Vlada FBiH dala garancije kineskom investitoru za izgradnju Bloka 7 TE u Tuzli

17.08.2018

Vlada Federacije BiH dala je garanciju u korist kineske Izvozno-uvozne banke (CEKSIM BANK) za kreditno zaduženje JP Elektroprivreda BiH d.d. Sarajevo za realizaciju projekta izgradnje Bloka 7 – 450 MV TE Tuzla u iznosu do 613.990.000 evra ili 85 posto od ukupne vrednosti Ugovora o inženjeringu, nabavci i izgradnji Bloka 7 – 450 MV u TE Tuzla između EPBiH i Konzorcijuma China Gezhouba Group Compani Limited, Peking, Kina (lider) i GEDI – Guandong Electric pover Design Institute, Kina (član Konzorcijuma), uvećano za kamatu i druge pripadajuće troškove po Sporazumu o kreditnoj liniji.

Vlada je ovlastila Federalno ministarstvo finansija da, u njeno ime izda, a federalna ministarka finansija potpiše svu potrebnu dokumentaciju u vezi sa davanjem ove garancije.

Među uslovima za davanje garancije FBiH je rok otplate kredita od 20 godina, sa petogodišnjim grejs periodom.

Za izdavanje garancije JP Elektroprivreda BiH je dužna, u korist Budžeta – Garantnog fonda FBiH uplatiti jednokratne nadoknade: premiju od 39.628.382 KM i proviziju od 8.032.916,50 KM.

Blok 7 u TE Tuzla, snage 450 MV, neophodan je kao zamenski kapacitet koji će proizvoditi električnu i toplotnu energiju umesto postojećih blokova 3, 4 i 5 (500 MV). Za njegovu izgradnju biće korišćene najbolje savremene raspoložive tehnike, što uključuje sve mere čišćenja otpadnih gasova (desumporizaciju, denitrifikaciju i efikasno otprašivanje).

Tehnologija sagorevanja ugljene prašine s nadkritičnim parametrima pare je danas dominantna opcija za nove termoelektrane bazirane na uglju, jer imaju veći stepen efikasnosti i niže emisije CO2 po proizvedenom kVh u odnosu na druge, a time i niže operativne troškove.

Konačne odluke o garantovanju i kreditiranju Elektroprivrede BiH treba podneti od strane Parlamenta Federacije BiH.

Milisav Pajević

Nove baterije mogle bi da pune električna vozila za samo nekoliko sekundi

17.08.2018

Naučnici sa Univerziteta u Glazgovu su izumeli novu vrstu tečnih baterija koje koriste nano-molekule za skladištenje energije koja se može ispustiti kao električna energija ili kao vodonik. Koncentrisanjem nano-molekula u tečnosti kapaciteti za skladištenje energije se povećavaju nekoliko desetina puta, takođe to podrazumeva i veću kilometražu koju vozila mogu da pređu kao i brže punjenje baterija.

Istraživači koji stoje iza ovog projekta kažu da to znači da bi električna vozila mogla biti u potpunosti napunjena za samo nekoliko sekundi i to tako što bi se tečnost sa koncentrisanom energijom ubacila nakon izbacivanja stare, potrošene tečnosti koja će moći da se ponovo napuni i upotrebi.

Profesor Leroj Kronin sa Univerziteta u Glazgovu rekao je : “Kako bi budući obnovljivi izvori energije bili efikasniji moramo imati veće kapacitete i fleksibilnije tehnike skladištenja energije.”
“Naš pristup je nov i podrazumeva elektrohemikalije koje bi otvorile mnoge opcije u industriji električnih vozila gde se i dalje koriste baterije vrlo ograničenog kapaciteta.”

Milan Zlatanović

Izvor: energylivenews

Objavljen Izveštaj o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji za 2017.

17.08.2018

zagađenje vazduha, termoelektrane, — Foto-ilustracija: Pixabay

Agencija za zaštitu životne sredine objavila je Godišnji izveštaj o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji 2017. godine koji sadrži analizu rezultata merenja zagađujućih materija iz državne i lokalnih mreža za monitoring kvaliteta vazduha, kao i koncentracije alergenog polena tokom 2017. godine.

U Izveštaju je data, saglasno važećoj regulativi, jedina zvanična ocena stanja kvaliteta vazduha u Republici Srbiji zasnovana na rezultatima referentnog automatskog monitoringa saglasno čl. 21. Zakona o zaštiti vazduha, Uredbi o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha (“Sl. gl. RS” br.11/10 i 75/10), Uredbi o utvrđivanju programa kontrole kvaliteta vazduha u državnoj mreži (“Sl. gl. RS” broj 58/11) i Uredbi o utvrđivanju zona i aglomeracija (“Sl. gl. RS” br. 58/11 i 98/12 ), kao i na osnovu rezultata merenja alergenog polena u vazduhu saglasno čl. 12. Zakona o zaštiti vazduha (“Sl. gl. RS” br. 36/09 i 10/13).

Izveštaj sadrži i prikaz trenda kvaliteta vazduha po zonama i aglomeracijama u Republici Srbiji i indikatore izloženosti gradskog stanovništva delovanju suspendovanih čestica PM10 i PM2.5.

Bitni delovi i konstatacije iz ovog Izveštaja biće sadržani u Izveštaju o stanju životne sredine u Republici Srbiji za 2017. godinu koji izrađuje Agencija za zaštitu životne sredine.

Kompletan Godišnji Izveštaj o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji za 2017. godinu možete preuzeti ovde.

Milisav Pajević

Evropljani anketirani o ukidanju sezonskog pomeranja kazaljki

17.08.2018

Juče je završena velika anketa Evropske unije koja treba da pruži uvid u to šta građani misle o ukidanju sezonskog pomeranja kazaljki.

Da će ono biti ukinuto, gotovo je izvesno, piše Dojče vele dodajući da se ne zna kada bi se to dogodilo i da li bi se zadržalo letnje ili zimsko računanje vremena.

EU je svoje građane pitala usred vrućeg leta da li žele da zadrže prelaske s letnjeg na zimsko računanje vremena, a ako ne žele, koje računanje žele da zadrže: ono zimsko ili letnje?

Mnogi građani EU su ovu ideju prihvatili oberučke.

Oko dva miliona njih se uključilo u onlajn raspravu na stranicama Evropske komisije koja je započela 4. jula.

– Da li je to početak nove ere?, pita se DW.

Poslanik nemačkih Liberala u Bundestagu Mihael Tojrer je u to ubeđen.

– Siguran sam da će prebacivanje s letnjeg na zimsko računanje vremena i obratno biti ukinuto. Samo još nije sigurno kada, kaže Tojrer koji se ranije, tokom mandata u Evropskom parlamentu, zalagao za ukidanje pomeranja kazaljki.

On je uveren da ukidanjem dva računanja vremena EU može samo biti na dobitku.

– Ova inicijativa bi mogla da ojača jedinstvo unutar Unije. Nekoordinisane promene vremena unutar EU bi bile štetne za zajedničko tržište, ali i putovanja i komunikaciju. Kada bi svaka nacija za sebe odlučila hoće li ostati pri promeni ili ne, to bi izrodilo haosom, smatra liberalni političar.

Ali put do promene je dug i trnovit. Pogotovo kada se radi o EU. Vrednovanje rezultata ispitivanja će potrajati, poručuje kancelarija EK u Berlinu. I stručnjaci još moraju da daju svoje mišljenje pre nego što Evropska komisija donese preporuku.

Već je sada jasno da promena računanja vremena u šestomesečnom ritmu ne ispunjavaju cilj zbog kojeg je uvedena, navodi DW.

Ušteda energije je zanemariva, priznaje i EK. Umesto toga direktni udarac na bioritam građana izaziva poteškoće sa spavanjem, nervozu i probleme s koncentracijom.

Ali drugo pitanje je hoćemo li večno ostati pri letnjem ili zimskom računanju vremena? Odgovor nije lak. U prilog letnjem računanju govori da jedan sat dnevnog svetla više omogućuje više vremena za radove na polju. Školarci i radnici bi mogli još po danu stići kucama, a i sportska takmičenja bi moga biti održavana kasnije.

Cela EU pomera kazaljke zajedno još od 1996, u Nemačkoj je letnje računanje vremena uvedeno 1980. Od tada se poslednje nedelje u martu sat pomera unapred, a poslednje nedelje u oktobru unazad.

Milisav Pajević

U NP Biogradska gora ove godine 8000 posetilaca više

17.08.2018

Ova godina u Nacionalnom parku Biogradska gora će biti rekordna, kazao je direktor NP Saša Jeknić.

On očekuje da ove godine to zaštićeno područje poseti više od 50 hiljada gostiju.

– Za mali prostor kao što je ovaj Nacionalni park, svakako, morate se složiti da je to velika posećenost. Nismo oni koji trče za povećanjem broja gostiju u ovom zaštićenom području, već nasuprot tome, da ti gosti koji dolaze kod nas, pre svega, odu zadovoljni, kazao je Saša Jeknić za Info biro.

Sa povećanjem broja turista u Nacionalnom parku Biogradska gora kažu da žele da povećaju kvalitet usluga koje pružaju i da svaku narednu turističku sezonu dočekaju sa nekim novim proizvodom.

– Od ove godine, za sve ljubitelje pecanja imamo vodama reke Tare “Fly Fishing” zonu, u dužini od skoro tri kilometra. Pored onih koji vole da pecaju imamo i vožnju čamcima, kajacima, iznajmljivanje bicikala, kazao je Saša Jeknić, direktor NP Biogradska gora.

Jeknić dodaje da se cene nisu menjale zadnjih par godina.

– Što se tiče ekonomskih pokazatelja, dovoljan je podatak da na današnji dan imamo 8000 gostiju više u odnosu na prethodnu godinu. Cena ulaznice je tri eura, zaključio je Jeknić.

Milisav Pajević

Globalne temperature će biti abnormalno visoke barem četiri godine, upozoravaju naučnici

16.08.2018

Cvrčeći toplotni talasi će najverovatnije biti naša realnost barem još četiri godine.

Istraživači su otkrili da bi i prosečna temperatura zemlje i površine morskog dna mogle biti nesvakidašnje visoke u periodu od 2018. do 2022. godine.

Istraživanje je sprovedeno pre ovogodišnjih toplotnih talasa koje su zahvatile Veliku Britaniju i druge delove sveta. Ipak, ovo neobično toplo vreme predviđeno je od strane naučnika koji se zaključili da postoji velika verovatnoća da će u 2018. godini natupiti klimatska anomalija koja je u skladu sa efektima globalnog zagrevanja. Ova stduija je objavljena u časopisu Nature Communications i predata je za publikaciju u januaru ove godine.

Istraživači su koristili novu metodu predviđanja vremenskih uslova čija je glavna funkcija da racionalizuje haotično ponašanje klimatskog sistema. Ova metoda podrazumeva prikupljanje informacija o prethodnim promenama sistema koje pomažu u predviđanju anomalija.

Ovom istom metodom predviđena je pauza u trendovima globalnog zagrevanja u periodu od 1998. do 2015. godine. Predvodnik studije, dr Florian Sevelek sa Univerziteta u Brestu u Francuskoj izjavio je: „Za period od 2018. do 2022. godine predviđa se toplije vreme nego obično što je u skladu sa trenutnim trendovima globalnog zagrevanja. Ovo će privremeno pospešiti efekte globalnog zagrevanja jer se predviđaju intenzivne i ekstremne temperature u nekim delovima sveta.“

Naučnici se takođe slažu da će zagrevanje mora dovesti do učestalijih tropskih oluja.

Milan Zlatanović

Izvor: independent

Multikulturalni tim volontera uredio beogradsku osnovnu školu

16.08.2018

20180803_123859 — Foto: Centar za razvoj ideja

Organizacija Centar za razvoj ideja je, uz podršku Mladih istraživača Srbije, u periodu od 1. do 15. avgusta upriličila međunarodni volonterski kamp Belgrade Highgarden.

Pinosava, beogradsko naselje u podnožju Avale, ugostila je volontere iz Francuske, Španije, Italije, Turske i Srbije, željne da doprinesu lokalnoj zajednici i očuvanju našeg životnog okruženja.

Zadatak multikulturalnog tima bilo je uređenje dvorišta tamošnje osnovne škole “Vasa Čarapić” i postavljanje eko-tabli sa informacijama o biljnim vrstama koje oplemenjuju sredinu u kojoj borave đaci i zaposleni. Obavili su ga uspešno i složno.

Čekiće, kante za farbu i daske u poslepodnevnim časovima bi u njihovim rukama zamenile ulaznice za muzeje, košarkaška lopta ili – čašice rakije. Slobodno vreme provodili su upoznajući se s lepotama naše prestonice.

Francuski gurmani, temperamentni Španci, romantični Italijani, zatvoreni Turci i tradicionalni Srbi lako su premostili svoje međusobne kulturne razlike i pronašli zajednički jezik. U posredovanju između njih značajnu ulogu imao je i keks Plazma koji su svakodnevno jeli i koji im se svima dopao. Nezvanično saznajemo da planiraju i šverc ovog slatkiša u svoje zemlje. ;)

U opuštenoj, ali radnoj atmosferi, ekipa je obezbedila učenicima OŠ “Vasa Čarapić” veselije i šarenije dvorište. Svoj doprinos krunisali su tablom koju su postavili na ulazu škole. Na njoj je svako od učesnika ispisao slogan karakterističan za svoju otadžbinu.

Od septembra će pinosavski školarci uživati u plodovima rada i sloge francusko-špansko-italijansko-tursko-srpske kombinacije. Njihov trud pored estetske, imaće i obrazovnu ulogu. Mali radoznalci će zahvaljujući volonterima saznati ime svake vrste drveta u svojoj školi.

Organizaciju kampa podržali su Mladi Istraživači Srbije, Ministarstvo omladine i sporta, Gradska opština Voždovac, kompanija Delhaize, Beogradska tvrđava, Avalski toranj, Muzej Nikole Tesle, Gardoš kula, Zoološki vrt Beograd, Bahus, Coca-Cola HBC, Pentaks TT, Srbija šume, OŠ “Vasa Čarapić”, konjički klub Aleksandar, udruženje Evo ruka, Fun&Fit, Kancelarija za mlade grada Beograda i Krovna organizacija mladih Srbije.

Jelena Kozbašić

Strujni udar opasan po bele rode

16.08.2018

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije saopštilo je da su u subotu 11. avugusta u blizini Futoga pronašli pet mrtvih belih roda.

Prema podacima prikupljenim na terenu ornitolozi smatraju da su rode uginule od strujnog udara.

Rode stradale na električnim vodovima poslednjih dana pronađene su i u Vršcu, Alibunaru, Elemiru, Mirijevu, Zasavici i Paraćinu.

-Bele rode su omiljene ptice, dobro poznate svima. Njihovo stradanje uvek izazove veliku pažnju i negodovanje građana. Pored dve rode koje su upucane kod Niša i Mačvanske Mitrovice tokom ove godine, sada se susrećemo sa mrtvih rodama koje su očigledno stradale od strujnog udara, stručno nazvanog elektrokucija, rekao je Milan Ružić iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije i dodao da elektrokucija je širom sveta prepoznata kao izuzetno opasan uzrok stradanja divljih ptica, a pojedine vrste su usled toga dovedene na rub opstanka. Plašimo se da će veliki broj jedinki, ili čak čitava selidbena jata roda stradati na svom putu kroz Srbiju ako se budu zadržavali na srednjenaponskim dalekovodima kojih ima na desetina hiljada i koji nisu izolovani i bezbedni za ptice.

U prethodnih 15 godina udruženja za zaštitu ptica i prirode postavila su više od 300 platformi za bezbedno gnežđenje belih roda na stubovima za prenos električne energije, uglavnom u Vojvodini.

Međutim, to nije dovoljno da se spreče povređivanja i smrtni ishodi. Mlade rode često se pripremaju za napornu seobu vežbajući letačke veštine upravo na dalekovodima gde mogu da nastradaju.

-Sada je period intenzivne seobe ptica i mi apelujemo na građane i institucije da nam prijave svaki slučaj elektrokucije roda i drugih ptica kako bismo zajedničkim snagama mapirali stubove „ubice“ i time doprineli da se što pre izoluju i učine bezbednim za živi svet, navodi se u saopštenju.

Milisav Pajević

Porasle cene dozvola za proizvodnju ugljenika u Evropskoj uniji

16.08.2018

smoke-258786_960_720 — Photo-illustration: Pixabay

Cene dozvola za proizvodnju ugljenika u Evropskoj uniji porasle su najviše u poslednjih 10 godina, s obzirom da je smanjivanje snabdevanja izazvalo porast kupovine.

Dozvolu je izdao Sistem za trgovanje emisijama EU (ETS), koji naplaćuje od elektrana i fabrika za svaku tonu ugljen dioksida koji emituju, prenosi Rojters.

Više cene ugljenika poskupeće rad evropskih postrojenja za spaljivanje fosilnih goriva i podstaći prelazak na čistije izvore energije.

Kako se navodi, cena dozvola porasla je na 18,28 po toni, što je najviša cena od novembra 2008. godine.

Izvor: Nova ekonomija

Kriza u Nemačkoj zbog usporene reciklaže: Mi po kiši ispijamo pivo na Beer Festu, Nemci na vrućini pate za njim

16.08.2018

sea-661805_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Ćao svima, kako ste?

Još jedan četvrtak, još jedan post na blogu Energetskog portala. Dok Beogradom pivo teče u potocima jer je u toku Beer Fest, Berlin i drugi nemački gradovi nisu iste sreće.

Leto je i dalje u punom zamahu i, iako je nama u Srbiji nepojmljivo s obzirom na tmurne vremenske okolnosti kod nas, druge evropske zemlje suočavaju se sa vrućinama. Pivare širom Nemačke muče se kako bi zadovoljile potražnju žednih Nemaca za pivom kao rashladnim sredstvom. Iako proizvođači imaju dovoljne količine napitka na lageru, manjka im staklenih flaša koje bi napunili.

U Nemačkoj cirkuliše 4 milijarde pivskih boca, međutim – potražnja je mnogo viša u odnosu na stopu kojom ljudi vraćaju staklenu ambalažu. Kada pazare pivo u flašama, kupci plaćaju određeni depozit koji dobijaju nazad nakon što donesu ispražnjeno pakovanje. Ovaj mali novčani podsticaj, uz razvijenu svest o uvažavanju životne okoline, podstiče Nemce da ponovo iskorišćavaju i dopunjuju boce do čak 30 puta.

Nemačka je jedna od država Evropske unije s najvišim nivoom reciklaže od čak 50 odsto.

Nestašica staklene ambalaže za pivo vlada od maja. “Ne možemo dovoljno brzo da uđemo u trag i pribavimo iskorišćene flaše, a naručivanje novih zahteva vreme. Primoran sam da šaljem svoje dobavljače da traže stare, prazne boce”, opisao je “pivsku krizu” iz svoje perspektive Kristijan Šuster, radnik jedne pivare.

Uspešni pivar Tomas Tirel skrenuo je pažnju da problemu doprinosi i stav Nemaca prema aluminijumskim limenkama. Mnogi veruju da one više škode okruženju u odnosu na staklo što nije slučaj. Povrh toga, i limenke su uvrštene u sličnu šemu depozita kao i flaše.

Čak i kada bi svoje pogrešno verovanje zanemarili, Nemci bi i dalje imali još jednu mentalnu prepreku pre nego što prigrle pijenje piva iz konzervi – uvreženo mišljenje da je takav način uživanja u ovom gorkom piću neprirodan i varvarski.

Ukoliko se kritično stanje u pivarskoj industriji nastavi, Nemci bi morali da prevaziđu sami sebe. I da na policama u prodavnicama posegnu za limenkama.

Jelena Kozbašić

U Somboru apeluju na poštovanje Odluke o uređenju grada

16.08.2018

Odeljenje komunalne inspekcije i komunalne policije Sombora apeluje na investitore i građane da, prilikom izvođenja građevinskih radova na objektima, poštuju Odluku o uređenju grada i druge propise koji nalažu poštovanje komunalnog reda, vode računa o opštoj uređenosti grada, javnim i zelenim površinama.

Odlukom o uređenju grada propisano je da se ograde gradilišta i skele na javnim površinama mogu postaviti, odnosno deponovati građevinski materijal, samo uz prethodno odobrenje Javnog komunalnog preduzeća „Prostor“.

Odlukom o uređenju grada regulisano je i da se na javnim površinama ne mogu postavljati roba i drugi predmeti, izuzev utovara ili istovara ogreva koji se mora obaviti u roku od 24 sata.

Komunalna inspekcija i komunalna policija tokom avgusta i septembra vršiće pojačan nadzor nad poštovanjem komunalnog reda i kako je sve u saradnji sa građanima jednostavnije i lakše – pozivaju ih na saradnju čiji je jedini cilj lepši i uređeniji grad i sela.

Uočeno odstupanje, odnosno kršenje Odluke o uređenju grada, građani mogu prijaviti komunalnoj inspekciji i komunalnoj policiji lično u prizemlju zgrade „Županije“ (Trg cara Uroša 1, Sombor), kancelarija br. 60, putem telefona 025/468-161, ili elektronskim putem na e-mail: komunalnapolicija@sombor.rs

Milisav Pajević

Cena nafte preskočila 73 dolara za barel

16.08.2018

Cene nafte prekoračile su u utorak na međunarodnim tržištima nivo od 73 dolara nakon objave Saudijske Arabije da je u julu smanjila proizvodnju, koja je podstakla zabrinutost za globalnu snabdevanje s obzirom na očekivano smanjenje iranskog izvoza povezano sa američkim sankcijama.

Cena barela nafte na tržištu u Londonu porasla je za 70 centi u odnosu na prethodno zatvaranje i iznosila je 73,31 dolara. Na američkom tržištu, barel je trgovao na 60 centi po višoj ceni, 67,75 dolara.

Trgovce je zaokupila neočekivana objava Saudijske Arabije Organizaciji zemalja izvoznica nafte (OPEK) da je njena proizvodnja u julu smanjena za 200 hiljada barela dnevno, na 10,29 miliona barela dnevno.

Na osnovu sekundarnih izvora, OPEK je procenio da se proizvodnja u Saudijskoj Arabiji smanjila u julu na 10,39 miliona barela dnevno.

Uprkos razlikama, oba podatka ukazuju na zaključak da vodeći proizvođač OPEK-a pokušava da spreči prekomerno snabdevanje, što je uticalo na cene nafte u poslednje dve godine.

Prema juče objavljenim procenama Vašingtona, američka proizvodnja nafte iz sedam glavnih bazena škriljaca trebala bi u septembru porasti za 93.000 barela dnevno, na 7,52 miliona barela dnevno.

Globalna potražnja nafte takođe raste, ali ne tako brzo kao snabdevanje, prenosi Hina.

U OPEK-u očekuju da će svetska potražnja za naftom u 2019. porasti za 1,43 miliona barela dnevno, slabije nego ove godine kada bi trebala porasti za 1,64 miliona barela dnevno. Milisav Pajević

Kragujevački Veliki park domaćin izložbe “Kragujevac – prestonica moderne Srbije”

16.08.2018

Kragujevac – prestonica moderne Srbije, dva veka posle, viđen objektivom polaznika druge inkluzivne Foto radionice.

Najbolji radovi, nastali u protekla četiri meseca, predstavljeni su javnosti na izložbi u Velikom parku.

Zajednička nit 16 najboljih fotografija je život, radost, ljubav, prirodu, životnu sredine i pulsiranje nekadašnje prestonice.

Reč je o projektu Foruma mladih sa invaliditetom koji je realizovan pod pokroviteljstvom grada Kragujevca, sredstvima namenjenim za projekte u oblasti kulture.

Besplatan kurs za sve polaznike, prema rečima Vladimira Markovića predsednika Foruma, organizovali su članovi Foto kluba Kragujevac koji su zainteresovanima omogućili da savladaju tehničke osnove kao i osnove fotografije.

Radionica je trajala četiri meseca i u tom periodu nastalo je stotine sjajnih foto radova.

Pored Velikog parka drugi specijalno dizajnirani foto panel postavljen je u Pešačkoj zoni.

Tu se nalaze najbolje fotografije članova Foto kluba Kragujevac nastale na ovogodišnjem Arsenal Festu.

Milisav Pajević

Na Nišvilu bilo veliko interesovanje za prirodu Srbije

16.08.2018

Prostor posvećen predstavljanju prirode Srbije posetio veliki broj posetilaca Nišvil festivala u periodu od 08. do 12 avgusta ove godine.

Bogatstvo i lepotu prirode Srbije predstavio je Zavod za zaštitu prirode Srbije u okviru programske celine Green zone na lokalitetu Vodena kapija u Niškoj tvrđavi.

Posebno interesovanje na prostoru za prirodu izazvalo je anketiranje na temu „Zašto čuvamo prirodu”.

Učešćem u nagradnoj anketi svi zainteresovani su mogli da iskažu svoje mišljenje o prirodi Srbije i navedu tri razloga za njenu zaštitu .

Anketu je popunilo više od 300 posetilaca Nišvila, čiji su anketni listići bili u igri za dobijanje vrednih nagrada za upoznavanje prirode i to: pet dana u Nacionalnom parku „Tara“ za dve osobe, četiri puta po dve karte za Spomenik prirode „Resavska pećina“, monografije o prirodnim dobrima u izdanju Zavoda za zaštitu prirode Srbije i promotivni materijali (majice i USB).

Izvlačenje nagrada organizovano je poslednjeg festivalskog dana, u nedelju u 22:00 časa na Green zone u Niškoj tvrđavi.

Na Green zone najmlađi su imali priliku da uče o zaštiti prtirode učestvujući u igri eko pikado kviz, tako što su se prvo oprobali u pikadu i a zatim davali odgovore i na pitanje koje izvuku iz kutije sa pitanjima o prirodnim dobrima u Srbiji.

Za učešće u igri sva deca su za nagradu dobijala obrazovna izdanja Zavoda: časopise za decu Eko zabavnik: Svet prirode i Sove stare planine, knjigu o Nacionalni parkovima Srbije, slagalicu sa motivima beloglavog supa, pančićevog skakavca i risa kao predstavnika retkih vrsta u Srbiji ili motivima iz Nacionalnog parka Đerdap i bojanke sa slikama zaštićenih vrsta Zavoda i JP „NP Đerdap“.

Na „Info pultu za prirodu“, predstavnici Zavoda i JP „Nacionalni park Fruška gora“, JP „Srbijašume“ ŠG Niš i ŠG Pirot, Direkcije za izgradnju grada Niša, „Rezervat Uvac“ d.o.o., JP „Resavska pećina“ i Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode predstavili su prirodna dobra kroz publikacije, promotivni materijal i razgovor sa zainteresovanim posetiocima Nišvila za upoznavanje naše prirodne baštine.

Milisav Pajević

U Hrvatskoj odobreni podsticaji za kupovinu 506 električnih vozila

16.08.2018

Elektricni auto — Photo-ilustration: Pixabay

Na Javni poziv za neposredno sufinansiranje kupovine energetski efikasnih vozila pravnim licima, koji je Fond za zaštitu okoliša i energetsku efikasnost (FZOEU) objavio 20. juna, stiglo je više od 200 prijava firmi širom Hrvatske, a njih 127 sa potpunom prijavom dobilo je novce – 13 miliona kuna – za ukupno 506 vozila.

Sufinansiranje je odobreno za kupovinu 286 električnih bicikala (1,2 miliona kuna), 122 električna automobila (8,6 miliona kuna), 29 vozila N1 kategorije sa pogonom na komprimovani prirodni gas ili tečni prirodni gas (oko dva miliona kuna) kao i 69 vozila L kategorije (oko miliona kuna), piše Jutarnji list.

– S obzirom na podatke Centra za vozila Hrvatske za 2017. godinu, možemo reći kako već ove brojke značajno podržavaju trend pojave elektrovozila na hrvatskim drumovima.

U 2017. je u Hrvatskoj registrovano 277 električnih ličnih vozila, a rezultati ovih javnih poziva pokazuju da će se ta brojka barem udvostručiti, ističu u FZOEU-u.

Milisav Pajević

1...1,0431,0441,045...1,672 Page 1,044 of 1,672

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM