Danska diže ogradu na granici sa Nemačkom zbog bolesnih svinja

15.08.2018

boar-3599101_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Danska je saopštila da će duž granice sa Nemačkom podići ogradu dugu 70 kilometara, kako bi zaustavila divlje svinje obolele od afričke svinjske groznice, koja bi mogla da naudi danskoj prehrambenoj industriji.

Agencija za zaštitu životne sredine je navela da je odobrila postavljanje ograde visoke metar i po, čije će podizanje početi sledeće godine.

Danski parlament je u junu, pored drugih mera, izglasao postavljanje ograde, kako bi zaustavio afričku svinjsku groznicu, koja je zabeležena u Evropskoj uniji, najviše u Litvaniji, Letoniji, Estoniji, Poljskoj i Rumuniji.

Ministar za zaštitu životne sredine Jakob Eleman Jensen je izjavio da bi ta bolest mogla ugroziti dansku prehrambenu industriju, koja godišnje izvozi u zemlje van EU svinjetinu vrednu 1,6 milijardi dolara.

Za razliku od svinjskog gripa, afrička svinjska groznica ne ugrožava ljude, navodi AP.

Izvor: Nova ekonomija

U planu energetska adaptacija stare škole „Aleksa Dejović“ u Sevojnu

15.08.2018

U Sevojnu uveliko traju radovi na rekonstrukciji saobraćajne infrastrukture, uveden je izvođač u radove na dogradnji vrtića „Maslačak“, rekonstruisana je vodovodna mreža u Sokolskoj ulici i još dosta drugih radova je završeno.

Osvrnuvši se na radove u Sevojnu gradonačelnik Užica Tihomir Petković je istakao da je puno toga već urađeno, veliki broj ulica je asfaltiran, urađeni su parkinzi, a do kraja godine je planirana i energetska adaptacija stare škole „Aleksa Dejović“ u Sevojnu.

Ukupna vrednost radova na adaptaciji je 15,5 miliona dinara od kojih će Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave finansirati osam i po a Grad Užice preostali iznos. Još jedna velika investicija, izgradnja fiskulturne sale u dvorištu OŠ „Aleksa Dejović“ u Sevojnu po rečima gradonačelnika biće realizovana u narednoj godini pošto su rešene sve nedoumice između nadležnog ministarstva i Evropske investicione banke.

Petković je istakao i da će radovi na rekonstrukciji magistralnog vodovoda u ulicama Heroja Dejovića i Aleksandra Vučkovića u dužini od 2,2 kilometra, što je ujedno i najveća najavljena investicija u Sevojnu, početi naredne godine kako je i dogovoreno ranije.

Milisav Pajević

Edita Đapo: Rok GIKIL-u 14 dana da nabavi opremu i uloži u zaštitu životne sredine

15.08.2018

U sedištu kompanije Global Ispat Koksna industrija Lukavac (GIKIL) d.o.o. Lukavac juče je održan sastanak federalne ministarke zaštite životne sredine i turizama Edite Đapo, direktora Federalne uprave za inspekcijske poslove Anisa Ajdinovića i načelnika Lukavca Edina Delića sa menadžmentom ove kompanije.

Razgovarano je o ekološkoj katastrofi koju je GIKIL proizveo nepoštovanjem Zakona o zaštiti okoliša Federacije BiH i mera zaštite životne sredine propisanih okolišnom dozvolom.

Fabrici preti zatvaranje ukoliko ne pronađu način za nova ulaganja u neophodnu opremu kojom bi i vlasnici i radnici pokazali delimičnu odgovornost i sprečili ekološke katastrofe.

Ministarka zaštite životne sredine i turizama FBiH Edita Đapo nije krila svoje nezadovoljstvo postojećim stanjem u GIKIL-u.

Naglasila je kako nisu zadovoljeni uslovi za dobijanje okolišne dozvole i da sadašnja situacija ide u prilog zatvaranju ove fabrike. Ipak, ministarka je svesna da bi takav potez bio udar na ekonomiju Tuzlanskog kantona i Federacije BiH, ali da isto tako pola miliona stanovnika užeg i šireg područja opštine Lukavac ne smeju biti taoci oko hiljadu zaposlenih osoba u GIKIL-ovim postrojenjima.

– Njih inspektor može zatvoriti čak i danas. Po Zakonu o zaštiti okoliša, okolišna dozvola važi pet godina i oni su uložili zahtev za novu, a to je samo jedan od dokumenata potreban za rad. Problem koji još imamo s GIKIL-om zbog kojeg će, verovatno, morati biti sankcionisane određene osobe, čime se sada bavi Tužilaštvo Tuzlanskog kantona, odnosi se na neprestano ispuštanje otrova i kiselina u Spreču, kazala je ministarka Đapo.

Iz Federalne inspekcije odlučni su u tome da GIKIL ne radi po zakonu, kao i da zbog toga mora snositi sankcije.

Direktor Federalne uprave za inspekcijske poslove Anis Ajdinović istakao je da GIKIL danas radi bez odobrenja.

– Pitam vas da li bilo koja delatnost, kao što su, na primer, prodavnica obuće, robe široke potrošnje i slično, mogu raditi bez odobrenja nadležnog organa. Ne može raditi, a ne može ni GIKIL, kazao je Ajdinović.

U inspekcijama tvrde da se Global Ispat Koksna Industrija Lukavac dosad pokazala kao najnedisciplinovanija kompanija na teritoriji cele Bosne i Hercegovine.

– Zaključci sa ovog sastanka ne mogu puno uticati na Federalnu upravu za inspekcijske poslove i na postupajuće inspektore u ovom slučaju, istakao je Ajdinović.

Iz GIKIL-a poručuju da su spremni za nova ulaganja do kraja ove godine, kao i da su predali novi zahtev za dobijanje okolišne dozvole.

– Imamo odobrenje našeg Nadzornog odbora na iznos od 5,7 miliona KM u šest meseci ove godine i nadamo se da ćemo dobiti dodatna odobrenja u narednom periodu. U saradnji sa svima kojih se ovo tiče nadamo se da ćemo uspostaviti odgovarajući plan koji će biti prihvatljiv Ministarstvu i koji će osigurati kontinuirano poslovanje GIKIL-a, kazao je generalni direktor GIKIL-a Debasiš Gangulij.

Načelnik Lukavca Edin Delić mišljenja je da je zatvaranje fabrike poslednje rešenje, ali da se na GIKIL moraju izvršiti pritisci kako bi kompanija bila revitalizirana i radila u skladu sa zakonom.

Uprkos brojnim problemima, imajući u vidu i zaposlene u ovoj fabrici, GIKIL-u je pružena nova mogućnost, od oko 14 dana, za nova ulaganja u neophodnu i preko potrebnu opremu kojom bi pokazali delimičnu odgovornost i prema prirodi, ali i građanima, saopšteno je iz Federalnog ministarstva zaštite životne sredine i turizma.

Milisav Pajević

Pošumljavanje Sarlaha kod Pirota

15.08.2018

OLYMPUS DIGITAL CAMERA — Foto: Wikimedia/Miljan Simonović

Na konkurs Ministarstva zaštite životne sredine koji za cilj ima pošumljavanje širom Srbije, Grad Pirot konkurisao je projektom zahvaljujući čijoj realizaciji će biti izvršeno pošumljavanje Sarlaha, ali i obnovljen drvored prema selu Gnjilan, dok će oko Kompenzacionog bazena biti posađen potpuno novi drvored.

– Mi hoćemo deo Sarlaha koji je pod ingerencijom Grada da pošumimo, ali i da obnovimo drvored od raskrsnice za Barje Čiflik prema Bolnici, i da oko velikog Kompenzacionog bazena napravimo veliki drvored u dužini od oko tri kilometara.

To će biti novo šetalište na kome će moći da uživaju Piroćanci To nam je već dugo u planovima, kazao je mr Vladan Vasić, gradonačelnik Pirota.

Vrednost ovog projekta je oko šest miliona dinara.

Milisav Pajević

Slovenija – najčistija zemlja na svetu

15.08.2018

snow-3116728_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

U našem regionu nalazi se država koja je dobila međunardno priznanje za ekologiju i održivost.

Ujedinjene nacije su 2017. godinu proglasile za međunarodnu godinu održivog razvoja turizma. Zemlja koja je dobila najviše bodova u svim kategorijama i time dobila titulu pobednika je Slovenija. Titula “najodrživije” zemlje došla nakon što je utvrđeno da Slovenija ispunjava 96 od 100 indikatora održivosti. Većina visoko rangiranih zemalja imala je oko 80 zadovoljenih indikatora. Neki od njih su briga o okolini i klimatskim promenama, biodiverzitet, kulturna autentičnost i druge. Ova vest mnoge nije iznenadila zbog toga što je slovenačka prestonica dobila titulu najzelenijeg grada Evrope 2016. godine.

Ova nagrada je došla kao rezultat napornog rada vlade koja je uvela skup ekoloških mera i zakona. Jedan od njih je i da se otpad mora, još u najranijim fazama, odvajati na plastični, papirni i bio-otpad. Time je osigurano da se trećina otpada proizvedenog tokom godine reciklira. Uvođenjem javnih bicikli, autobusa koji korsite prirodni gas i zabranom vožnje automobila po centrima većih gradova, Slovenci su uspeli da drastično smanje emisiju štetnih gasova. Prirodni gas se takođe koristi za grejanje stambenih prostora. Podaci pokazuju da oko 500 metara kvadratnih ima po glavi svakog gradskog stanovnika.

Još jedan od razloga zbog kojeg je Slovenija zaslužila pomenutu titulu je i činjenica da je 60 odsto teritorije Slovenije pokriveno šumom. Na to treba dodati i podatak da u Sloveniji postoji 20.000 vrsta životinja i biljaka koji neomtano žive u 40 nacionalnih parkova i rezervata.

“Budite ponosni na svoju zemlju i potrudite se da svako mesto u vašoj zemlji bude ponosno i pet godina od današnjeg dana tako što će ostati zeleno, čisto i autentično turistima”, izjavio je Alber Salman na svečanoj cereomoniji dodele nagrada.

Izvor: Nacionalna geografija

U 124 hiljade Folksvagenovih elektromobila otkrivene kancerogene materije

15.08.2018

Folksvagen je potvrdio da će iz upotrebe i sa tržišta morati da povuče 124 hiljade električnih i hibridnih vozila proizvedenih od 2013. godine zato što svako od njih sadrži po 0,008 grama kadmijuma, kancerogenog teškog metala, u svojim jedinicama za punjenje. Iako količina zvuči gotovo zanemarljivo, nije tako. Prag za prekomerno izlaganje ovom hemijskom elementu je toliko nizak da je i 0,008 grama dovoljno da izazove ozbiljne zdravstvene probleme.

Do sada, međutim, niko nije doveden u opasnost zato što je otrovni kadmijum uskladišten u čvrstim kućištima unutar punjača i ne bi trebalo da je naškodio vlasnicima i putnicima Folksvagenovih elektromobila i hibrida. Pretnju bi predstavljao tek na kraju životnog veka vozila – za ona lica koja bi bila zadužena za njihovu reciklažu ili rasklapanje.

Kadmijum je prisutan u vodi, zemljištu i stenama, uključujući i ugalj i mineralna đubriva. Većina ga se izvadi u procesu dobijanja drugih metala kao što su cink, olovo i bakar. Koristi se u proizvodnji elektronike, baterija i televizija, i plastične mase. Malim količinama ovog otrova ljudi su izloženi udisanjem duvanskog dima ili jedenjem hrane zagađene njime. Veći rizik za dobijanje raka pluća predstavlja za zaposlene u reciklažnoj industriji nikl-kadijumskih baterija.

