Brojna hrvatska ostrva, koja plene gostoprimstvom i mirišu na bogatu mediteransku kuhinju, opravdano su među omiljenim letovalištima u Evropi. Pored svih kvaliteta kojima se Hvar, Krk, Lošinj, Korčula i druga ostrva rasuta po Jadranskom moru mogu pohvaliti, posetioci će uskoro imati razlog više da odmor provedu na nekoj od ovih destinacija koje će, po svemu sudeći, uskoro postati zelene oaze.
Osim promovisanja obnovljivih izvora energije, važan segment zelene tranzicije hrvatskih ostrva je i prelazak na električna vozila, o čemu smo razgovarali sa Majom Jurišić, predsednicom Pokreta Otoka. Osnovan 2017. godine kao organizacija civilnog društva, Pokret Otoka predstavlja jedinstvenu platformu stručnjaka i stanovnika ostrva koji nastoje da odgovore na potrebe ostrvskih zajednica u procesu zelene i digitalne tranzicije.
Vizija Pokreta Otoka su samoodržive i samodovoljne ostrvske zajednice, nezavisne od kopna u svakom pogledu, objašnjava naša sagovornica i dodaje da je glavna misija Pokreta omogućiti ostrvljanima savetodavnu i logističku podršku u ostvarenju projekata koji doprinose toj viziji. Takođe, dragocena saznanja o elektromobilnosti na hrvatskim ostrvima dugujemo Hrvoju Prpiću, predsedniku udruženja Strujni krug, koji je za ovaj broj magazina govorio o prednostima uvođenja električnih vozila na ostrvima, stanju infrastrukture za punjenje baterija, kao i preduslovima za ubrzanu zelenu tranziciju ostrvskih zajednica.
U fokusu:
Udruženje Strujni krug osnovano je pre samo dve godine, ali je izuzetno brzo prihvaćeno u društvu o čemu svedoči preko 1.000 članova. Većina članova su građani, premda Strujni krug broji i preko 100 različitih kompanija koje, osim što pronalaze mogućnost plasiranja svojih proizvoda, u udruženju vide i sjajnog lobistu koji im može pomoći da država prilagodi zakone potrebama tržišta, kaže Prpić.
Zašto elektrifikacija ostrva?
Šire usvajanje električnih vozila važno je radi dekarbonizacije čitave zemlje, ne samo hrvatskih ostrva. Ipak, elektrifikacija saobraćaja na ostrvima izdvaja se kao posebna tema, što zbog činjenice da se vozači suočavaju sa manje prepreka prilikom prelaska na električne automobile, što zbog brojnih koristi koje ostrvljani mogu imati nakon potpunog ukidanja vozila na fosilni pogon.
„Prelazak na električna vozila na ostrvima je daleko jednostavniji jer se mogu koristiti stara električna vozila koja imaju domet ispod 100 km čije su cene danas već vrlo pristupačne, a vozila se mogu puniti na solarne panele koji su takođe postali vrlo pristupačni”, objašnjava Prpić.
Oni koji razmatraju kupovinu električnog automobila često budu obeshrabreni nedovoljno razvijenom infrastrukturom za punjenje, međutim, stanovnici ostrva i ovde su u prednosti jer, kako ocenjuje predsednik Strujnog kruga, hrvatska ostrva imaju mnogo bolju infrastrukturu za punjenje baterija nego što broj vozila zahteva. Osim toga, naš sagovornik napominje da se električna vozila mogu puniti na svakoj utičnici pa veći problemi nastaju u urbanim naseljima gde stanovnici parkiraju svoja vozila na javne parkinge, nego na mestima gde se vozači mogu parkirati u svojim dvorištima ili garažama.
Priredila: Milena Maglovski
Tekst u celosti možete pročitati u Magazinu Energetskog portala ELEKTROMOBILNOST.
