Najveći vodostaj Vranjske reke stvorio nevolje Vranjancima

03.08.2018

Na sednici gradskog Štaba za vanredne situacije Vranja, kojom je predsedavao zamenik gradonačelnika Nenad Antić, razmatrani su izveštaji sa terena, nakon nezapamćenih padavina koje su izazvale izlivanje Vranjske reke na više mesta duž njenog korita.

Sve gradske službe su izašle na teren i prema prvim informacijama, radi se o najvećem vodostaju Vranjske reke u poslednjih nekoliko decenija.

Prioritet će biti rasterećenje korita od nanosa kako bi se obezbedio nesmetan protok vode i mehanizacija Vodovoda upravo radi na čišćenju.

Štab za vanredne situacije apeluje na građane da se ponašaju odgovorno, da se ne približavaju obali i mostovima za vreme bujičnog talasa jer su na taj način ugroženi njihovi životi.

Najveća oštećenja Vranjska reka je nanela na toku iznad Belog mosta, u Crnogorskoj ulici, kod „Amama“, Bujkovskog mosta, Mačkine česme i u donjem delu grada, u ulici Marije Kiri.

U Poljanici, u prekidu je bio put prema Vlasu, a ponovo su bujični potoci napravili štetu na imanjima u više sela ovog kraja.

Štab za vanredne situacije formirao je interventnu ekipu koja će pratiti tok Vranjske reke u narednih 12 sati, ekipu koja će pratiti stanje najugroženijih mostova, kao i tim koji će obići poplavljena domaćinstva i razgovarati sa sugrađanima.

Situacija se polako stabilizuje, a zbog nepredviđenih vremenskih prilika, sve nadležne službe će organizovati dežurstva, čulo se na sednici Štaba.

Milisav Pajević

Na snazi vanredna situacija u Žagubici

03.08.2018

Klimatske promene, poplave — Photo: Pixabay

Pomoćnik ministra unutrašnjih poslova i načelnik Sektora za vanredne situacije Predrag Marić izjavio je da pripadnici tog sektora crpe vodu na više lokacija na teritoriji opštine Žagubica, kao i da se voda na ugroženom području povukla u korito reke Tisnice.

Marić je u pisanoj izjavi dostavljenoj medijima naveo da je, usled obilnih padavina koje su zadesile region opštine Žagubica,došlo do izlivanja reke Tisnice, zbog čega je na snazi vanredna situacija na delu teritorije te opštine, odnosno za naselja Žagubica, Suvi Do, Izvarica, Ribare, Krepoljin, Vukovac, Milatovac i Jošanicu.

Nema povređenih niti stradalih građana. Pripadnici Sektora za vanredne situacije su spasili 60 osoba iz ugroženih domaćinstava u koje je ušla voda, dok je upravo završena evakuacija još 240 osoba. Više nema opasnosti po stanovništvo, a voda se povlači, naglasio je on.

Marić je dodao da su na crpljenju vode angažovana 24 vatrogasca-spasioca sa sedam vozila, šest čamaca i četiri pumpe za crpljenje vode, navodi se u saopštenju MUP-a.

Milisav Pajević

Održana debata “Principi cirkularne ekonomije i obnovljivi izvori energije u poljoprivredi”

03.08.2018

Javna debata “Principi cirkularne ekonomije i obnovljivi izvori energije u poljoprivredi” održana je juče u Medija centru Vojvodine u organizaciji Arhus centra Novi Sad i uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji.

– Koncept cirkularne ekonomije još uvek je nedovoljno poznat i izazov ga je usvojiti i primenjivati. On podrazumeva usvajanje novih navika usmerenih na proizvode, istakla je Olivera Zurovac- Kuzman predstavnica Misije OEBS-a u Srbiji i dodala da ćemo od sada umesto sijalice plaćati časove osvetljenja, jer ćemo sijalicu vraćati proizvođaču, da bi je on kasnije demontirao, a zatim, njene delove ponovo upotrebio ili reciklirao.

Promovišući studiju o cirkularnoj ekonomiji “Napredak ka cirkularnoj/održivoj ekonomiji u Vojvodini” koju je sprovodio Arhus centar Novi Sad, Biljana Viduka jedna od autorki studije istakla je da je “cirkularna ekonomija stvar dugoročne državne strategije i politike, i da je jedan od ključnih ometača za njene dublje reforme neznanje”.

Govoreći o njemu Viduka je citirala rezultate ankete pedeset poljoprivrednih proizvođača iz Vojvodine koji razume da je poljoprivreda jedan od zagađivača životne sredine (62 odsto anketiranih) ali svoju delatnost ne ubraja u prvih pet subjekata koje su odgovorne za posledice koje uzrokuje poljoprivreda kao zagađivač.

Na pitanje da li su poljoprivrednici dovoljno informisani o tome kako da smanje štetni uticaj na životnu sredinu 77 odsto anketiranih smatra da to nije, svega 11 odsto da jeste, a 12 ne zna da se odredi prema ovom pitanju.

Na debati je pored cirkularne ekonomije bilo reči i o upotrebi biomase kao jednog od važnijih segmenata za ostvarivanje cirkularne ekonomije u poljoprivredi.

Predstavljajući stanje postrojenja na biogas i drugu upotrebu biomase u regionu, Dragana Đukić, predstavnica holandske nevladine organizacije CNVP u Srbiji (Connecting Natural Values and People) istakla je da u Srbiji ima 12 biogas postrojenja i pored garantovane (do kraja godine) feed-in tarife od 17 centi po kilovatu i da situacija nije puno drugačija ni u regionu.

Izvor: Medija centar Vojvodine

Milisav Pajević

Deca sve više putuju u školu automobilom uprkos zagađenju

02.08.2018

Procenat osnovaca koji su u školu išli peške ili biciklom opao je za 2% od prošle godine.

Broj roditelja koji voze svoju decu u školu raste, uprkos rastućoj zabrinutosti o uticaju zagađenja vazduha u nekim područjima Engleske. Ove statistike objavila je vlada u izveštaju o transportu u Engleskoj. Izveštaj pokazuje da je procenat dece koje do osnovne škole idu peške ili biciklom opao sa 53% na 51% od prošle godine.

Aktivisti tvrde da su ovi podaci u suprotnosti sa naporima koje je gradonačelnik uložio. On je odvojio budžet od milion funti kako bi pomogao 50 škola u najzagađenijim područjima Londona da smanje uticaj lošeg kvaliteta vazduha.

U studiji se takođe vidi da postoji povećanje broja ljudi koji koriste automobile il kombije umesto da hodaju za relacije manje od 3 kilometra.

Što se tiče ukupne mobilnosti, izveštaj pokazuje da je stalni pad broja putovanja i kilometraže od devedesetih godina prestao i da ponovo počinje da raste prosečni broj putovanja i pređenih kilometara.

Milan Zlatanović

Izvor: energylivenews

Sastanak OCD na temu izmena i dopuna Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu

02.08.2018

Centar za evropske politike (CEP) je u svojim prostorijama organizovao konsultativni sastanak na temu izmena i dopuna Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu.

Sastanak je organizovan u okviru CSOnnect programa koji u Srbiji realizuje Regionalni centar za životnu sredinu (REC), a finansira Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA).
Ovo je o treći radni sastanak šire konsultativne grupe organizacija civilnog društva koja svoje predloge na postojeći nacrt izmena i dopuna Zakona dostavljaju Radnoj grupi Ministarstva zaštite životne sredine preko Organizacije za poštovanje i brigu o životinjama (ORCA) čiji je predstavnik član radne grupe Ministarstva.

Učesnici su na sastanku nastavili dijalog po pitanju predloga koji su dostavljeni Radnoj grupi, kao i na druge teme o kojima nije bilo diskusije na prethodna dva radna sastanka.

