Druga konferencija “OIE Srbija 2022” protekla je u razgovorima o uticaju globalne bezbednosne, ekonomske i energetske krize, tržišnim izazovima, regulatornim preprekama, finansiranju, razvoju OIE projekata i integraciji na tržište električne energije.
Prvi panel na kom su učestvovali Dirk Bušle, zamenik direktora Sekretarijata Energetske zajednice, Alesandro Bragonzi, šef EIB-a za Zapadni Balkan, Dragan Vlaisavljević, Izvršni direktor za trgovinu električnom energijom JP EPS, Jadranka Atanacković, državna sekretarka Ministarstva rudarstva i energetike i moderator Nenad Jovanović, LDK konsultanti bio je posvećen uticaju globalne bezbednosne, ekonomske i energetske krize u razvoju projekata OIE.
Bušle je govorio o tome da je energetska tranzicija stigla, da možda ne dešava na planiran način, ali da je tu. Osvrnuo se i na plan isključivanja toplana na ugalj, kao i na to da sve zemlje moraju da se usaglase sa normama zagađenja i da usvoje Nacionalne planove za klimu.
Alesandro Bragonzi je istakao da je ekonomska kriza deo energetske krize, te da EIB investira u energetiku, čak 62 milijardi evra u prethodnih pet godina. On je dodao da je njihov cilj da podrže zemlje Zapadnog Balkana u borbi sa energetskom krizom, kao i da se usklade sa merama koje promoviše Evropska unija.
Dragan Vlaisavljević je govorio o planovima EPS-a da do 2025. godine revitaliziraju postojeće hidroelektrane, a nakon toga slede investicije u solarne elektrane. Kada je reč o vetroparkovima, “Kostolac” bi trebalo da bude pušten u rad za dve godine, a u pripremi je izgradnja još dva vetroparka ukupne snage 300 MW.
Vlaisavljević je pomenuo i gradnju reverzibilne hidroelektrane “Bistrica”, koja je predstavljena kao jedan od najvažnijih investicionih projekata u energetici Srbije.
“Projekat “Bistrica” star je 40 godina, radi se po treći put i mora da sačeka bar do 2025. godine. Sledi nam izrada dokumentacije, a zatim i zatvaranje finansijske konstrukcije, ne verujem da će se to desiti pre 2024. godine”, objasnio je on.
Jovanka Atanacković je istakla da je potrebno da budemo energetski bezbedni, kao i da svakodnevno uvozimo električnu energiju. Napomenula je da moramo biti “otvoreni za sve vrste energija”.
“Plan je da do 2030. godine OIE u energetskom miksu učestvuje sa 40 odsto, što znači da moramo da izgradimo nove kapacitete. Trenutno je 37 megavata u procesu priključenja na mrežu. Srbija mora da bude energetski snažna zemlja”, rekla je ona.
Pročitajte još:
Tržišni izazovi, regulativa i investicije u OIE
Drugi panel na kom su učestvovali Ann Katerin de Tortier, generalni direktor Mediteran – Nordex Group, Gregor Zelinski, EBRD, Ubaldo Janez Dijaz, Masdar, Marko Lipošćak, Enlight Renewable Energy i moderator Ivan Komušanac, Wind Europe, protekao je u razgovoru o ključnim elementima za realizaciju projekata vetroparkova i drugih obnovljivih izvora energije.
Ann Katerin je istakla da Nordex želi da podrži projekte iz oblasti OIE u Srbiji, ali da nailaze na velike izazove. Napomenula je da im najveće prepreke predstavljaju dobijanje dozvola, pritisak troškova materijala i neizvesnost sa kojom se sreću zbog pandemije koronavirusa i rata u Ukrajini.
“Srbija je zemlja u kojoj ima mogućnosti da se instalira najsavremenija tehnologija. Došlo je do velikih promena u cenama i svi moraju da podnesu veće troškove, ali moramo stvoriti energetsku nezavisnost”, dodala je ona.
Ubaldo Janez Dijaz kaže da prolazimo kroz proces tranzicije i da Srbiju vidi kao ključno tržište u Evropi.
“Investiramo, ali je ceo taj proces veoma dug. Srećemo se sa različitim izazovima, ali se trudimo da ih uspešno prevaziđemo. Neophodno je poboljšati procese za dobijanje dozvola”, kaže Dijaz.
O inflaciji i visokim kamatnim stopama govorio je Gregor Zelinski. Naglasio je da su interkonecije mnogo važne.
“Inflaciju i ono što ona donosi ne možemo da smanjimo, ali možemo da pokušamo da razumemo. EBRD ima cilj da ubrza energetsku tranziciju”, rekao je on.
Marko Lipošćak ističe da je trenutna cena struje dobra vest za one koji je proizvode, dok je loša za kupce. Dodao je da je proces za izdavanje dozvola u Srbiji poprilično dobar, kao i da operateri koji ih “kače” na mrežu moraju da “prođu put” isto kao i oni.
“Planiranje projekata je dobro, izvršenje puno izazova i više pažnje se posvećuje ekologiji i zaštiti životne sredine. U Hrvatskoj veći zastoj pravi izdavanje dozvola, više nego u Srbiji”, rekao je Lipošćak.
Finansiranje projekata OIE
Učesnici trećeg panela bili su Nikola Vuletić, UniCredit banka, Mateo Kolanđeli, EBRD, Nikola Stamenković, ERSTE banka, Igor Anić ProCredit banka, Dimitar Enčev, Evropa – CVP Global, dok je moderator bila Ksenija Karić, Schneider Electric Srbija.
“Srbija je veoma važna EBRD-u kada je reč o investiranju, više ćemo ulagati u zelene projekte. Sa komercijalnim bankama ćemo finansirati vetropark u Srbiji”, rekao je Mateo Kolanđeli i dodao da im su u fokusu i privatni i državni sektor.
Dimitar Enčev je istakao da je Srbija dobro počela kada je reč o OIE, ali da je, nažalost, došlo do značajnog usporavanja. Napomenuo je da treba raditi na poboljšanju mreže i novim kapacitetima.
Nikola Vuletić, kaže da UniCredit banka ulaže u OIE i da finansijske institucije treba da budu podrška celokupnom društvu i privredi u prelasku na održivi način poslovanja i korišćenja zelene energije.
Nikola Stamenković, ispred Erste banke, ističe da je u prethodnom periodu trebalo mnogo više investirati u OIE, jer smo došli u situaciju da nemamo struje i da ona koju dobijamo dolazi iz uglja što je veoma štetno za ekologiju i životnu sredinu. Kako kaže treba ulagati u rešenja koja mogu da olakšaju i da ima puno posla za sve.
Predstavnik ProCredit banke, Igor Anić, objašnjava da je tržište spremno, kao i banke za finansiranje. Posebno se osvrnuo na energetsku efikasnost i njen značaj, kao i da imamo ogromne potencijale koji su spremni, ali mehanizmi za realizaciju nisu.
Ksenija Karić je istakla da sve više fabrika i industrijskih postrojenja teži tome da u potpunosti budu kako energetski, tako i nezavisni u svakom pogledu.
Konferenciju “OIE Srbija 2022”, organizovali su Udruženje Obnovljivi izvori energije Srbije, uz podršku Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i WindEurope.
Energetski portal je jedan od medijskih pokrovitelja ovog događaja.
Milica Radičević
