Strategijom razvoja do 2025. godine, izjavio je Kiril Tjurdenjev, generalni direktor NIS-a.

Milisav Pajević

Izgradnja i širenje mreže šumskih puteva u AP Vojvodini

29.07.2018

šumevojvodine — Foto: JP "Vojvodinašume"

Direktorka JP „Vojvodinašume“ Marta Takač je sa Vukom Radojevićem, pokrajinskim sekretarom za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo potpisala Ugovor o sufinansiranju izgradnje šumsko kamionskih puteva na teritoriji gde je ovo preduzeće korisnik, u dužini od 13,411 km, a sa 34 odsto učešća Budžetskog fonda za šume AP Vojvodine u odnosu na projektovanu dinarsku vrednost.

Značaj investicije u izgradnju šumskih puteva je nesporan, jer olakšava sprovođenje svih faza radova od obnove preko nege i zaštite šuma, korišćenja i transporta drvnih sortimenata, ali i poslove iz oblasti lovstva.

Kada je u pitanju zaštita šuma, požari predstavljaju jedan od najvećih uzroka nastanka neprocenjive štete u šumama, a brzo i efikasno gašenje šumskih požara, moguće je samo ako se u sve delove šume može doći u što kraćem vremenu. Osim toga, tretman suzbijanja štetnih insekata, ukoliko se ne izvrši na vreme, gotovo da gubi svrhu.

Čuvarska služba takođe ima otežane uslove rada ukoliko nema pristup i kontrolu kretanja tovara kroz šumu. Šumski putevi omogućavaju bolju i lakšu organizaciju rada u šumi.

Milisav Pajević

Predstavljen projekat „Revitalizacija navigacione infrastrukture kanala Begej“

29.07.2018

Članovi projektnog tima JVP „Vode Vojvodine“ učestvovali su na konferenciji predstavljanja projekta „Revitalizacija navigacione infrastrukture kanala Begej“, održanoj u Pokrajinskoj vladi. Ovaj strateški projekat, vredan 13,85 miliona evra, finansira se iz Interreg – IPA Programa prekogranične saradnje Srbije sa Rumunijom.

Ministar za evropske integracije u Vladi Republike Srbije Jadranka Joksimović i potpredsednik Pokrajinske vlade Đorđe Milićević otvorili su konferenciju i složili se po pitanju važnosti prekogranične saradnje i evropskih integracija.

Osim njih na konferenciji su govorili i predstavnici JVP „Vode Vojvodine“, Pokrajinskog sekretarijata za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu, Županijskog saveta rumunskog Timiša i Administracije rečnog basena Banat iz Rumunije, koji su bliže predstavili projektne aktivnosti koje slede.

Projekat BEGA se odnosi na revitalizaciju Kanala Begej na potezu od granice sa Rumunijom do hidrotehničkog objekta u Kleku, u dužini od oko 30 kilometara. Radovi koji su planirani podrazumeva sanaciju hidrotehničkih objekata u Kleku i Srpskom Itebeju i izgradnju dvonamenske staze (radno-inspekcione i biciklističke), od državne granice do prevodnice u Kleku.

Takođe predstoji i izgradnja plutajućeg doka za privez plovnih objekata, izrada tehničke dokumentacije za potrebe izmuljenja, deponovanja i remedijacije sedimenta na Plovnom Begeju, kao i nabavka plovnog bagera i plovne kosačice za održavanje njegove plovnosti.

Revitalizacija ima višestruki uticaj na unapređenje infrastrukture koje se ogleda kroz povećanje mobilnosti ljudi, robe i usluga na pravcu Zrenjanin – Temišvar.

Ekološki značaj ovih aktivnosti može se razmatrati sa više aspekata, od kojih se osnovni odnosi na prvi korak rešavanja višedecenijskog problema postojanja veoma zagađenog sedimenta na dnu kanala, a zatim, i ponovno aktiviranje plovidbe i uspostavljanje ekološkog načina prevoza biciklima.

Nakon završetka radova, očekuje se otvaranje plovidbe na Begej, razvoj turizma, unapređenje infrastrukture i povezivanje prekograničnog regiona kroz povećanje transporta.

Realizacija je započeta 2018, a planirano je da sve bude gotovo do 2021. godine.

Milisav Pajević

Dodeljene subvencije za nabavku protivgradnih mreža u Vojvodini

29.07.2018

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo dr Vuk Radojević uručio je u petak 196 ugovora u ukupnoj vrednosti oko 247 miliona dinara korisnicima koji su dobili subvencije za nabavku protivgradnih mreža i za podizanje plastenika.

Ugovori za nabavku protivgrdanih mreža i elemenata za podizanje proizvodnih zasada voćaka, vinove loze i hmelja, potpisani su sa 136 poljoprivrednika.

Ukupna vrednost investicije je oko 211 miliona dinara, od čega je Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo obezbedio 121,4 miliona dinara, dok je učešće poljoprivrednika oko 90 miliona dinara.

– Za ovu konkursnu liniju smo rebalansom budzeta u junu obezbedili dodatna sredstva u iznosu od 90 miliona dinara, kako bismo izašli u susret gotovo svim poljoprivrednicima koji su konkurisali za ovu vrstu investicija, istakao Radojević.

On je naglasio da je u toku 2018. godine sa vojvođanskim poljoprivrednicima zaključeno 230 ugovora za nabavku protivgradnih mreža. Investicije koje će na taj način biti realizovane vredne su gotovo 358 miliona dinara, i iz pokrajinskog budzeta su subvencionisane sa 210 miliona dinara.

Kako je Radojević napomenuo, očekuje se da će realizacijom tih investicija pod protivgradnim mrežama biti novih 387 hektara voćnjaka.

Subvencije za podizanje novih oko 50.00 kvadratnih metara plastenika dobilo je 60 vojvođanskih poljoprivrednika. Ukupna vrednost investicije iznosi 35,3 miliona dinara, od čega je Pokrajina Vojvodina obezbedila 24 miliona dinara, a učešće korisnika je 11,2 miliona dinara.

– Po ovoj konkursnoj liniji, u ovoj godini smo potpisali 99 ugovora, u ukupnoj vrednosti od 71 milion dinara, sa učešćem Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu od 48 miliona dinara, kazao je sekretar Radojević i dodao da će realizacijom tih investicija biti obezbeđeno novih 104 hiljade kvadratnih metara plastenika.

Radojević je napomenuo i činjenicu da su po ovim dvema konkursnim linijama posebno prepoznati poljoprivrednici mlađi od 40 godina, žene nosioci poljoprivrednih gazdinstava i poljoprivrednici koji se bave proizvodnjom u otežanim uslovima rada.

Tako je po konkursnoj liniji za protivgradne mreže u 2018. godini 165 korisnika posebno finansijski stimulisano, sa mogućnošću povraćaja investicije do 70 odsto. Na konkursu za podizanje plastenika iz ovih kategorija je podržano 77 korisnika.

Milisav Pajević

London grad sa najboljom infrastrukturom za električna vozila

28.07.2018

U narednoj godini očekuje se da će u Londonu biti instalirano još 2630 stanica za punjenje električnih vozila.

London je najbolji grad na svetu sa svojom infrastrukturom za električna vozila (EV). Ova informacija bazirana je na studiji kompanije Spotahome koja je rangirala svetske gradove. Londonu je dodeljen najviši indeksni rezultat od 10, njega prati Amsterdam sa 9.63 i Roterdam sa 8.73.

Od jula 2018. godine Velika Britanija je imala 162 000 plug in stanica za automobile a u Londonu će u sledećoj godini biti instalirano još 2630. Vlasti naporno rade kako bi izgradili moderni i ekološki održiv glavni grad budućnosti.

Ostali gradovi u Velikoj Britaniji zaostaju. Mančester je trenutno na 18. mestu sa niskim rezultatom od 1.76, Edinburg je 31. mestu a Lids na 35. mestu sa indeksom od samo 0.88. Oslo je bio na 6 mestu uprkos tome što Norveška ima više prodaje električnih vozila po glavi stanovnika nego bilo koja druga zemlja u svetu.

Na dnu liste našli su se glavni gradovi poput Kejptauna, Kaira, Sao Paula i Seula koji su postigli 0 poena.

Melisa Lajars, menadžer za brend i komunikacije u Spotahome-u rekla je:“Ako više gradova investira u EV infrastrukturu, pomoći će tržištu da raste, poboljšaće kvalitet vazduha i na kraju zdravlje i blagostanje ljudi koji žive tamo. London je sjajan primer grada koji uspeva te ciljeve, zajedno sa drugim evropskim zemljama koje trenutno dominiraju u oblasti EVa.“

Milan Zlatanović

Izvor: energylivenews

NKD: Obustaviti izgradnju malih hidroelektrana na području PP Stara planina

28.07.2018

Nacionalna koalicija za decentralizaciju podržava inicijativu za obustavljanje izgradnje malih hidroelektrana na području Parka prirode Stara planina i traži uspostavljanje upravljačkih mehanizama koji će omogućiti primenu standarda definisanih Nacionalnom strategijom održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara i drugim međunarodnim dokumentima čija je Srbija potpisnica koji podrazumevaju očuvanje, održivo korišćenje prirodnih resursa i suštinsko učešće lokalne zajednice u upravljanju zaštićenim prirodnim dobrima.

Država Srbija je predeo Stare planine stavila pod zaštitu još 1997. godine, a o očuvanju, razvoju i održivosti ovog zaštićenog dobra, po osnovu upravljačkog prava, brine Javno preduzeće Srbijašume.

