Ovaj vikend nosi jedan važan datum, 16. septembar kao ,,Međunarodni dan zaštite ozonskog omotača’’. Njega obeležavamo još od 1994. godine, a proglasila ga je Generalna skupština Ujedinjenih nacija simbolično na dan kada je potpisan i 1987. godine Montrealski protokol o supstancama koje oštećuju ozonski omotač.
I mlađe generacije mogu da osete razliku tokom leta kada svoje telo izlažu suncu, u odnosu na neke ranije godine, a naročito starije generacije u poređenju sa periodom njihove mladosti. Ako je nekada prijatno popodnevno sunčanje bilo od 16 časova, sada sunce osetno ’prži’ kožu i sat vremena nakon toga. Ovog leta na Jadranskom primorju, gde sam letovala, bilo je dana da koža ‘gori’ čak i kada na plažu izađem u pola šest po podne.
Ozonski omotač nalazi se na udaljenosti od 20 do 30 kilometara od površine Zemlje i apsorbuje najveći deo ultraljubičastog zračenja (UV), koje je izuzetno štetno za živi svet, a takođe ovaj omotač deo sunčevih zraka odbija nazad u atmosferu.
UV zračenje nije opasno samo za stanovnike kopnenog dela planeta, zato što oni prodiru i duboko u okeane, na samo dno – čime ugrožavaju alge, rakove, riblja jaja i ostali morski svet.
Kako je sve u prirodi povezano, emisije gasova sa efektom staklene bašte koje pominjemo kada govorimo o klimatskim promenama i globalnom zagrevanju, utiču štetno i na ozonski omotač, koji takođe ima ulogu u sprečavanju globalnog zagrevanja.
Ovih promena naučnici su postali svesni još sredinom sedamdesetih godina prošlog veka, a sredinom osamdesetih otkrivena je i rupa u ozonskom omotaču iznad Antarktika.
Iako nam se nekada čini da je donošenje različitih konvencija, protokola i proglašavanje svetskih dana uzaludno, Montrealski protokol pravi je primer da nije baš tako. Zahvaljujući njemu, ozonski omotač se svake godine oporavlja, a neka predviđanja su da bi do sredine 21. veka mogao da povrati na nivo ’zdravlja’ kao pre osamdesetih godina.
Katarina Vuinac
