Evropska unija je tokom 2024. godine uvezla 12.900 tona retkih zemnih elemenata, što predstavlja pad од 29,3 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Istovremeno je izvoz iznosio 5.500 tona, gotovo nepromenjen (‑0,8 odsto). Pomenuti podaci Eurostata nagoveštavaju da se tržište, inače poznato po visokom riziku snabdevanja, polako prestrukturira.
Zemni elementi, nazvani po svojim oksidima, nisu istinski retki u kori Zemlje, ali se javljaju u ekonomski isplativim koncentracijama tek u nekoliko regiona, pa EU kroz novi Zakon o kritičnim sirovinama pokušava da diversifikuje uvoz, podstakne domaću preradu i reciklažu i tako obezbedi stabilno snabdevanje za zelenu i digitalnu tranziciju.
Retki zemni elementi imaju široku primenu u savremenim tehnologijama: koriste se u zelenoj energiji, posebno u vetroturbinama, baterijama i magnetima za električna vozila; zatim u pametnim uređajima kao što su ekrani, zvučnici i vibracioni motori u telefonima i laptopovima; u medicini za MRI kontrastna sredstva, laserske skalpele i čak pojedine lekove za lečenje; kao i u svemirskim tehnologijama.
Međutim, snabdevanje ovim metalima nosi brojne izazove: više od 60 odsto globalnog rudarstva i preko 80 odsto prerade odvija se u Kini, što stvara visok geopolitički rizik.
Pročitajte još:
Kina i dalje glavni snabdevač, ali zavisnost opada
Prema podacima Eurostata, Kina je ostala najveći partner EU, isporučivši 6.000 tona, odnosno 46,3 odsto ukupnog uvoza. Ipak, njen tržišni udeo lagano klizi nadole jer Unija intenzivira diverzifikaciju. Rusija je zauzela drugo mesto sa 3.700 tona (28,4 odsto), dok je Malezija doprinela sa 2.600 tona (19,9 odsto). Smanjenje kineskog udela prati napore iz novog Zakona o kritičnim sirovinama (Critical Raw Materials Act), koja je stupila na snagu 23. maja 2024. i postavila ciljeve da se do 2030. najmanje 10 odsto potražnje pokriva domaćom eksploatacijom, 40 odsto preradom u EU, a 25 odsto reciklažom.
Ova grupa obuhvata 17 metala presudnih za visoku tehnologiju: od magneta u električnim vozilima i vetroturbinama do laserskih skalpela i satelitskih sistema navođenja.
Izvoz ostaje stabilan
Minimalni pad izvoza (‑0,8 odsto) sugeriše da evropski prerađivački kapaciteti i dalje nalaze kupce na globalnom tržištu. Ipak, veći deo izvoza čine poluobrađeni ili manje čisti oblici metala, što dodatno podvlači potrebu za razvojem sopstvenih postrojenja za separaciju i preradu visokog stepena čistoće.
Jedno od rešenja koje EU nalazi jesu upravo memorandumi o razumevanju sa Kanadom, Australijom i državama Zapadnog Balkana kako bi obezbedila stabilne tokove sirovina.
Energetski portal
