Radojičić: Rešićemo problem nagomilanog smeća na priobaljima reka

23.08.2018

Gradonačelnik Beograda prof. dr Zoran Radojičić izjavio je da su se sastali svi nadležni kako bi se što hitnije pristupilo rešavanju problema nagomilanog smeća na priobaljima reka.

On je juče, gostujući u „Beogradskoj hronici”, precizirao da su sastanku prisustvovali predstavnici „Zelenila” i „Gradske čistoće”, kao i „Srbijavoda”, te da su se složili oko toga da ovom poslu mora brzo da se pristupi.

– Dogovorili smo se da preciziramo ko će šta da radi i već narednih dana očekujemo prve rezultate. Dok sam na ovoj poziciji ulagaću maksimalni napor da Beograd bude čistiji i uređeniji. U drugom je planu čija je nešto nadležnost jer je važno je da se problemi rešavaju i po tom pitanju svi smo se jutros saglasili, naveo je Radojičić.

Gradonačelnik se osvrnuo i na problem ambrozije u Beogradu, precizirajući da se uradila analiza i snimanje na četiri stotina hektara. U ovom trenutku, ambrozija je uništena na oko šezdeset hektara.

– Ove godine uloženo je duplo više sredstava nego lane, a praktično se ovom problematikom ozbiljnije bavimo tek od pre dve godine. Nažalost, problem se ne može rešiti u toku jedne godine već moramo imati trogodišnji i četvorogodišnji plan i tek tada možemo „polagati račune” Beograđanima. Ambrozija je izazivač velikih zdravstvenih problema, ali predstavlja i ekonomski problem jer trideset odsto stanovništa nije produktivno u tim mesecima, rekao je Radojičić.

On je posebno naglasio problematiku ambrozije na privatnim posedima, zbog čega mora da se promeni zakonska regulativa i predvide kazne za one koji je ne uništavaju jer je to „pitanje javnog zdravlja”.

Milisav Pajević

Iran traži od Evrope da ubrza spašavanje nuklearnog sporazuma iz 2015.

23.08.2018

Iran-nuklearna-elektrana — Foto: Wikimedia/Nanking2012

Iran je saopštio da bi Evropa trebala ubrzati napore na spašavanju Međunarodnog nuklearnog sporazuma iz 2015. između Teherana i svetskih sila otkako ga je američki predsednik Donald Tramp napustio u maju.

– Evropljani i ostale potpisnice (Kina i Rusija) pokušavaju spasiti sporazum, ali je taj proces spor. Treba biti ubrzan. Iran se uglavnom oslanja na vlastite kapacitete kako bi prevazišao nove američke sankcije, izjavio je portparol ministarstva spoljnih poslova Bahram Kvasemi na konferenciji za novinare prenošenoj na državnoj televiziji.

Evropske države bore se da osiguraju da Iran dobije dovoljno ekonomskih poticaja kako bi ga uverile da ostane u sporazumu iz koga su se Sjedinjene Američke Države povukle nakon što je Tramp izjavio da je “duboko manjkav”.

Vašington je uveo nove sankcije Iranu u avgustu, uvodeći restrikcije u njegovoj trgovini zlatom i drugim dragocenim metalima, nabavke u američkim dolarima i njegovoj automobilskoj industriji.

Evropska unija preduzela je mere na suprotstavljanju novim američkim sankcijama, uključujući i zabranu građanima EU da se povinuju sudskim odlukama vezanim za njihove akcije i da traže eventualne odštete od strana koje su se povukle iz ugovora zbog sankcija.

Evropske sile, Kina i Rusija tvrde da će učiniti više da ohrabre svoje kompanije da ostanu angažovane u Iranu. Mogućnost američkih kaznenih mera izgleda, međutim, dovoljno snažna da uvjeri evropske firme da se drže podalje od Irana, prenosi Reuters.

Milisav Pajević

Prirodne lepote Kolašina hit ovoga leta

23.08.2018

Prirodne lepote Kolašina ovih dana videlo je više od hiljadu posetilaca kažu u Turističkoj organizaciji Kolašina.

– Što se tiče same strukture, ona se značajno menja iz godine u godinu, tako da smo ove godine ugostili turiste iz Velike Britanije, Austrije, a primetan je veliki porast gostiju iz Belgije, Francuske. Tu su naravno i turisti iz Rusije, Srbije, kao i domaći gosti iz Crne Gore. Ako govorimo o procentu, ove godine svakako dominiraju strani turisti kojih je oko 80 odsto, navela je Marija Brajović direktorica TO Kolašina.

Ona navodi da je predsezona u Kolašinu bila značajno bolja od samog starta, budući da su u tom periodu imali značajan broj seminara i konferencija, pa je samim tim došlo do porasta kako domaćih, tako i stranih turista.

– Na sami početak sezone uticale su loše vremenske prilike, pa tim periodom nijesmo zadovoljni. Sada je situacija značajno bolja. Avgust je mesec kada Kolašin poseti puno turista iz različitih krajeva sveta. U ovom trenutku hotelski kapaciteti su popunjeni, dok je interesovanje i za privatni smeštaj veliko, navela je direktorica TO Kolašin.

Očekuje da će i do kraja sezone popunjenost u gradu biti od 95-100 odsto.

Milisav Pajević

Novi Zeland planira da posadi milijardu stabala

22.08.2018

Novi Zeland sve je bliže svom cilju da zasadi milijardu stabala drveća. Vlada je preusmerila dodatnih 240 miliona dolara ovom projektu, što njegov budžet čini 485 miliona dolara za tri godine. Ako bi ovaj potez bio odobren, ovaj program bi bio najznačajniji klimatski program na nacionalnom nivou . Vlada ove zemlje takođe razmišlja da postavi sebi cilj, i to da postane ekonomija bez emisija do 2050. godine. Ovi napori takođe dolaze u skladu sa planiranim programom razmene emisija (ETS).

„Ovako postavljena strategija dovela bi do sadnje 340 miliona stabala drveća u narednih 10 godina,“ rekao je ministar šumarstva Šejn Džouns. „Ovo je jedna od najbitnijih akcija vlade i njihove subvencije pomoći će nam da postignemo svoj cilj od milijardu stabala,“ izjavio je.

Drveće nam pomaže u borbi protiv klimatskih promena tako što izvlači gasove staklene bašte iz atmosfere. Ono takođe štiti zemljište od ozbiljnijih posledica kao što su poplave i oluje. To su samo neki od benefita koje nam drveće pruža.

Novi Zeland je ovu akciju predstavio naciji na dobar način, potencirajući da će on pomoći u rehabilitaciji životne sredine, sprečiti širenje šumskih požara i proizvesti oko 1000 novih poslova, a odgovor javnosti bio je odličan.

Postoje i kritičari ovog plana koji se bune da se projekat ne sprovodi dovoljno transparentno i koji smatraju da su problemi poput osiguranja za porodilje, ugrožene slojeve i bolesnu decu daleko bitniji od sadnje drveća.
Uprkos tome, ova inicijativa uživa veliku podršku a vlada razmatra osnivanje javno privatnih partnerstava što bi obezbedilo sredstva za vlasnike zemlje koji bi bili plaćeni da posade drvo na svom posedu.

Ovakav direktan pristup zaštiti životne sredine aktuelan je i u drugim delovima sveta. Novoizabrani ministar Pakistana, Imran Kan najavio je svoj plan da zasadi 10 milijardi stabala.
Iako su ovakvi napori ključni u borbi protiv klimatskih promena vlade sveta ipak treba da se fokusiraju na smanjenje emisija gasova staklene bašte s obzirom da su one glavni uzrok globalnog zagrevanja.
Novi Zeland se obavezao Pariskim sporazumom da smanji emisije iz 2005. godine za čak 30% do 2030. godine.

Milan Zlatanović

Izvor: globalcitizen

Uskoro izgradnja HE “Foča” i “Paunci” na gornjem toku reke Drine

22.08.2018

Republika Srbija i Republika Srpska će u gornjem toku Drine zajedno graditi dve hidroelektrane – „Foča“ i „Paunci“, ukoliko vlade na zajedničkoj sednici u Trebinju to prihvate, najavili su danas resorni ministri Aleksandar Antić i Petar Đokić.

Oni su posle sednice Energetskog komiteta Srbije i Republike Srpske rekli da će nove hidroelektrane imati ukupno 95 megavata instalisane snage, vrednost investicije će biti 200 miliona evra, a do kraja godine trebalo bi da budu završene prve formalno-pravne radnje vezane za taj projekat.

Milisav Pajević

Farska Ostrva: Neobična građevinska konstrukcija je istovremeno i gradska kuća i most

22.08.2018

d4a_9176-2-s-002 — Photo: Henning Larsen

Arhitektonski dizajn gradske kuće u Ejsturu na Farskim Ostrvima poveren je projektnom birou iz Kopenhagena Henning Larsen.

Ostrva u sklopu Danske oblikovana su vetrovima i vulkanskim silama, a njihovi živopisni nordijski pejzaži poslužili su arhitektama kao inspiracija za nesvakidašnju građevinsku konstrukciju, koja zamagljuje liniju između prirodne i veštačke tvorevine. Gradska kuća sa zelenim krovom predstavlja omaž tradicionalnoj farskoj arhitekturi uz dašak savremenosti. Istovremeno služi kao kancelarijski prostor za službenike, a kao most spaja dve obale tamošnje rečice i dve odvojene opštine.

Vlastima u selu Nordraguti na raspolaganju je neuobičajeno mali prostor za objekte te vrste, 750 kvadratnih metara. Nedostatak prostora, ova gradska kuća nadomestila je svojim dramatičnim izgledom, ali i pogledom na okolna brda i potoke koji se pruža zaposlenima. Zgrada je zastakljena, a staklo kružnog oblika je postavljeno i u podu. Kroz njega se vidi rečica nad kojom je izgađena gradska kuća.

Ne samo da je njena unutrašnjost na raspolaganju javnosti, već su građani dobrodošli i na terasama i zelenom krovu na kojima organizuju piknike i u reci u kojoj plivaju.

Jelena Kozbašić

Uređuje se vodotok Gruže

22.08.2018

U prostorijama javnog preduzeća “Srbijavode” u Beogradu juče je održan sastanak predstavnika opštine Knić na čelu sa predsednikom Miroslavom Nikolićem i direktora JVP “Srbijavode” Gorana Puzovića, sa saradnicima.

Tema sastanka su bili radovi na uređenju vodotoka reke Gruže.

Na sastanku je dogovoreno da se pripremi planska dokumentacija za sastanak koji će se održati u prostorijama Opštine Knić, na osnovu kojih bi se pristupilo izradi projektno-tehničke dokumentacije i planiranju izvođenja radova na regulaciji vodotoka reke Gruže u 2019. godini.

Milisav Pajević

Grad Niš rešava komunalne probleme u Donjem Komrenu

22.08.2018

Gradonačelnik Niša Darko Bulatović posetio je sinoć meštane Hvarske ulice u Donjem Komrenu, sa kojima je razgovarao o konačnom rešavanju problema izgradnje ulice nakon čak 8 godina koliko čekaju na asfalt.

– Nakon što su građani sami pokrenuli inicijativu za rešavanje problema i prikupili neophodne potpise, Grad Niš je uspeo da reši problem kanalizacione i vodovode mreže u nekoliko prilaza, predstoji nam rešavanje problema u ulici 45.Divizije. Na dobrom smo putu da meštanima konačno rešimo problem i da dobiju ulicu kakvu zaslužuju. Radićemo korak po korak. Za otprilike nedelju dana utvrdićemo dinamiku i verujem da ćemo se opet ovde sastati na obostrano zadovoljstvo kad bude potpisan i ugovor i krenemo u proceduru, rekao je Darko Bulatović, gradonačelnik Niša.

Gradonačelnik je dodao da Grad Niš ozbiljno staje na svoje noge i da on sa svojim saradnicima svakog dana razgovara sa meštanima Niša u različitim delovima grada, trudeći se da od njih lično čuje koji su to prioritetni problemi sa kojima se susreću, kako bi Grad krenuo u rešavanje istih.

– Formirali smo radnu grupu od po dva predstavnika svih pet gradskih opština. Cilj nam je da uspešno isplaniramo narednu godinu, izdvojićemo milijardu dinara više i nastojaćemo da sistemski rešavamo probleme građana, a ne kao što je rađeno prethodnih godina, od slučaja do slučaja, istakao je Bulatović.

On je naglasio da je gradsko rukovodstvo stabilizovalo budžet, da uspešno vraća dugove bez novih zaduživanja i da sada može ozbiljno da se upusti u rešavanje krucijalnih komunalnih i infrastrukturnih problema u Gradu.

Milisav Pajević

Ambasador Danske, Anders Hougor: Promocija zelene agende je neprekidan proces

22.08.2018

Država blagostanja, zemlja sa najdužim stažom monarhije u Evropi i sa najsrećnijim stanovnicima, rodno mesto LEGO kocki, životnog stila „hygge” i čuvenog bajkopisca Hansa Kristijana Andersena – možemo se truditi da pronađemo najslikovitiju odrednicu koja bi opis Danske sažela u par reči ali ona bi i dalje tek delimično odrazila uspeh ove nordijske države. U osnovi prosperiteta Danske stoji pre svega društvena ravnoteža, visok stepen poverenja u državu, snažna saradnja javnog i privatnog sektora, izuzetno nizak nivo korupcije, kao i besplatna zdravstvena zaštita i obrazovanje.

Osim ovoga, Danska ulaže napore da stvori „zeleno” i održivo društvo koje će do 2050. godine dosegnuti cilj da svu energiju crpi iz obnovljivih izvora energije. Prema Indeksu upravljanja životnom sredinom (EPI) za 2018. godinu ova zemlja se nalazi na trećem mestu, a njeni građani smatraju svojom civilizacijskom obavezom da brinu o svom okruženju. Otuda ne iznenađuje činjenica da u Danskoj broj bicikala premašuje broj stanovnika. U razgovoru sa danskim ambasadorom u Srbiji Andersom Kristijanom Haugorom saznali smo koje su mere Danci preduzeli kako bi se našli na ovako visokim pozicijama, ali i koje projekte je danska ambasada do sad sprovodila u Srbiji i u kojim oblastima bismo još mogli da sarađujemo kako bismo obezbedili veću stopu privrednog rasta u našoj zemlji.

EP: Prema EPI rangiranju za ovu godinu, Danska je zauzela treće mesto što je za većinu zemalja poželjna i prilično nedostižna pozicija. Ipak, kada uzmemo u obzir samo ribarstvo i šumarstvo, status Danske je nešto drugačiji. Šta je do sada vaša država preduzela kako bi se sprečili gubici u površinama pod šumom kao i u zalihama riba i školjki u Baltičkom moru?

Anders Haugor: Naše rangiranje u oblasti ribarstva predstavlja posledicu kontinuiranog i rapidnog opadanja ribljih zaliha. Ovo je stvar od velikog značaja za nas, posebno zato što je ribarstvo veoma važna industrija u našoj zemlji i ima veliku izvoznu vrednost. Danska agencija za ribarstvo zadužena je za regulisanje komercijalnog ribarstva, a njene ambicije su da podrži rast kroz zelenu tranziciju. Sredstva se obezbeđuju kroz Evropski fond za razvoj održivog ribarstva i poljoprivrede, a istovremeno se vrše inspekcije kako bi se obezbedilo održavanje ribljih zaliha u danskim morskim vodama. Zalihe riba i priroda u Baltičkom moru naročito su ugrožene, s obzirom na to da smo okruženi brojnim zemljama pa su rizici od zagađenja i prekomernog izlovljavanja ribe prilično veliki.

Kada je reč o upravljanju šumama, danska vlada planira da pokrije dodatnih 10.000 hektara drvećem i da napravi rezervat netaknute šume. Šta više, površina od 3.300 hektara biće područje zaštićenog biodiverziteta, a kada čitav projekat bude gotov, ukupna površina zaštićenih šuma i područja zaštićenog biodiverziteta u Danskoj biće više nego udvostručena u odnosu na sadašnji fond. Ovaj projekat će značajno smanjiti gubitke površina pod šumom i poboljšati raznolikost biodiverziteta u prirodi što ide u korist šumarskoj industriji, kao i ljubiteljima rekreacije na otvorenom. U poređenju sa međunarodnim standardima, šumarstvo u Danskoj je u celini zdravo i održivo, ali usled ubrzane industrijalizacije u proteklim decenijama očuvanje šuma i ekosistema izgubilo se iz fokusa što je naše šume dovelo u opasnost.

EP: Da li danska vlada danas vodi bilo kakvu kampanju o važnosti očuvanja životne sredine ili se to ipak čini suvišnim nakon višedecenijskog i brižljivog sprovođenja politike očuvanja prirode?

Anders Haugor: Promocija zelene agende je neprekidan proces. Veoma je važno da se konstantno edukujemo i da tim procesom obuhvatimo celo društvo, od mladih naraštaja do starijih generacija. Sadašnja danska vlada ulaže velike napore u promociju svoje zelene agende. Oni su se proglasili najzelenijom vladom u istoriji Danske, a za većinu danske populacije zelena agenda nalazi se u vrhu prioriteta. Sve više ljudi postaje svesno koliko je značajna zaštita životne sredine. Osim toga, postoji opšti politički koncenzus o zelenim pitanjima, pa čak i da se političke partije u Vladi promene, pravac kojim idemo neće se promeniti.

EP: Vaša zemlja pruža brojne dobre primere o načinu zaštite životnu sredinu. Koji je ključni pristup u održavanju ekonomskog rasta i zaštite životne sredine?

Anders Haugor: Razvoj i sprovođenje politika već dugi niz godina usmereni su na sinergiju zaštite životne sredine i ekonomskog razvoja. Glavni deo čini planiranje ovih politika i komuniciranje sa javnošću i poslovnim sektorom. Shvatili smo da se razvojem sektora zaštite životne sredine otvara mogućnost za nova radna mesta, kao i da se podstiče rast novootvorenih inovativnih kompanija što doprinosi našem ekonomskom rastu.

Na primer, primenom politike za tretman otpadnih voda ne samo da smo doprineli očuvanju prirode i vodnih puteva, već smo stvorili i nova radna mesta u izgradnji, upravljanju i održavanju objekata za tretman voda. Odluka o zaštiti voda donela je ujedno nove poslove i ekonomski rast. Isti princip može da se primeni na obnovljive izvore energije, energetsku efikasnost, uvođenje standarda u prerađivačke industrije i drugo. Ipak, sve je počelo odlukom i dijalogom sa ciljem da imamo čistiju i zdraviju okolinu.

EP: Kako je vaša zemlja postigla balans između očuvanja prirode i održavanja površina obradivog zemljišta?

Anders Haugor: Ključne tačke predstavljaju urbanizam i planiranje u oblasti životne sredine. Ova tema već nekoliko decenija ima veliki prioritet u našoj agendi i predmet je brojnih aktuelnih diskusija o tome kako postići balans prevashodno između poljoprivrede i očuvanja prirode. Debata o ovoj temi započeta je pre mnogo godina, ali njena svrha je isključivo da se pronađu raznovrsni načini da se zacrtani cilj dostigne. Bitno je da ostanemo otvorenog uma za sva rešenja koja su nastajala tokom višedecenijskih pokušaja da se postigne harmonija između prirode i korišćenja zemljišta za ljudske potrebe.

Intervju u celini možete da pročitate u Magazinu Energetskog portala ODRŽIVA ARHITEKTURA, jula 2018, od 14. do 22. stranice.

Intervju vodile: Nevena Đukić i Tamara Zjačić

Adidas: Priča o tome kako spasiti okeane

22.08.2018

Jedan od najprepoznatljivijih sportskih brendova današnjice Adidas krenuo je iz jednog malog bavarskog sela Hercogenrauha 14. avgusta 1948. godine. Industrijalac Adi Dasler je od Adidasa stvorio svojevrstan lifestyle brend koji spaja sportski teren sa ulicom. Nemački koncept proizvodnje je doveo do toga da je Adidasova oprema bila i ostala simbol za najbolji kvalitet.

Nekoliko osnovnih koncepata samog brenda pokazuje da Adidas prepoznaje trendove i promene koje neumitno nastaju. Tako danas možemo razlikovati Adidas Sport (autentičan brend sa tri linije namenjen sportistima), Adidas NEO (program namenjen tinejdžerima i mlađoj populaciji) i Adidas Originals (čuveni brend u obliku deteline) namenjen širokom spektru ljudi – od onih starijih koji u njemu vide kvalitet, preko mlađe populacije (u kojoj postoje dve grupe – jedna koja ceni klasičan i prepoznatljiv dizajn i druga koja slavi „duh ulice“ i živi urbanim, modernim načinom života), do najpoznatijih svetskih ličnosti koje Adidas sponzoriše i koji u njemu vide svojevrsnu supkulturu. Uostalom, tako se Adidas i predstavlja javnosti – kao brend koji nije orijentisan samo ka sportu već i ka svakodnevnim odevnim kombinacijama.

Da su sjajni u marketingu nema sumnje: ove godine na Svetskom prvenstvu u Rusiji sponzorisao je 12 nacionalnih selekcija (2 više od Najkija). Od 1970. godine kada je održano Svetsko prvenstvo u Meksiku i čuvene lopte TELSTAR, ova kompanija ima eksluzivno pravo izrade oficijalne fudbalske lopte kojom se igralo (i kojom će se igrati) svako naredno Svetsko prvenstvo. Generalni sponzor su košarkaške Evrolige, a njihovi manekeni su brojni – od Lionela Mesija, jednog od najboljih fudbalera na svetu, preko veoma popularnog Pola Pogbe, do brojnih fudbalskih klubova kao što su Bajern Minhen ili aktuelni šampion Evrope Real Madrid.

Hajde da trčimo za okeane!

U januaru 2015. Adidas je uvršten u top 3 održivih kompanija na svetu. U aprilu te iste godine Adidas sklapa ugovor sa ekološkom organizacijom Parley for the Oceans koja se bori za očuvanje okeana i sprečavanje njegovog daljeg uništavanja. U okviru tog ugovora Adidas je preuzeo obavezu proizvodnje posebne linije patika od reciklirane plastike koja u milionima tona pluta okeanima. U sklopu te akcije zaposleni u kompaniji su u novembru iste godine otputovali na Maldive gde su kroz letnju školu Parley-a i skupljanje plastičnog otpada ukazali na ogroman problem današnjice. Ubrzo nakon toga, Adidas je učestvovao na istorijskom COP21 u Parizu. Nakon predstavljanja ove inicijative o reciklaži plastičnog otpada juna 2015. u sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku, sada su, na najvišoj instanci u okviru Okvirne konvencije UN-a o promeni klime, projekat i prototip patika u potpunosti predstavljeni široj javnosti.

Ovo partnerstvo Adidasa i Parley for the Oceans je doživelo svetsku popularnost i veliku podršku u svetskim krugovima – od UN do samih boraca za čistiju planetu. Potopljene ribarske mreže koje su plutale po vodi i celokupan plastični otpad je pretvoren u sirov materijal – predivo od kojeg su napravljene prve patike od recikliranog materijala na svetu. Sama medijska kampanja bila je izuzetno propraćena. Počevši od samog lansiranja pri UN u junu 2015. kada je predstavljen, ovaj projekat se razvija i traje do danas.

Adidas je imao nekoliko velikih događaja na kojima je promovisao ovaj koncept i svaki dalji marketinški potez odgovornih u kompaniji bio je bolji od prethodnog. Najpre je pušten svojevrsni „probni balon“ kako bi se videla reakcija potrošača. Adidas je tokom leta 2016. izradio prvu seriju od 50 pari patika u potpunosti napravljenih od recikliranog plastičnog otpada iz okeana. Ta serija se nije nalazila u slobodnoj prodaji već je Adidas pokrenuo kampanju na Instagramu gde su oni najinovativniji i najoriginalniji dobili svoj par patika. Cilj takmičenja je bio da ljudi okače video u kome će izraziti svoj vid i način borbe protiv zagađivanja okeana kao i konkretne poteze iz svakodnevnog života kojima oni pokazuju kako se bore protv korišćenja plastike.

Nakon toga, Adidas je organizovao trku Run For The Oceans u Njujorku 8. juna 2017. godine obeležavajući tako Svetski dan okeana i ukazujući na važnost očuvanja istih. Oko 60 000 atletičara, ekoloških aktivista, umetnika i medijskih radnika su trčeći toga dana u patikama od recikliranih ribarskih mreža kroz konkretan angažman izuzetno doprineli popularizaciji ovog pionirskog poduhvata.

Patike od recikliranog plastičnog otpada

U martu ove godine Adidas je „lansirao“ izuzetno popularnu seriju patika pod nazivom Deerupt. Reč je o određenoj kombinaciji dva popularna Adidasova modela – Adidas Marathon i Adidas New York koja u potpunosti kombinuje urbani duh višemilionskog grada sa sportskim aspektom same kompanije. To je ono što Adidas zapravo i jeste – spoj tri naizgled potpuno odvojene supkulture ulice, sportskog terena i visoke mode. Ono što izdvaja ovaj model jesu njegov sastav i dizajn. Naime, ova serija je takođe izrađena od recikliranog plastičnog otpada iz okeana, dok je sama spoljašnost patika prekrivena mrežom, simbolično podsećajući na onu ribarsku od koje su napravljene. Na taj način su Adidasovi dizajneri na vizuelno upečatljiv način plasirali svoju ideju široj javnosti.

Ovom akcijom je nemačka kompanija upisala sebe u red onih koje pokazuju zabrinutost za zaštitu životne sredine, odnosno, u ovom konkretnom slučaju – okeana. Kao što je Najki pokrenuo izradu odeće od recikliranog plastičnog otpada, tako je i ovaj nemački gigant (istina nešto kasnije) pokrenuo izradu obuće od istog otpada. Sarađujući sa jednom od najuticajnijih organizacija koja alarmira javnost o zagađenosti okeana, Adidas je nesumnjivo pokazao tu notu neposrednosti (koju inače kroz svoje proizvode pokazuje) i saradnje sa civilnim sektorom.

Ako uzmemo u obzir činjenicu da civilni sektor okuplja društveno angažovane ljude nesumnjivo je da je Adidas imao konkretnu nameru da svoju poruku plasira onima koji će je i najbolje razumeti. Posredstvom te saradnje, ova multinacionalna kompanija je dosegnula i najvišu instancu gde se o ovim stvarima raspravlja – Ujedinjene nacije, odnosno, Okvirnu konvenciju o promeni klime. Sve gore pomenuto zajedno rezlutira činjenicom da Adidas na najkonkretniji mogući način pokazuje svoju društvenu odgovornost ili društveno odgovorno poslovanje (corporate social responsibility).

Uz određene inovacije, dizajn i pokazanu brigu o zagađivanju okeana ova kompanija će uticati na ekološki svesne potrošače i mlađe generacije što predstavlja narastajuće „potrošačko telo“ za dve najveća proizvođača sportske opreme današnjice. Kroz ovu poruku reciklaže plastičnog otpada i čišćenja okeana se, kao i mnogo godina ranije, nastavlja rivalitet Adidasa i Najkija uz obostranu novčanu korist gledano kroz odnos inputa i krajnjeg rezultata. Tako ponovo dolazimo do win-win situacije (manja ulaganja u proizvodnju – veći profit) koja još jednom potkrepljuje tezu da je društveno odgovorno poslovanje kompanija isplativo.

Radomir Jovanović

Izvor: CMJP

NIS i Beograd zajedno grade „Budućnost na delu“

22.08.2018

U Skupštini Grada Beograda juče su predstavljeni rezultati višegodišnje uspešne saradnje Grada i kompanije NIS.

U okviru obeležavanja 10. godišnjice programa saradnje NIS-a i lokalnih zajednica u Srbiji „Zajednici zajedno“ dve strane potpisale su Sporazum o saradnji kojim će biti nastavljena zajednička realizacija kapitalnih projekata koji doprinose poboljšanju kvaliteta života Beograđana.

Sporazum su u prisustvu predstavnika gradske uprave, kompanije NIS i medija, potpisali profesor doktor Zoran Radojičić, gradonačelnik Beograda, i Kiril Tjurdenjev, generalni direktor NIS-a.

U cilju razvoja i napretka lokalne zajednice, Beograd i NIS su tokom višegodišnjeg partnerstva zajednički realizovali brojne projekte iz oblasti obrazovanja i nauke, kulture, ekologije, sporta, kao i humanitarne aktivnosti u koje je ukupno uloženo gotovo 250 miliona dinara.

Između ostalog, zajedničkim naporima uređena su tri parka u Beogradu, ulepšane gradske fasade, a značajna pažnja posvećena je ulaganjima u razvoj obrazovne infrastrukture. Kao kompanija posvećena inovacijama, NIS je podržao rekonstrukciju i opremanje učionica i laboratorija u školama i na fakultetima u Beogradu, kao i otvaranje „Mejkers spejsa“, prve naučno-zanatske radionice u Srbiji koja radi u okviru beogradskog Centra za promociju nauke. Takođe, u Beogradu su realizovane i humanitarne akcije NIS-a, među kojima nabavka osam savremenih medicinskih aparata za potrebe Univerzitetske dečje klinike „Tiršova“ i opreme za Centar za zaštitu odojčadi, dece i omladine u Zvečanskoj ulici.

Pored toga, zaposleni NIS-a su u Beogradu inicirali i realizovali više volonterskih akcija među kojima su uređenje dela Botaničke bašte, parka „Đuro Strugar“, sređivanje prostora Ustanove za decu i mlade „Sremčica“, priprema novogodišnjih paketića za decu koja se leče u „Tiršovoj“ i za štićenike Centra u Zvečanskoj ulici.

– Čast mi je da jedna velika i uspešna kompanija, kakva je NIS, ima istu viziju Beograda kao i mi koji smo u gradskoj vlasti, a to je uređeniji, zdraviji, obrazovaniji i moderniji Beograd. Hvala vam što podržavate Beograd, ulažete u njega i nadam se da ćemo zajedno uspeti da ga učinimo još boljim mestom za život, izjavio je nakon potpisivanja sporazuma profesor doktor Zoran Radojičić, gradonačelnik Beograda.

– Pravi razvoj jedne kompanije moguć je samo ako se razvija i zajednica u kojoj ona živi i radi. Koliko je to važno za NIS, vidi se i u našoj strategiji, posebno u programu „Zajednici zajedno“. To je partnerstvo koje traje već 10 godina, a svake godine lokalne zajednice širom Srbije dobijaju oko milion evra. Beograd, naravno, ima posebno mesto. Za nas je Beograd pouzdan partner i saradnik u mnogim projektima za dobrobit građana i ovog lepog grada. Danas, kada potpisujemo još jedan sporazum, uveren sam da će ih biti još mnogo, na zajedničko zadovoljstvo, istakao je Kiril Tjurdenjev, generalni direktor NIS-a.

Osim društveno-odgovornih projekata, NIS u Beogradu realizuje i značajne poslovne aktivnosti. Pored toga što je u Beogradu smešten Poslovni centar kompanije, NIS na teritoriji glavnog grada poseduje između ostalog i 40 modernih benzinskih stanica i upošljava više od 2.000 radnika.

Grad Beograd i NIS i nadalje će nastaviti da jačaju dobru poslovnu saradnju na korist obe strane i građana prestonice. O tome svedoči i nedavno potpisani sporazum kojim će NIS Gradu Beogradu ustupiti lokaciju na Čukarici, u blizini Mosta na Adi, koja će biti iskorišćena za razvoj gradske infrastrukture.

Milisav Pajević

Ministarstvo održivog razvoja i turizma oduzelo zvezdice nekim hotelima

22.08.2018

Nekoliko hotela u Crnoj Gori ove sezone je ostalo bez zvezdice, odnosno dobilo je nižu kategoriju, jer je Komisija za kategorizaciju Ministarstva održivog razvoja i turizma utvrdila da ne ispunjavaju standarde prethodno dodeljene kategorije.

Iz Ministarstva održivog razvoja i turizma nisu saopštili o kojim se hotelima radi, ali su upozorili da će se u postupku rekategorizacije, ukoliko se utvrdi da objekat ne ispunjava standarde prethodno dodeljene kategorije, oduzimati zvezdica, pišu Vijesti.

– Tokom ove sezone bilo je nekoliko takvih situacija gde je Komisija pojedinim hotelima umesto četiri zvezdice dodelila tri. Potrebno je održavati postojeći nivo dodeljene kategorije, ali i raditi na unapređenju kvaliteta opremljenosti i usluge hotelskih objekata, rekli su iz Ministarstva.

Oni su podsetili da je početkom godine stupio na snagu novi Zakon o turizmu i ugostiteljstvu, na osnovu kojeg je donet i novi pravilnik o vrstama, minimalno-tehničkim uslovima i kategorizaciji ugostiteljskih objekata, čiji sastavni deo predstavljaju i nove ček-liste kojima su bliže definisani standardi po pitanju kategorizacije ugostiteljskih objekata.

Normativi u pravilniku zasnovani su na međunarodnim standardima.

Milisav Pajević

Volontersko restauratorski kamp u selu Gostuša

22.08.2018

Učesnicima međunarodnog volonterskog kampa „Usvoji domaćinstvo u Gostuši“, koji se održava u periodu od 12. do 25. avgusta u selu Gostuša, stručni saradnici Zavoda za zaštitu prirode Srbije predstavili su prirodne vrednosti i karakteristike Parka prirode u kome se nalazi selo specifično po tradicionalnim objekatima domaćinstva sa kamenim krovovima.

U kampu učestvuje 20 volontera, studenata arhitekture, građevinarstva i antropologije iz Francuske, Kine, Velike Britanije, Nemačke, Bugarske i Srbije, kako bi obnovili dva objekata sa kamenim krovom.

Pored rada na restauraciji objekata narodnog graditeljstva, za učesnike kampa prirpremljen je i bogat program upoznavanja prirodnog, kulturnog i duhovnog nasleđa Stare planine.

U cilju predstavljanja značaja, jedinstvenosti i zaštite prirode kraja u kome se kamp održava, predstavnici Zavoda Nataša Panić, rukovodilac Grupe za obrazovno-izdavačku delatnost i komunikacije i Jovna Šelmić, dipl. arhitekta, održale su prezentaciju o Parku prirode „Stara planina“.

Ovim povodom, pored prirodnih vrednosti, učesnicima kampa predstavljeni su režimi zaštite unatar zaštićenog područja, mogućnosti održivog upravljanja, tekući projekti zašitite biodiverziteta i model i način upravljanja Parkom.

Međunarodni volonterski kamp u Gostuši održava se u organizaciji Fondacije arhitekata Aleksandar Radović, u saradnji sa European Heritage Volunteers (Vajmar, Nemačka), u okviru inicijative Evropska godina kulturnog nasleđa 2018.

Milisav Pajević

1...1,0401,0411,042...1,671 Page 1,041 of 1,671

Hajde da trčimo za okeane!

Patike od recikliranog plastičnog otpada

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM