Vrlo je važno da promenimo način na koji posmatramo otpad i da shvatimo da otpad nije problem već vrlo vredan resurs.
Plastika je neverovatno koristan materijal koji može imati razne namene. Pored flaša i viljušaka, koristimo je u medicini za veštačke srčane zaliske, razne implante i sprave, kontrolisano ispuštanje tečnosti u infuziji i tako dalje.
No, kako je procenjeno da će do 2025. godine plastični otpad u morima dostići cifru od 250 miliona tona, vlade širom sveta razmatraju kako da prevaziđu ovaj problem.
Osnovni problem sa zagađenjem plastikom jeste taj što 40% plastičnog otpada, ili 128 miliona tona čini neodrživa plastika namenjena za jednokratnu upotrebu. Većina ovog otpada nije biorazgradiva jer je polipropilenu potrebno oko 1000 godina da se potpuno razloži u prirodi.
Ono što čini problem gorim jeste kada ovaj tip plastike dospe u mora i okeane, gde se razlaže na vrlo sitne čestice ili mikroplastiku. Mikroplastika ima pogubni uticaj na morske ekosisteme a njen uticaj na ljudsko zdravlje i dalje ne razumemo u potpunosti.
Poslednja slamka za proizvođače plastičnih slamki – njihova ekološka alternativa
Plastika ugrožava koralne grebene
Lego transformacija: Od plastičnih igrački ka igračkama od šećera
U Engleskoj je početkom ove godine na snagu stupio zakon koji zabranjuje upotrebu mirkoplastike u kozmetičkim proizvodima. Ovo je dobar potez ali nedovoljan.
Jasno je da je problem plastičnog otpada komplikovan. On se tiče ekonomije, održivosti, socijalnih pritisaka i infrastrukture za reciklažu kako u razvijenim tako i u zemljama u razvoju.
Razlog za štetnost plastike po naše životno okruženje leži u samom procesu proizvodnje. Većina plastike se proizvodi na bazi nafte što znači da po prirodi većina plastičnog materijala ne sadrži u sebi kiseonik. Ovo je odlika plastike koja je čini hidrofobičnom i samim tim veoma teškom za razgradnju od strane bakterija i enzima u prirodi.
Poslednjih decenija svest o našoj zavisnosti od vrlo ograničenih izvora nafte podstakla je ulaganje u istraživanja o novim održivim materijalima. Ideja o upotrebi biomaterijala umesto materijala na bazi nafte uzela je maha. Održivi biomaterijali mogu se napraviti od poljoprivrednog otpada, otpadne drvne građe, bačene hrane ili bilo kog drugog biološkog otpada.
Ono što je najvažnije je to da se biomaterijali vrlo lako razlažu na manje gradivne blokove koji se zovu “platformni molekuli” od kojih je moguće napraviti druge korisne materije, uključujući i plastiku.
Naučnici sa Hemijskog univerziteta u Jorku, u Velikoj Britaniji sarađuju sa industrijom proizvodnje pastike kako bi stvorili novu generaciju poliestera koji bi bio na biljnoj bazi, reciklabilan i potpuno razgradiv.
Iako bi ova nova generacija održive plastike bila ogroman korak napred, to nije dovoljno. Cirkularna ekonomija kojoj svet teži potencira zadržavanje resursa u zatvorenom krugu tako što bi se reciklirali i ponovo upotrebljavali koliko je god to moguće. Ovo smanjuje proizvodnju otpada na minimum kao i potrebu za novim materijalima.
Plastika je postala sastavni deo modernog društva i bilo da je na bazi nafte ili biorazgradivih materijala najbitnije je to kako je tretiramo. Iz tog razloga potrebno je da promenimo sopstveno shvatanje ovog materijala i kolektivno budemo odgovorniji. Stoga, sledeći put kada potrošite svoje pakovanje kečapa ili flašu vode, nemojte je samo baciti već se informišite o tome na koji način možete da ih reciklirate i tako pomognete prirodi, sebi i budućim generacijama.
Izvor: independent