Ovaj predeo značajan je ne samo zbog izuzetnih prirodnih resursa i potencijala za razvoj turizma i poljoprivrede, koje prepoznaju i domaće zakonodavstvo i strategije razvoja i očuvanja prirodnih dobara, već i zbog važnog kulturnog nasleđa koje takođe predstavlja potencijal razvoja Stare planine i cele jugoistočne Srbije.

Projekat izgradnje malih hidroelektrana je samo jedan od problema koji proizilazi iz loše postavljenog sistema upravljanja i neadekvatne brige nadležnih institucija, a čiji bi efekti mogli imati trajne posledice po životnu sredinu i stanovništvo ovog područja.

Jedna od članica koalicije za decentralizaciju je i Udruženje za zaštitu prirode “Stara planina” koje deluje na teritoriji Pirotskog upravnog okruga od 1996. godine. Udruženje za zaštitu prirode “Stara planina” bilo je pokretač inciijative “Zelena decentralizacija”.

Milisav Pajević

Članovi neformalne Zelene poslaničke grupe razgovarali sa predstavnicima OCD

28.07.2018

Narodni poslanici, članovi neformalne Zelene poslaničke grupe su, u saradnji sa koordinacionim timom mreže organizacija civilnog društva „Zelena stolica”, održali u Narodnoj skupštini Republike Srbije niz neformalnih razgovora sa predstavnicima organizacija civilnog društva koje se bave zaštitom i unapređenjem životne sredine.

Predstavnici udruženja građana imali su priliku da narodne poslanike upoznaju sa situacijom na lokalnom nivou, gorućim problemima i inicijativama za unapređenje životne sredine.

Bilo je reči i o njihovom eventualnom uključivanju i podršci u radu Zelene poslaničke grupe i Odbora za zaštitu životne sredine.

Narodni poslanici upoznali su predstavnike organizacija civilnog društva sa radom Zelene poslaničke grupe, ali i nadležnostima Odbora za zaštitu životne sredine, kao i mehanizmima koji su narodnim poslanicima na raspolaganju.
Sastanku su prisustvovali narodni poslanici i poslanice Dubravka Filipovski, Predrag Jelenković, Nada Lazić, Olena Papuga, Gordana Čomić i Sonja Pavlović, a organizovan je uz podršku CSOnnect programa.

Neformalnu Zelenu poslaničku grupu čine narodni poslanici i poslanice iz različitih stranaka, posvećeni temama zaštite životne sredine i održivog razvoja, koji aktivno rade na promociji i prihvatanju evropskih standarda i normi u ovim oblastima.

Milisav Pajević

Hranilice za ptice poklon jednom od najlepših dvorišta u Beogradu

28.07.2018

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije započelo je aktivnosti na pripremi „zimnice“ za ptice.

Oni su pozvali građane da naprave hranilice za ptice i pripreme žitarice čija je cena znatno pristupačnija u doba žetve.

Prvu u nizu hranilica koje će ovo Društvo postaviti širom Beograda poklonili su jednom od najlepših dvorišta u gradu.

– Odlučili smo da sa akcijom krenemo baš iz ovog dvorišta koga krase divni ljudi i ptičji raj koji su sami stvorili. Građanima upućujemo apel da ptice ne hrane hlebom, već žitaricama i da hranilicu postave na mesto gde će ptice biti van domašaja mačaka, rekao je Milan Ružić iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

Prvu turu beogradskih hranilica za ptice napravio je Nikola Spasić, bivši gitarista benda Irie FM.

Nikola se našao u centru pažnje javnosti zbog pogrešnog i nepromišljenog poteza u julu ove godine kada je uništio jedno leglo gradskih golubova i čin na društvenoj mreži.

Nakon ličnog shvatanja krivice i brojnih osuda građana, Nikola je zamolio Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije da mu pomogne kako bi našao dobar način da svoje nedelo ispravi i bolje razume ptice i potrebu za njihovom zaštitom.

– Zahvalan sam što su ljudi iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije imali razumevanje za ovaj slučaj, i pružili mi priliku da se potrudim, ispravim stvar i da doprinesem zaštiti ptica. Shvatio sam svoju grešku, jako mi je žao zbog čina koji sam napravio, i zahvalan sam na reakcijama ljudi. Takođe sam shvatio da nije dovoljno izviniti se, već nakon toga reći: “Šta mogu da uradim da to ispravim?“. Nisam ponosan na to što sam uradio, a još manje na način na koji sam to uradio, i nakon samog čina, nisam mogao da odgovaram na društvenim mrežama, već sam osetio potrebu da nađem način i priliku da to ispravim, i nadam se i verujem da je ovo danas što radimo na opštu korist ptica, izjavio je prilikom postavljanja hranilice Nikola Spasić.

Milisav Pajević

1...1,0591,0601,061...1,675 Page 1,060 of 1,675

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM