Prema rezultatima merenja evropske službe za klimatske promene Kopernikus, ova zima (od decembra 2019. do februara 2020. godine) je najtoplija zabeležena do sada u Evropi.
Blaga zima, posebno izražena na severu i istoku kontinenta, donela nam je prosečnu temperaturu za gotovo 1,4 °C višu u odnosu na prosečnu temperaturu tokom istog posmatranog perioda u 2015. i 2016. godini. Zima te godine sada je pala na drugo mesto najtoplijih uprkos tome što je temperaturu „zagrevao“ i uticaj globalnog atmosfersko-okeanskog fenomena El Ninjo.
Iza nas je najtopliji januar na planeti, a sličan trend je nastavljen i u februaru. To je, prema dostupnim podacima, drugi najtopliji februar globalno. Na tronu je i dalje februar 2016. godine, za 0,1 °C topliji u odnosu na ovaj. Temperature su bile za 0,8 °C više u odnosu na prosek temperatura izmerenih tokom februara od 1980. do 2010. godine.
Temperaturne anomalije na našem kontinentu su nešto izraženije, te je februar 2020. godine u Evropi za čak 3,9 °C „vreliji“ u poređenju sa prethodno pomenutim referentnim vremenskim opsegom (1980-2010).
Meteorolozi su u prva dva meseca 2020. godine u finskoj prestonici Helsinkiju izmerili prosečnu temperaturu koja je bila za 3,9 odnosno 4,7 °C za prosečnu temperaturu tokom istog meseca od 1981. do 2010. godine. Na udaru otopljenja su se našla i nemačka ledena vina s obzirom na to da nijedna od regija u toj zemlji nije imala temperaturu od bar -7 °C koja je neophodna za berbu grožđa namenjenog za proizvodnju te vrste pića.
Pročitajte još:
Kopernikus je ranije saopštio i da su poslednjih pet godina zapravo spada u najtoplijih pet. Temperatura je skočila za između 1,1 i 1,2 °C iznad temperature u predindustrijskoj eri. Decenija između 2010. i 2020. godine je takođe bila najtoplija od početka merenja.
Sadašnjim tempom emisije štetnih gasova, i posledičnih klimatskih promena, Zemlja bi mogla da se zagreje za četiri do pet stepeni Celzijusa do kraja veka, upozoravaju pojedini naučnici i podsećaju da je Pariskim sporazumom propisano ograničenje od maksimum dva stepena Celzijusa. Ipak, topla zima u Evropi je i rezultat prirodnih faktora kolebanja klime, a ne isključivo razornih aktivnosti savremenih ljudi.
