U Srbiji je u 2018. godini pošumljeno 1.547 hektara zemljišta, što je pad od 22 odsto u odnosu na 2017, kada su pošumljena 1.984 hektara, navodi se u izveštaju Republičkog zavoda za statistiku.
U 2018. pošumljeno je 493 hektara manje nego prethodne godine u samim šumama, dok je izvan šuma pošumljeno 56 hektara više nego 2017.
Ovo predstavlja godišnji pad pošumljavanja od 22 odsto, dok je seča drveća porasla u 2018. za oko 50.000 kubnih metara, navodi se u izveštaju.
Prethodne godine posečena su 3,2 miliona kubnih metara drva, a najveći porast seče bio je na površini Beograda, gde je posečeno milion kubnih metara, odnosno 19 odsto više nego 2017.
Polovina ukupne zapremine posečenog drveta, oko 1,6 miliona kubnih metara, upotrebljeno je za ogrev, dok je ostatak bilo industrijsko i tehničko drvo i otpadak.
Od ukupne količine drveta u državnim šumama i van šuma posečeno je oko 2,3 miliona kubnih metara, a u privatnim šumama i van šuma oko 921.000, a srazmera je bila gotovo identična i 2017. godine.
Mada pad od 22 odsto u 2018. godini izgleda velik, 2017. godine je zabeležen ogroman skok pošumljavanja od 55 odsto u odnosu na 2016. godinu.
Srbija, međutim, ima horničan problem sa pošumljavanjem zemljišta. Proklamovani cilj je da 41 odsto teritorije bude pod šumom, a trenutno je pošumljeno samo 27 odsto, prema podacima koje je u decembru izneo ministar za zaštitu životne sredine Goran Trivan.
Najveći problem je u Vojvodini, gde je samo 6,5 odsto teritorije pošumljeno, dok bi po evropskim standardima trebalo da pod šumom bude bar duplo toliko.
Međutim, JP „Vojvodinašume“ ne raspolaže slobodnim površinama u sopstvenom sistemu, te da bi se sproveo ambiciozan plan pošumljavanja u njemu moraju učestvovati i lokalne samouprave.
Izvor: Nova ekonomija