Milisav Pajević

Udruženje Stara planina predstavilo nalaze Izveštaja o upravljanju parkovima prirode

02.08.2018

Foto: Nacionalna koalicija za decentralizaciju

Predstavnici Društva za zaštitu prirode “Stara planina” razgovarali su sa narodnim poslanicima, članovima Odbora za zaštitu životne sredine u okviru “Zelenog dijaloga” i upoznali ih sa Inicijativom za unapređenje procesa upravljanja u parkovima prirode i drugim zaštićenim prirodnim dobrima koju realizuje Udruženje za zaštitu prirode “Stara planina”.

Poslanici su tom prilikom upoznati sa suštinom problema koji se javlja u procesu upravljanja kao i sa dosadašnjim napretkom u realizaciji projekta i podrškom koju je inicijativa dobila od strane lokalnih samouprava sa teritorije parka prirode i drugih institucija i organizacija.

Poslanici su upoznati sa ciljevima predstojeće studijske posete koja će se realizovati u saradnji sa Francuskim institutom i ambasadom Republike Francuske, a koja treba da omogući da se dobre prakse iz francuskog modela primene na teritoriji Parka prirode Stara planina.

Predstavnik Udruženja bio je u prilici da razgovara sa troje poslanika koji su pored povratne informacije u vezi sa inicijativom dali predloge za dalju komunikaciju sa članovima Odbora i saradnju sa predstavnicima drugih povezanih ministarstava.

Iako su razgovori bili ograničeni u trajanju, razgovor sa poslanicima omogućio je predstavljanje predloga i povezivanje sa kolegama koje rade u ovoj oblasti kao i sa predstavnicima građana koji mogu da doprinesu unapređenju ovog procesa.

Milisav Pajević

Veliki trgovinski lanci podržali rešenje da se plastične kese naplaćuju

02.08.2018

U Srbiji jedna osoba prosečno potroši sedam plastičnih kesa dnevno, odnosno oko dve i po hiljade kesa godišnje.

Kako bi se sprečila prekomerna upotreba, Ministarstvo zaštite životne sredine predložilo je rešenje da se plastične kese naplaćuju dva dinara.

Tu incijativu podržali su veliki trgovinski lanci.

Iz Univereksporta poručuju da žele da budu dobar primer manjim radnjama, kao i da je akcija naplate kesa, iako se sprovodi samo sedam dana, već urodila plodom.

– Reakcije su sjajne, pogotovo što Univereksport donira dva dinara udruženju Nurdor za svaki račun na kom nije plastična kesa. Time potrošači još imaju dodatnu vrednost, sa jedne strane štite životnu sredinu, sa druge strane rade nešto mnogo lepo i važno, pomažu našoj deci, kaže Milica Ivanković, Univereksport.

Svet je ušao u ekološki dug, što znači da prirodne resurse trošimo brže nego što se oni obnavljaju. To je dobar podsetnik da moramo biti odgovorni prema planeti. Iz Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine ističu da su najveći ekološki problemi u Vojvodini nedostatak sanitarnih deponija, otpadne vode, ali i nesavesni građani.

– Ako sebi objasnimo da smo mi ti koji sebi sečemo tlo pod nogama, onda ćemo svoje navike itekako menjati. Ako to stavimo u drugi plan, živećemo svaki dan kao da je sve u redu, a samo ako se postavi pitanje pitke vode, čistog vazduha, mi smo već u problemu, a mi sami utičemo na stvaranje tih problema, kaže Brankica Tabak podsekretarka Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine.

Iako je za rešavanje problema neophodna saradnja i reakcija nadležnih institucija, ne smemo zaboraviti na to da smo svi odgovorni. Odlagati pravilno smeće, štedeti vodu, ne koristiti plastične kese. Neka to budu naši mali doprinosi planeti i navike koje ćemo prenositi na generacije koje dolaze.

Izvor: Radio televizija Vojvodine

Milisav Pajević

Cene nafte nastavljaju da padaju

02.08.2018

Cene nafte su juče pale na najniži nivo u više od nedelju dana usled iznenađujućeg skoka zaliha u SAD i eskalacije trgovinskog spora između SAD i Kine.

Naftni fjučersi su u Njujorku juče su pali za čak 1,3 odsto prenosi agencija “Blumberg”.

Cena američke “lake” nafte WTI za isporuku u septembru spustila se za 86 centi na 67,90 dolara za barel na robnoj berzi u Njujorku, dok se u Londonu u 11:31 sati trgovala po ceni od 69,09 dolara.

Severnomorska nafta “brent” za dostavu u septembru pojeftinila je za 1,06 dolara na 73,15 dolara na londonskoj berzi ICE Fjučers Evropa.

Američki institut za naftu je saopštio da su zalihe u SAD porasle za 5,59 miliona barela prošle nedelje, navodi njujorška agencija.

Cene nafte su u julu pale za više od sedam odsto, što je najveći mesečni pad u dve godine, usled zabrinutosti da će trgovinske tenzije između dve najveće svetske ekonomije ugroziti globalni rast i pogoditi globalnu tražnju za energentima.

Neizvesnost je i dalje prisutna zbog najnovijih pretnji američkog predsednika Donalda Trampa da će udvostručiti najavljene tarife na 200 milijardi dolara vredan uvoz kineskih proizvoda.

Milisav Pajević

U Kragujevcu reprogram komunalnih dugova na 120 rata

02.08.2018

U periodu od 1. avgusta do 30. septembra građani Kragujevca će moći da reprogramiraju sva svoja dugovanja za komunalne usluge na period do 120 mesečnih rata (10 godina) uz oprost kamate za prethodni period u kojem su dugovanja nastala.

Na osnovu preporuke Skupštine grada a prema odluci komunalnih preduzeća koja učestvuju u sistemu objedinjene naplate (SON), Javno stambeno preduzeće Kragujevac će sprovesti reprogram svih dugovanja građana za komunalne usluge.

Uvid u sva svoja dugovanja za korišćenje komunalnih usluga građani će imati u zgradi Javno komunalnog preduzeća u ulici Nikole Pašića br. 2, gde će na licu mesta moći da zaključe Sporazum o reprogramu na period do 120 mesečnih rata. Minimalan iznos mesečne rate reprograma ne može biti niži od 500 dinara.

Detaljnije informacije o reprogramu duga građani mogu da dobiju svakog radnog dana od 07,30 do 15,30 sati putem telefona 034/617 0 627 ili putem elektronske pošte na adresu reprogram@jspkragujevac.rs

Milisav Pajević

Kako su ševe stale na put golim Belgijancima

02.08.2018

woman-918653_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Ćao svima! Kako ste?

Srbi znaju šta je dobar provod. Nemci uživaju u pivu. Italijani imaju stila. Španci su vatreni.

Lista predrasuda koje imamo o pojedinačnim nacijama je dugačka. Na nju ćemo uskoro možda dodati i – Belgijanci se sunčaju goli.

Kako članstvo u Belgijskom savezu nudista raste, Belgijancima je, pored postojeće, neophodna još jedna plaža na kojoj bi pokazivali svoja obnažena tela. Mesto pod suncem belgijanski naturisti neće naći na mirnom mestašcetu blizu gradića Vestendea koje se nalazi na oko 20 kilometara od popularnog letovališta Ostendea. Zašto?

Zbog ševa!

Flamanska agencija za prirodu i šume upozorila je regionalnog ministra za zaštitu životne sredine Joka Shaufliega da bi ševe, naseljene u ovom predelu, bile preplašene aktivnostima nudista što bi vodilo njihovom begu iz Vestendea. Galerida cristata značajne su za tamošnji ekosistem, a od ostalih vrsta ševa razlikuje ih njihova frizura – na glavi “furaju” krestu.

Ljubitelji golotinje ugrožavali bi i peščane dine.

Predlog da se mesta, na kojima se ptice pare, ograde – nije naišao na oduševljene usklike. Stiv Vanderberhe, gradonačelnik Bredena u kojem je smeštena prva i jedina belgijska nudistička plaža, izrazito je skeptičan prema ovoj ideji. “Bodljikava žica? Pff! Kao da nag čovek ne može da je preskoči”, rekao je.

Koen Melemans, direktor Belgijskog saveza nudista, objasnio je zašto je Vestende bio savršen kandidat za njihova okupljanja. Nema bilo kakve zgrade koja bi im zaklanjala pogled na more. Nova plaža potrebna im je zato što se tokom letnjih meseci čak 1000 ljudi skupi u pojasu širokom 400 metara koji im je trenutno jedini na raspolaganju.

Savez nudista broji 8200 članova, ali Melemans smatra da je naturista u Belgiji mnogo više. Ne pridruži se svaki od njih jednom od 17 udruženja pri Savezu.

Pojedine procene o broju belgijskih nudista idu na pola miliona (napomena: zemlja ima 11,35 miliona stanovnika). Oni posećuju naturističke plaže i kampove ili se “znoje” u javnim saunama.

U poslednje dve godine Savezu se pridružilo 600 novih članova, uglavnom iz starosne grupe od 30 do 40 godina koja na sebi oseća najveći poslovni pritisak. “Golotinja je oslobađajuća. Oni koji se otarase svoje odeće, otarase se i mobilnog telefona i rada i odgovore pozivu prirode”, zaključio je Koen Melemans.

Da li vi upražnjavate ovaj vid relaksacije i egzibicionizma?

Jelena Kozbašić

Mali istraživači savladali kamp „Špajz u malom ritu“

02.08.2018

Sasvim prirodno i avanturistički, ljupko i kreativno, Cvetoljubi su od 27. do 29. jula savladali kamp „Špajz u malom ritu“.

Upoznali su jestivu i lekovitu vrednost biljaka u Koviljsko-petrovaradinskom ritu, kao i na obroncima Fruške gore.

Plovili su Dunavom, upoznali biljke u Dvorskoj bašti i edukativnu stazu do Brankovog spomenika.

Cvetoljupske ručice su vredno radile i pripremile sve za špajz. Mali istraživači su sada spremni za čajanku, a pripremljeni recepti i herbarijumi će im biti nove knjige o prirodi i biljkama.

Otišli su širokog osmeha, punog srca, novih stečenih prijatelja i drugara.

Program kampa je vodila stručna saradnica Pokreta gorana za oblast botanike Đurđica Simin, a kamp lideri su bili dugogodišnji saradnici Pokreta gorana koje imaju iskustva u radu sa decom navedenog uzrasta – Ljiljana Jovanović i Miloš Jovanović.

Program je podržao Grad Novi Sad – Gradska uprava za zaštitu životne sredine.

Milisav Pajević

„Biram da recikliram” na Belgrade Beer Festu

02.08.2018

Povodom predstojećeg Belgrade Beer Festa, Recan fondacija i organizatori Festivala pozivaju Beograđane da donesu prazne limenke za reciklažu na Trg Nikole Pašića do 13. avgusta u periodu od 16 do 20 časova.

Svi koji donesu pet praznih limenki i ubace ih u metalnu konstrukciju u obliku naziva festivala dobijaju osveženje.

Akcija pod sloganom „Biram da recikliram” trajaće i tokom održavanja Belgrade Beer Festa, uz podršku Grada Beograda.

– Ove godine obeležavamo 10 godina akcije „Biram da recikliram”, u okviru saradnje sa Belgrade Beer Festom, tokom kojih smo zajedno prikupili i recilirali više od šest tona limenki. Ponosni smo što smo zajedno edukovali posetioce o značaju zaštite životne sredine i motivisali ih da se odlučuju za limenku, koju je moguće u potpunosti reciklirati, naglasio je Nemanja Komatović iz Recan fondacije.

Ove godine Belgrade Beer Fest predstavlja i posebnu Craft zonu, u okviru koje će biti dostupna jedinstvena limenka, specijalno dizajnirana za festival, u koju će se točiti pivo.

Na taj način, limenka će zameniti više od 100.000 plastičnih čaša, koje nije moguće reciklirati i za čiju je razgradnju potrebno više stotina godina.

U planu je da festival u budućnosti bude manifestacija na kojoj će upotreba plastike biti svedena na minimum, čime se prate svetski tokovi “plastic free” kampanje.

Recan fondacija, koja sprovodi akciju „Svaka limenka se računa”, do sada je na više od 140 događaja promovisala reciklažu limenki za piće, za više od tri miliona ljudi.

Na najvećim muzičkim festivalima u Srbiji, Recan fondacija je prikupila više od 4,3 miliona limenki.

Milisav Pajević

Pametno korišćenje zemljišta u poljoprivredi sa daljinskim nadzorom

02.08.2018

Centar za robotiku Instituta “Mihajlo Pupin” u Beogradu na poljoprivrednom dobru mladog poljoprivrednika Nikole Lončara, iz sremskog sela Belegiš, eksperimetalno sprovodi projekat pametnog korišćenja zemljišta.

U pitanju je pametno korišćenje zemljišta u poljoprivredi sa daljinskim nadzorom putem android aplikacije na mobilnom telefonu. Ovaj projekat, jedan od 25 najboljih za inovativnost u borbi protiv klimatskih promena u Srbiji, predstavljen je juče u Sremu.

To je omogućeno zahvaljujući mobilnom robotizovanom solarnom elektroagregatu za navodnjavanje koji je nedavno postavljen na plodnoj sremskoj ravnici u Belegišu što omogućava, između ostalog, i da svakog trenutka proveri vlažnost zemljišta ili trenutnu PH vrednost putem mobilnog telefona, te da proizvodi zdravu hranu jer u tom slučaju dodaje zemljištu samo onoliko koliko nauka kaže.

Projekat “Pametno upravljanje poljoprivrednim zemljištem i prirodnim reusrsima korišćenjem savremenih tehnologija” koji se realizuje u okviru programa “Lokalni razvoj otporan na klimatske promene” finansiraju Razvojna agencija Ujedinjenih nacija (UNDP) i Ministarstvo zaštite životne sredine.

Pored toga, nadležni ističlu da sam projekat afirmiše zaštitu životne okoline kroz smanjenje emisije štetnih gasova i koriščenja solarne energije što bi uticalo i na nekontrolisano korišćenje đubriva i fitopreparat koje utiče na hranu i zemljište.

Izvor: Radio televizija Vojvodine

Milisav Pajević

Studio pravi eko čaše od povrća

01.08.2018

Kreativni studio CREME koristi isušenu tikvicu da obezbedi kompostabilnu alternativu papirnim i plastičnim kontejnerima. Američka firma razvila je ovu održivu metodu kao alternativu kupovini čaša za kafu za jednokratnu upotrebu.

U pokušaju da smanji upotrebu plastičnih čaša za jednokratnu upotrebu, ova firma je počela da proizvodi ovaj eko materijal u kalupima kako bi stvorio biorazgradive kompostabilne čaše koje se mogu proizvoditi u masovnoj razmeri.

Biljke koje rastu brzo su korišćene za skladištenje tokom istorije, kada se njihova jaka spoljna koža i vlaknasto unutrašnje mesto osuše oni postaju vodonepropusni.

CREME uzgaja tikve u laboratoriji kako bi proizveli konzistentniji proizvod nego što je to moguće u spoljnim uslovima. Zaposleni se nadaju da će ove zelene posude napraviti veliku razliku. Trenutno manje od 1% čaša za jednokratnu upotrebu se reciklira nakon odlaganja. Predvodnik studije izjavio je: „Mi možemo da uzgajamo ove biljke u prilagodljivim funkcionalnim oblicima kao što su čaše ili bočice koje se mogu kompostirati umesto što bi popunjavale deponije kao što je to slučaj sa plstičnom ambalažom.“

„Kao i svi novi projekti počinjemo polako i nadamo se da ćemo povećati količinu i smanjiti cenu po proizvodu da bi mogao da se takmiči sa industrijom plastike.“

Milan Zlatanović

Izvor: enegylivenews

Studija revitalizacije i zaštite Plavskog jezara

01.08.2018

Studija revitalizacije i zaštite Plavskog jezera, koja je predstavljena u Plavu, trebalo bi da odgovori na pitanja održivosti ove ledničke i turističke atrakcije na severoistoku Crne Gore.

Stručnjaci koji su predstavili Studiju, predstavnici opštine Plav i članovi Saveta koji su pratili izradu i istraživanja na jezeru, saglasni su da bi određenim kontrolisanim intervencijama trebalo sačuvati biodiverzitet i protočnost jezera i sprečiti dalje nasipanje.

Ukoliko se to ne učini, procene su da bi se za 50 do 100 godina Plavsko jezero pretvorilo u baru, odnosno močvaru.

Ministar održivog razvoja i turizma Pavle Radulović kazao je da je na struci da odgovori na navedena pitanja, nakon čega treba doneti najbolju moguću odluku prvenstveno za Plavljane, a onda za sve one koji uživaju u lepoti i benefitima Plavskog jezera.

– Tek potpunom analizom možemo odlučiti koji je najbolji scenario za ljude sa ovog područja, kao i za floru i faunu, za samo jezero. Turistički potencijali jezera su veliki, u to nema sumnje, kazao je Radulović.

Izrađivač Studije je Institut za vodoprivredu “Jaroslav Černi” iz Beograda, a finansirana je sa 261.000 eura iz Budžeta Direkcije javnih radova. Studija revitalizacije i zaštite Plavskog jezara je na javnoj raspravi do 15. avgusta, do kada zainteresovana javnost može dostavljati sugestije i mišljenja. Nakon toga, u septembru, izrađivač je dužan da ih uvrsti u konačni tekst.

Plavsko jezero je smešteno u severoistočnom delu Crne Gore, u blizini granice Crne Gore sa Albanijom. Ovo je najveće ledničko jezero u Crnoj Gori, koje se nalazi na nadmorskoj visini od 906,72 metara. S

mešteno je u Plavsko- gusinjskoj kotlini, na prostoru između Plava, Vojnog sela i Martinovića. Jezero se vodom napaja preko reke Ljuče, koja donosi vode sa Prokletija, dok jezero gubi vodu rekom Lim, koja ističe iz jezera i dalje teče prema severu i uliva se u reku Drinu. Jezero je nastalo u basenu lednika, dugom 35 kilometara.

Milisav Pajević

Stručni ispit za čuvara zaštićenog područja

01.08.2018

Polaganje stručnog ispita za čuvara zaštićenog područja u avgustovskom roku će se održati 15. avgusta ove godine godine.

O tačnom terminu i rasporedu kandidata za polaganje ispita, Ministarstvo zaštite životne sredine će naknadno, elektronskom poštom, obavestiti upravljače zaštićenih područja koji su podneli, za svoje kandidate, kompletnu dokumentaciju i prijavu za polaganje ispita.

Podsetimo, prvo područje koje je zaštićeno na teritoriji današnje Srbije bila je Obedska bara, stavljena pod zaštitu još 1874. godine.

Prva zaštićena prirodna dobra u Srbiji bili su šumski rezervati Oštrozub, Mustafa i Felješana u okolini Majdanpeka i vodopad „Velika i mala Ripaljka“ u okolini Sokobanje, zaštićen 1949. godine. Nacionalni park Fruška gora, proglašen 1960. godine, prvi je nacionalni park u Srbiji.

Na osnovu primenjenih mera institucionalne zaštite prirode tokom više od šest decenija, površina zaštićenih područja u Srbiji trenutno iznosi 662.402 ha, odnosno 7,48 odsto teritorije Srbije.

Milisav Pajević

1...1,0571,0581,059...1,675 Page 1,058 of 1,675

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM