Međunarodna konferencija, druga po redu, DANI SUNCA, koja se ove godine održava u Bolu na Braču privukla je veliku pažnju kako stručnjaka, tako i državnih institucija iz Hrvatske i zemalja okruženja. Dvodnevnu konferenciju, koju organizuju Obnovljivi izvori energije Hrvatske, pratiće 400 učesnika koji će imati prilike da od više od 60 predavača i panelista čuju sve novitete iz oblasti obnovljivih izvora energije, naročito solarne energije.
Okupljenima se u pozdravnom govoru obratila Maja Pokrovac, direktorka OIE Hrvatska i istakla je preporuke Evropske komisije za Hrvatsku koje se uglavnom odnose na smanjenje zavisnosti od foslilnih goriva.
„Hrvatska godišnje uvozi oko 53 odsto energije, iako ima veliki potencijal u obnovljivim izvorima, naročito u energiji vetra i sunca i geotermalnim izvorima. Polovina proizvodnje dolazi iz hidroelektrana, a udeo vetroelektrana se povećao na 14 odsto, ali potencijal solarne energije još nije dovoljno iskorišćen. Prema preporuci Evropske komisije, Hrvatska treba da smanji zavisnost od fosilnih goriva bržim razvojem obnovljivih izvora, posebno ulaganjem u energiju vetra, sunca i geotermalne izvore. Hrvatska treba da dovrši i nepotpuni zakonodavni okvir, čime bi se pojednostavili administrativni postupci za izdavanje dozvola, ali i instaliranje opreme poput solarnih panela u stambenim zgradama”, kaže Maja Pokrovac.
Valburga Hemetsberger, direktorka SolarPower Europe u uvodnom govoru poručuje kako je sad pravo vreme za nove solarne ciljeve i ambicije i kako investicije u solarnu energiju polako preuzimaju investicije u naftu.
„Za svaki dolar koji se danas uloži u fosilnu energiju, 1,4 dolara je uloženo u zelenu energiju, što je donedavno bilo nezamislivo. Energetska kriza je učinila svoje i zato svi moramo da ubrzamo tranziciju kako bi hrvatski i ostali građani Evrope imali koristi od jeftine energije. Istraživanja su pokazala da su u protekloj godini građani koji su imali instalirane solare na krovovima uštedeli 3.800 evra na računima za struju, za razliku od onih koji ih nisu imali. Cena energije u EU je previsoka, ali Evropska komisija ima plan za oslobađanje od fosilnih goriva. Ovaj svet svojoj deci želimo ostaviti onakvim kakav treba biti, a ne da se suočavaju sa sušama i poplavama”, ističe ona.
Prof. dr. sc. Sandra Voća, prodekan za nastavu i studijske programe s Agronomskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu, poručila je kako ovaj fakultet učestvuje u brojnim naučnim istraživanjima, te kako u poslednje vreme posebnu pažnju privlači korišćenje obnovljivih izvora energije u poljoprivredi.
Prema rečima Karla Reslera, zastupnika u Evropskom parlamentu, solarna energija je jedna od najvažnijih tema današnjice. On je podsetio da Evropa želi da postane klimatski neutralna, a da je solarna energija u tome ključna.
Ivo Milatić, kao izaslanik predsednika Vlade RH, ističe kako je Hrvatska po pitanju obnovljivih izvora energije danas drugačija nego pre nekoliko godina.
„Pre nekoliko godina imali smo haotičnu situaciju sa obnovljivim izvorima energije. Taj haos je rešen pomoću dva zakona. To su Zakon o tržištu električne energije i Zakon o obnovljivim izvorima energije i visokoefikasnoj kogeneraciji. Za kratko smo vreme postigli značajan uspeh i od početka 2021. do danas smo izdali 2.454 MW energetskih odobrenja, a od toga je 1.300 MW solara. Do kraja 2024. godine moramo instalirati 1.500 MW novih OIE i mi ćemo to postići“, kaže Milatić.
Nakon uvodnih obraćanja usledila je prezentacija Valburge Hemetsberger „Put do 2050. popločan je solarnom energijom“. Ona je rekla je da Evropa prošle godine instalirala oko 41 GW solara što je kao izgradnja 14 nuklearnih elektrana. Iako dostići 1 GW solarnih instalacija nije jednostavno, u Evropi je čak 10 zemalja prešlo tu granicu. SolarPower Europe predviđa kako će Hrvatska do 2026. godine preći granicu od 1 GW.
Zatim je usledio prvi panel na kom se razgovaralo o ulozi javnih politika za snažniji razvoj solarnih projekata.
Tonči Glavinić, savetnik ministra prostornog uređenja, građevinarstva i državne imovine potvrdio je kako novi predlog Zakona o prostornom uređenju uvodi mnogo jednostavniju proceduru za izdavanje dozvola za solarne elektrane što bi svakako moglo podstaći njihov rast.
„Ovaj zakon donosi brojne promene. Jedna je i ta da Republika Hrvatska uz nove odredbe zakona može dobiti status zemalja članica koje imaju siguran faktor energetske nezavisnosti”, kaže on.
Zatim se razgovaralo o spoju poljoprivrede i solarne energije, ali kako i saobraćajnu infrastrukturu iskoristiti za proizvodnju solarne energije.
Pokrovitelji konferencije posvećene razvoju projekata solarne energije su Evropska komisija, Vlada Republike Hrvatske, SolarPower Europe, Ministarstvo regionalnoga razvoja i fondova Evropske unije, Ministarstvo prostornoga uređenja, građevinarstva i državne imovine, Ministarstvo poljoprivrede, Evropska banka za obnovu i razvoj i Evropska investicijska banka.
Energetski portal
