Emotivno snažniju poruku uvek nosi čin čijem je ostvarenju doprinela ljudska ruka, umesto tehnologije i veštačke inteligencije. Koliko god da nam je tehnologija donela i loših stvari, njenom pravilnom namenom može da bude veoma korisna.
Čipko pokret koji je pokrenut sedamdesetih godina prošlog veka, nosio je u sebi posebnu draž – zagrljaj, kojim su seljani, a posebno žene, branili drveće od seče. Istrajnost i uspeh ovih ljudi zaslužuje veliki nakon, zato što su svojom porukom dopreli do onih na visokim pozicijama – donosiocima odluka.
Da tehnologija ponekad igra u istinsku korist prirode i ljudi, pokazuje novi izum kojeg sam preimenovala u ogrlicu za drveće, njihovu amajliju koja će ih štiti od zlih sila ljudske pohlepe. Reč je zapravo o uređaju veštačke inteligencije u obliku kutijice, koji vezan za drvo, opaža zvukove koji su potencijalna opasnost.
Uređaj je podešen tako da kao opasnost registruje određene signale, kao što je zvuk motorne testera, traktora ili druge koji su karakteristični prilikom seče šuma. To znači da za ostale, poput zvukova kiše i životinja – onih uobičajenih šumskih, ne šalje obaveštenje opasnosti.
Do sada su sateliti ili dronovi vršili ovakve nadzore, mađutim sateliti nisu mogli u realnom vremenu da obaveste o opasnosti, zbog čega se na teren nije izlazilo na vreme.
Interesantna je i priča kako je kutija dobila ime – curupiras. Naime, Curupira predstavlja mitsko biće koje se nalazi u Paragvaju, Amazoniji u Brazilu i na severoistoku Argentine. Njegov izgled nalik ljudskom sa jarko narandžastom bojom kose, specifičan je po tome što su mu stopala okrenuta unazad. Nazadnim koracima zbunjuje lovce, ne znajući kako da ga pronađu. On je biće koje lovi krivolovce i lovce koji od šume uzimaju više nego što im je potrebno, bilo da je reč o biljkama ili životinjama koji imaju mladunce i brinu o njima.
Na osnovu ove priče, kutija je simbolično dobila ime – čuvajući šumu od onih koji ne mare za nju.
Iza ovog projekta stoje naučnici sa univerziteta Amazonas, a namenjen je prvenstveno očuvanju Amazona. Ukoliko se tehnologija bude pokazala dobrom, nadamo se da će da zaživi i postane dostupna amajlija i za naše drveće.
Ovo nikako ne treba da znači oslanjanje isključivo na tehnologiju, zaboravljajući da nastavimo sa podizanjem svesti o značaju šuma i drugim postojećim metodama njene zaštite.
Za kraj bih želela sa vama da podelim jednu lepu informaciju koju sam pronašla, koja verujem da upućuje na to da smo na dobrom putu. Kako pokazuju svemirska istraživanja INPE (Nacionalni institut za svemirska istraživanja), krčenje Amazona je u julu ove godine smanjeno za 66 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Želim da verujem da će u narednim godinama ova praksa opadanja krčenja nastaviti da se povećava. Štaviše, da će se uz to povećati i postotak pošumljavanja već degradiranih područja Amazona.
Katarina Vuinac
