Održivi razvoj je sintagma koju danas koriste sve kompanije u svojim izveštajima i odlična „scenografija“ za zvučne PR priče. Neretko se dešava da se o održivosti samo govori, a da se kompanije njome ne bave iskreno, strateški i sistemski. To može da bude ozbiljan globalni problem jer opstanak i planete i nas samih zavisi od konkretnih rezultata koje ćemo ostvariti na polju održivog poslovanja.
Održivost je kao pojam počeo masovno da se koristi u poslovnom kontekstu krajem 20. i početkom 21. veka, kada su loši uticaji industrije na okolinu i društvo postali sve očigledniji. Međunarodni standardi ISO 14001 za upravljanje zaštitom životne sredine i ISO 26000 za društvenu odgovornost preduzeća postali su široko prihvaćeni. Održivi razvoj je najpre implementiran u industrije koje su imale najveći uticaj na prirodnu sredinu i društvo, kao što su energetika, rudarstvo, poljoprivreda, građevina, tekstilna i automobilska industrija. One su prve počele da traže rešenja za smanjenje negativnih uticaja na životnu sredinu. Pričamo o teškoj industriji, a naš trenutni sagovornik jeste predstavnik bankarskog sektora. Razlozi zbog čega je tako su brojni, a još brojniji su oni koji zahtevaju angažman svih nas.
Put održivosti je zahtevan – ali nema alternativu
O motivima i načinima na koje se bankarski sektor uključuje u globalni pokret održivih poslovnih strategija, razgovarali smo sa Marinom Mijić, šefom Odeljenja za održivi razvoj u ProCredit banci, koja je pionir među finansijskim institucijama koje su održivosti pristupile sa punim razumevanjem, odgovornošću i jasno postavljenim ciljevima.
– ProCredit banka duže od dve decenije u svom razvojnom fokusu ima održivo bankarstvo. Šta to u praksi znači? Da smo sve radne procese prilagodili održivim praksama: od onlajn bankarstva, preko strogo kontrolisane potrošnje energije i svih ostalih resursa u našem dnevnom radu, do merenja emisija CO2, finansiranja održivih i zelenih projekata, restriktivnih investicionih politika prema klijentima koji nisu postavili održive ciljeve niti krenuli putem zelene tranzicije. Prva smo banka na našem tržištu koja ima posebno Odeljenje za održivi razvoj – angažovali smo inženjere, ekologe, ekonomiste koji su klijentima i savetodavna i partnerska podrška kada se odluče da svoje poslovanje „promene na zeleno“. Banke su danas mnogo više od banaka. Od nas ne zavise „samo finansije“, nego i pravac kretanja privrede jedne zemlje i različiti uticaji koje će takva privreda imati na okruženje i na ljude.
U FOKUSU:
- ZASADI CVET, ULEPŠAJ SVET
- UGLJENIČNE FARME POLJOPRIVREDU ČINE ODRŽIVIJOM
- ŠETAJ, RECIKLIRAJ, ZARADI TOKENE
O tome koliko su ambiciozno i strogo definisani ciljevi održivosti u čitavoj ProCredit bankarskoj grupi svedoči njihova nedavna naučna validacija od strane međunarodne inicijative SBTi. Postavljeni su kratkoročni ciljevi za smanjenje štetnih emisija u skladu su sa Pariskim klimatskim sporazumom i ProCredit Grupa im se vrlo odlučno približava. Poređenja radi, 500 velikih svetskih kompanija nije prošlo ovu istu validaciju, što govori o visokim standardima koje ProCredit postavlja pred sebe ali i pred svoje klijente. Kako naglašava Marina Mijić – put je zahtevan i složen, ali nema alternativu!
Čovek je „centralna figura“ održivosti
Kada se kaže održivost većina ljudi pomisli na Zelenu agendu i mere koje kompanije preduzimaju u cilju zaštite životne sredine. Ali u centru koncepta održivosti je čovek. Ova tvrdnja je tačna iz dva aspekta. Prvo, održive prakse kreira i njima upravlja čovek. Isključivo od svesti i posvećenosti čoveka rešenju problema zagađenja, visokih emisija gasova, energetske efikasnosti – zavisi opstanak planete. Sve je u rukama čoveka.
S druge strane, održivo poslovanje podrazumeva u jednakoj meri brigu o ljudima i to kroz: zdrave i stimulativne radne uslove, otvorenu i transparentnu komunikaciju sa njima, razvoj veština i znanja zaposlenih kako bi ostvarili svoje radne potencijale, jednaka prava za sve unutar kompanije. Održivost takođe podrazumeva i brigu o ljudima iz uže i šire društvene zajednice, naročito o socijalnim grupama za koje je potrebno kreirati specifičan pristup u pružanju finansijskih usluga.
Koliko je pozicija čoveka važna za održivu budućnost biznisa, pa i same planete, svedoči vrlo interesantno stanovište koje je sa nama podelila Marina Mijić – Svet je, naizgled, opsednut veštačkom inteligencijom i svim onim što ona može da uradi umesto čoveka. Nakon što nas je fascinirala, AI je počela da nas plaši. U takvoj atmosferi AI dominacije, kompanije su sve više posvećene ljudima, njihovim osećanjima, njihovoj motivaciji, balansu poslovnog i privatnog života, stimulišućim programima za njihov sveobuhvatan razvoj. Model održivosti je u svojoj suštini human, a to znači da ozbiljno računa na čoveka!
ProCredit Banka
Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala OČUVANJE PRIRODE.