Nemački proizvođač automobila ogradio se od odgovornosti za kadmijum, naglasivši da su delovi s tragovima ovog elementa proizvedeni van njihovih matičnih fabrika. U sličnoj situaciji našli su se i Audi i Porše zato što su i oni imali istog snabdevača.

Nemačko ministarstvo saobraćaja naložilo je opoziv spornih modela.

Jelena Kozbašić

Pet dinara od svake prodate limenke za osobe sa smetnjama u razvoju

15.08.2018

cans-1679022_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Recan fondacija, Ball Beverage Packaging Europe i Beer Fest ove godine prvi put organizuju humanitarnu ekološku akciju, u okviru koje će od svake prodate limenke biti izdvojeno 5 dinara za programe podrške članovima udruženja „Živimo zajedno”, koji su usmereni na reciklažu.

„Posetioci festivala već godinama uspešno recikliraju i brinu o životnoj sredini. Ove godine idemo korak dalje i raduje nas što ćemo kroz reciklažu moći da pomognemo onima kojima je to zaista neophodno. Recan fondacija već 12 godina sarađuje sa udruženjem „Živimo zajedno” u oblasti reciklaže limenki, jer se udruženje delom finasira od prodaje sekundardnih sirovina. „Živimo zajedno” uključuje svoje korisnike u prikupljanje amabalaže, a sva tako dobijena sredstva ulažu u vođenje i aktivnosti centra”, istakla je Jelena Kiš iz Recan fondacije.

Zahvaljujući donaciji kojom se izdvaja 5 dinara od svake prodate limenke, svi posetioci ovogodišnjeg Beer Festa će osim motiva da uživaju u odabranom napitku i recikliraju, imati i dodatan, humanitaran, motiv da svoje omiljeno piće kupe u limenci. Akcija se sprovodi uz podršku Grada Beograda.

Počeo Prstenovački kamp “Labudovo okno 2018.”

15.08.2018

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije u okviru međunarodnog projekta projekta „Jadranski selidbeni put“ zajedno sa kolegama iz regiona radi na očuvanju ptica selica i njihovih staništa na područjima širom Balkanskog poluostrva.

Jedno od tih jedinstvenih i pticama veoma bogatih područja jeste i tok Dunava između naselja Dubovac i Zatonje (južni Banat) poznatije kao Labudovo okno.

Od 10. avgusta do 10. septembra ove godine nastavja se sa istraživanjem ptica Labudovog okna kroz početak rada ornitološke stanice.

Kroz rad ove stanice trebalo bi da dođe do dodatnih informacija vezanih za brojnost ptica, sastav vrsta i glavne pravce seobe u okviru ovog međunarodno značajnog područja za ptice.

Ornitološka stanica je otvorenog tipa i svi zainteresovani su dobrodošli da prisusustvuju edukacijama, praćenju seobe ptica i svakodnevnom naučnom hvatanju i obeležavanju ptica.

Milisav Pajević

Sanira se i čisti korito reke Despotovice

15.08.2018

Privode se kraju radovi na saniranju i čišćenju reke Despotovice u Brđanima, na mestu gde je ova reka više puta plavila i stvarala probleme meštanima.

– Ukupno je očišćeno 700 metara korita reke Despotovice, nakon čega se selimo i počinjemo sa čišćenjem korita reke Dičine.

Predviđeno je da se na Dičini pojedine tačke urede tako da više ne bude bujičnih poplava, rekao je Dragomir Savić, predsednik Mesne zajednice Brđani.

Podsetimo, reka Despotovica je ranije čim padne jača kiša pravila probleme, voda se izlivala u objekte i nanosila velike materijalne štete meštanima Despotovca.

Milisav Pajević

Uređeni poljski putevi u Sinjem Viru, Bošnjanu i Popovcu kod Paraćina

15.08.2018

U Sinjem Viru, Bošnjanu i Popovcu je završeno uređenje zaraslih poljskih puteva.

Taj posao je po ovogodišnjem programu, završen u Čepuru.

Dve firme izabrane su da obavljaju sanaciju poljskih puteva ove godine, preko tendera, a to su “Kop” iz Paraćina i “Presek” iz Niša.

Opština Paraćin je za ovogodišnje radove na sanaciji poljskih puteva u selima i perifernim mesnim zajednicama, u samom Paraćinu, gde se stanovništvo bavi poljoprivredom, opredelila pet miliona i 750 hiljada dinara.

Milisav Pajević

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Info-energetski Paraćin“ koji je sufinansiran iz budžeta Opštine Paraćin na Javnom pozivu za učešće na opštem konkursu za sufinansiranje projekata radi ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja u 2018. godini.

Uticaj arhitekture na životnu sredinu

15.08.2018

Pixabay ceiling — Photo-illustration: Pixabay

Svetska komisija za životnu sredinu i razvoj je 1987. godine definisala održivost kao proces zadovoljavanja potreba sadašnjosti bez ugrožavanja budućih generacija i njihovih potreba. Ova definicija može se razložiti na tri glavna aspekta na kojima počiva održivost – ekologija, ekonomija i društvo.

Ekološki aspekt odnosi se na naš uticaj na životnu sredinu i okruženje. On može biti pozitivan i negativan. Ključni faktori ovog aspekta su energija, njena obnovljivost i potrošnja, zagađenje vode, vazduha i zemljišta, emisija gasova, obnovljivost resursa, klimatske promene… Pod ekonomskim aspektom obuhvaćene su cene materijala, njihovog transporta i obrade, energetska efikasnost, produktivnost, kao i razvoj lokalne ekonomije. Sa druge strane, društveni aspekt je tu da obezbedi društvenu jednakost, očuvanje kulturne baštine, angažovanje i obrazovanje lokalne zajednice, kao i njenu bezbednost i zdravlje.

Kada želimo da nešto okarakterišemo kao održivo bitno je imati na umu da ove aspekte bi ne trebalo razdvajati jer će zapostavljanje ijednog od njih dovesti do pojave neodrživog sistema.

Arhitektura predstavlja disciplinu koja kroz svoju praksu izraženo utiče na sva polja održivosti. Ekonomski razvoj jedne države prouzrokovaće proizvodnju više industrijskih, poslovnih i stambenih objekata, kao što će ekonomski razvoj jedne porodice dovesti do želje za većom i luksuznijom stambenom jedinicom. Možemo zaključiti da rastom ekonomskog statusa jednog društvenog aparata, bilo države, firme ili porodice, raste i potražnja za zemljištem i građevinskim materijalima, što utiče na globalni ekosistem. Izazov održivog dizajna je da pronađe tehnološka i dizajnerska rešenja koja garantuju prosperitet ovog ekosistema.

Tokom svog postojanja, jedan objekat utiče na lokalnu i globalnu sredinu različitim povezanim aktivnostima i procesima čak i pre nego što je zapravo gotov. Eksploatacija resursa, njihova obrada, proizvodnja građevinskih materijala i njihov transport mogu zajedno prouzrokovati ekološku štetu većeg obima. Materijali koji nisu dostupni lokalno moraju se dopremiti sa lokacija koje su nekada na velikoj udaljenosti od mesta na kome se gradi . Tako, čak i da su ti ekskluzivni materijali proizvedeni sa minimalnom energetskom potrošnjom, sam transport imaće negativni uticaj na sredinu. Proces izgradnje objekta, iako privremen, takođe utiče na sredinu što u vidu korišćenja energije i resursa samim stvaranjem gradilišta i privremene infrastrukture radi njegovog opsluživanja, pravljenjem otpada i buke…

Nakon završetka izgradnje, samo funkcionisanje objekta ostavlja dugoročne posledice na ekosistem. Energija i voda koju korisnici objekta troše pretvara se u štetne gasove i otpadnu vodu nakon upotrebe.Kada objekat izgubi svoju funkciju, on ne gubi svoj uticaj na životnu sredinu. Ukoliko taj objekat ne recikliramo, bilo u smislu prenamene prostora ili doslovnog rušenja kako bismo iskoristili materijale za nešto drugo, sva energija utrošena na eksploataciju, obradu, proizvodnju, transport, izgradnju i održavanje može se smatrati gubitkom.

Problemi koje održivi dizajn nastoji da reši zavise od niza spoljašnjih faktora koji su sadržani u tri aspekta održivosti. Ti spoljni faktori variraju u intenzitetu i vrsti, te je nemoguće dati univerzalna rešenja. Održivi dizajn zapravo predstavlja konceptualni okvir koji nam pomaže da ove probleme predvidimo i da pronađemo rešenje sa adekvatnim ekološkim, ekonomskim i društvenim kvalitetima. Održivim dizajnom nastojimo da smanjimo potrošnju neobnovljivih resursa, promovišemo upotrebu obnovljivih izvora energije, svedemo otpad na minimum i stvaramo zdrave i komforne prostore. Principi održivog dizajna obuhvataju optimizaciju potencijala građevinskog zemljišta, upotrebu ekoloških materijala, konzervaciju energije i vode, optimizaciju procesa funkcionisanja i održavanja objekata, kao i poboljšanje uslova za boravak i rad u enterijeru.

Prilikom pozicioniranja objekta na parceli trebalo bi imati na umu postojeće konture lokaliteta. Velike promene u terenu ne samo da su skupe, već utiču i na postojeću mikroklimu, kao što je promena u uobičajenom odvodnjavanju terena i strujanju vazduha, što je u ovom trenutku možda i bitnije. Osim toga, pažnju treba obratiti i na nivo podzemnih voda -ukoliko izložite podzemne vode spoljašnjem uticaju u toku izgradnje, povećavate šanse njenog zagađenja. Preporučljivo je da zatečena flora i fauna na građevinskoj lokaciji postanu deo projekta u što većem procentu kako bi se održao lokalni ekosistem.

Arhitekta pravilnim postavljanjem objekta u odnosu na okruženje prilagođava objekat prirodnim resursima na lokaciji, kao što su sunčeva energija i vetar, čime povećava i energetsku efikasnost objekta i kvalitet samog prostora. Tako se postavljanjem listopadnog drveća sa južne strane objekta (koja je najizloženija Suncu) stvara hlad tokom leta, dok zimi ogoljene grane propuštaju sunčevu svetlost čime se postiže pasivno solarno zagrevanje objekta. Sađenjem četinara na severnoj strani, objekat se štiti od hladnog, zimskog vetra. Kombinacijom oba principa smanjuju se toplotni gubici objekta, a samim tim i utrošak energije da se objekat zagreje ili ohladi.

Gradska sredina ograničava slobodu pozicioniranja u odnosu na prirodne resurse, te vi ovo trebalo rešavati na urbanističkom nivou, formirajući parametre za izgradnju blokova kako bi se maksimalno iskoristili navedeni prirodni uslovi. Prednost gradova, u pogledu lokalne životne sredine, ogleda se u postojećoj infrastrukturi za snabdevanje gradilišta i zgrade koja bi se van gradova morala planirati i čije bi izvođenje uticalo na okruženje.

Pod obnovljivim resursima se smatraju svi oni koji se mogu gajiti ili eksploatisati brzinom koja premašuje brzinu ljudske potrošnje. Po definiciji, upotreba ovih materijala je održiva. Materijali napravljeni od neobnovljivih resursa (nafta, metali, itd.), nisu održivi čak iako su njihove trenutne zalihe odgovarajuće. Korišćenjem obnovljivih materijala koliko god i kad god je moguće uveliko se smanjuje potreba za neobnovljivim materijalima.

Tekst u celini možete da pročitate u Magazinu Energetskog portala ODRŽIVA ARHITEKTURA, jula 2018, od 6. do 14. stranice.

Priredio: Petar Veselinović

Na Lake festu sakupljeno oko 20 hiljada plastičnih čaša

15.08.2018

U okviru kampanje „Rock&Recycle“, koju šesti put organizuju pivara Trebjesa i Ekološki pokret “Ozon”, sakupljeno je oko 20 hiljada plastičnih čaša.

Iz Ekološkog pokreta “Ozon” su kazali da ta akcija doprinosi ekološkom programu Lake festa, i da je njen cilj da nagradi odgovoran odnos prema prirodi.

Posetioci festivala Lake fest, kako se navodi, imali su priliku da se upoznaju sa rezultatima kampanje sa prošlogodišnjeg festivala, koje je u skulpturu vidre pretočio akademski slikar, Marko Petrović Njegoš.

– Skulptura Vidra, visoka 3,2 metra, napravljena od oko 30 hiljada plastičnih čaša, izazvala je oduševljenje posetilaca, što potvrđuje veliki broj fotografija na društvenim mrežama, navodi se u saopštenju.

Iz Ekološkog pokreta “Ozon” su rekli da je u kampu, u okviru programa Eco check point, posebnu pažnju izazvalo takmičenje “XO magic box“ u kojem su kamperi pokazali zavidan nivo poznavanja te popularne igre, reciklirajući otpadne limenke, što je bio uslov za učešće.

Kako je saopšteno, da bi kamp i festivalski prostor bili što čistiji, svakodnevno su delili biorazgradive kese za otpad.
– Kamperi su imali priliku da na delu vide kakvi su benefiti od bavljenja “ploggingom“, globalnim fitnes trendom, koji je prvi put u Crnoj Gori organizovan u okviru kampanje “Rock&Recycle“ kojom je najavljen ekološki program ovogodišnjeg Lake festa“, kaže se u saopštenju.

Kako se navodi u saopštenju Ekološkog pokreta “Ozon”, od prikupljenih otpadnih čaša biće napravljena nova skulptura, čime će se nastaviti uspešna saradnja sa mladim nikšićkim umetnikom.

Milisav Pajević

Članice OPEK-a povećale proizvodnju sirove nafte u julu

15.08.2018

nafta.,cene nafte, brent, fjučersi — Foto: Pixabay

Dnevna proizvodnja sirove nafte Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK) u julu je povećana za 41.000 barela u odnosu na prethodni mesec i iznosila je 32.320.000 barela, pokazuje OPEK-ov izveštaj o naftnom tržištu.

Udeo OPEK-a u globalnoj proizvodnji nafte u julu je iznosio 32,8 posto, a u junu 33 posto.

U julu najveće povećanje u proizvodnji sirove nafte, kada je reč o članicama OPEK-a imao je Kuvajt.

Dnevna proizvodnja je povećana za 78.500 barela i iznosila je 2.791.000 barela.

Najveći pad u proizvodnji nafte među članicama OPEK-a zabeležen je u Libiji, Saudijskoj Arabiji i Iranu.

U Libiji je dnevna proizvodnja smanjena za 56.700 barela i iznosila je 664.000 barela.

U julu dnevna proizvodnja sirove nafte u Iranu smanjena je za 56.300 barela, odnosno na 3.737.000 barela. U Saudijskoj Arabiji dnevna proizvodnja smanjena je za 52.800 barela i iznosila je 10.387.000 barela.

Prema procenama OPEK-a sledeće godine dnevna globalna potražnja za naftom biće veća za 430.000 barela i iznosiće 100.260.000 barela.

Izvor: Energetika.ba / AA

Milisav Pajević

Uskoro stabilniji sistem vodosnabdevanja u Beškoj i Čortanovcima

15.08.2018

Za izgradnju poveznog cevovoda Inđija–Beška, uskoro bi trebalo da bude raspisana javna nabavka, čime će meštani Beške i Čortanovaca dobiti stabilnije vodosnabdevanje.

Pritisak u vodovodnoj mreži biće daleko jači te se više neće dešavati da u određenim periodima određeni delovi naselja nemaju dovoljno snažan pritisak ili da su izloženi nestašicama.

Prema planu, projekat će se realizovati do kraja godine. Time se dobija stabilniji sistem vodosnabdevanja, naročito u Beški i Čortanovcima.

Putem navedenog cevovoda u svakom momentu moći će se intervenisati iz inđijskih bunara ako za tim bude potreba.

Ovaj projekat predstavlja još jedan u nizu strateški značajnih projekata koje opština Inđija sprovodi sa JKP „Vodovod i kanalizacija“.

Milisav Pajević

EU zabranjuje halogene sijalice: Put ka zdravijoj životnoj sredini je osvetljen LED rasvetom

14.08.2018

lamp-1076346_960_720 — Photo-illustration: Pixabay

Stanovnici Evropske unije još od 2009. godine, umesto standardnih sijalica koje mi većinski koristimo, kupuju halogene i LED. Tada je stupila na snagu zabrana upotrebe “obične” rasvete.

Gotovo deset godina kasnije, stanovništvu Unije lista mogućnosti za kupovinu sijalica postaće još kraća. Od septembra 2018. i halogene sijalice biće zabranjene.

Odluka je podstaknuta težnjom zajednice za unapređivanjem energetske efikasnosti i smanjivanjem ugljeničnog otiska.

Demotivišući faktor za zamenu halogenih sijalica LED je njihova cena. Ipak, posmatrano na duge staze, LED rasveta je isplativija. Životni vek ovih sijalica je duži, od 15 do 20 godina, i crpe manje struje.

Organizacija za energetsku efikasnost i održivost iz Ujedinjenog Kraljevstva Energy Saving Trust otkrila je da u toku jedne godine halogenka potroši električnu energiju u vrednosti od oko 12 evra. Tokom istog perioda, LED je potrebno struje za svega 2.

Međunarodna neprofitna organizacija The Climate Group tvrdi da je put ka zdravijem životnom okruženju osvetljen, upravo, LED sijalicama.

Ne samo da bi prelazak najvećih svetskih kompanija na ovu vrstu svetla rezultovao u 403 miliona tona štetnih gasova u atmosferi manje, već bi one za navedenu transformaciju imale i ekonomski podsticaj – zaokretom ka LED ukupno bi uštedele 82,5 milijardi evra.

Na nivou Unije trebalo bi zameniti na stotine milione sijalica kako bi ona postala “zelenija”.

Međutim, nije neophodno da se prelazak desi čim zabrana otpočne, već nakon što se postojeće halogene pokvare.

Jelena Kozbašić

Otvoreni podaci Agencije za zaštitu životne sredine

14.08.2018

Foto: Agencija za zaštitu životne sredine

Na Nacionalnom portalu otvorenih podataka, koji predstavlja centralno mesto na kojem su objedinjeni otvoreni podaci javnih institucija i stavljeni na raspolaganje građanima, privatnom i nevladinom sektoru, u oblasti životne sredine nalaze se i podaci koje je otvorila Agencija za zaštitu životne sredine.

Agencija je jedna od trenutno 27 javnih institucija u Srbiji koja je “otvorila” svoje podatke i koji se nalaze na Nacionalnom portalu otvorenih podataka.

Agencija je jedna od prvih pet državnih institucija u Srbiji koja je otvorila podatke još 2015. godine kada su započete aktivnosti na uspostavljanju državnog programa otvorenih podataka.

Agencija je kreirala i poseban portal otvorenih podataka na kome se, za sada, nalazi pet grupa podataka: o kvalitetu vazduha, kvalitetu voda, polenu, kvalitetu zemljišta i iz Nacionalnog registra zagađivača.

Koncept otvorenih podataka se odnosi na ideju da bi podaci, do kojih se dolazi novcem poreskih obveznika, trebalo da budu dostupni svima u otvorenom, mašinski čitljivom formatu što omogućava njihovu dalju upotrebu, a time postanu i resurs za najrazličitije inovacije.

Milisav Pajević

1...1,0441,0451,046...1,673 Page 1,045 of 1,673

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM