Potrošačko društvo neretko se oslanja na banke, kao na izvor finansija za zadovoljenje beskrajnih želja, mada sve češće i osnovnih životnih potreba, kada za to ne može da obezbedi sopstveni novac radom. Ko je trenutno u potrazi za stanom, prati vesti o povećanju kamatnih stopa stambenih kredita, a da problem bude veći – stanovi su u prethodnih nekoliko godina poskupeli i za više od 50 odsto. Iznad svake finansijske banke stoji jedna kod koje se svake sekunde zadužuje celo čovečanstvo – Banka planeta Zemlja. I ona funkcioniše po malo drugačijem principu. Bez nje ne možemo, jer ona nam ne omogućava osnovne životne potrebe, već osnovne uslove za život. Kako se zadužujemo kod nje? Za razliku od drugih, ova banka nudi nam sredstva bez naplate, sve dok su nam zaista potrebna za zadovoljenje osnovnih uslova za život. Ipak, kada prekoračimo tu granicu, sredstva počinju da se naplaćuju i to uz kamatnu stopu koja je tu da nas upozori, a ako ne izmirimo dug na vreme, odlazi u tolike visine da je teško da ga uhvatimo i izborimo se sa njime.
Pojašnjenje pojmova: Banka planeta Zemlja – priroda; životna sredina, Osnovni uslovi za život – biodiverzitet, vazduh, voda, zemljište, toplota…, Kamata: požari, suše, poplave, zagađen vazduh, gubitak biodiverziteta, nesigurnost hrane…
Dan ekološkog duga
Naša planeta nema neiscrpne izvore koje nam nudi. Zaokruženo na godišnjem nivou, postoji određena količina za svaki resurs – koliko možemo da ga iscrpimo kako bismo ga imali i u narednoj godini. Datum u godini u kojem prekoračimo tu granicu označava se kao Dan ekološkog duga i od tog trenutka živimo na kredit na račun planete i njene prirode.
Citiraću u nastavku WWF, koji je u jednoj rečenici objasnio šta predstavlja ta granica.
,,To se događa zato što emitujemo više ugljen-dioksida u atmosferu nego što naši okeani i šume mogu da apsorbuju, iscrpljujemo zalihe ribe brže nego što one mogu da se obnove i sečemo šume neplanski i pre nego što mogu ponovo da izrastu’’.
Kako se izračunava Dan?
Naizgled jednostavna računica izgleda ovako – biokapacitet planete, zapravo količina ekoloških resursa koje Zemlja može da generiše tokom jedne godine, deli se sa ekološkim otiskom čovečanstva, odnosno njegovim potrebama za tu godinu, a zatim se dobijeni rezultat pomnoži sa 365, što predstavlja broj dana u godini.
Ovo ipak zahteva posedovanje velikog broja podataka, a računicu nam dostavlja Global Footprint Network. Ove godine premašili smo skoro polovinu puta, što ću objasniti kasnije, ali za sada treba da kažem da je prema podacima objavljenim na sajtu WWF-a, u 2023. godini Dan ekološkog duga na globalnom niovu stigao 2. avgusta. Lokalnije, Srbija je u dug prema prirodi zakoračila ranije – 8. jula. I države našeg regiona pozicionirale su se slično, pa je Slovenija to učinila 18. aprila, Crna Gora 17. maja, Hrvatska i BiH 29. maja, a Severna Makedonija 6. jula.
Zašto sam rekla da smo premašili skoro polovinu puta? Prema mojem shvatanju, godina u kojoj ovaj Dan bude obeležen 1. januara, značiće ekološku katastrofu kojoj nema povratka. U utopističkim uslovima ovaj Dan ne bi trebalo da postoji uopšte, a u pogodnim za siguran opstanak života na planeti, trebalo bi da se obeleži krajem decembra, zato što bi to značilo da smo bez duga uspeli da prođemo gotovo celu godinu. I ako pogledamo šire, zapazićemo da se za različite ekološke probleme kaže – u prethodnih pola veka došlo je do značajnih promena. Takve zaključke potvrđuje i ovaj Dan. Naime, 70ih godina u dug prema prirodi čovečanstvo je ulazilo krajem godine (novembar, decembar), 2000ih se granica spustila na septembar, dok se danas približavamo julu.
Ukoliko želite da izračunate sopstveni ekološki ostisak, Global Footprint Network je na svom sajtu objavio onlajn kalkulator, kojem možete da pristupite ovde.
Globalni cilj mora da postane da svake naredne godine ovaj Dan što kasnije dočekamo, a kako objašnjava WWF, ukoliko povećamo samo dobijanje električne energije iz niskougljeničnih izvora na 75 odsto na globalnom nivou, Dan ekološkog duga pomerio bi se za skoro mesec dana unapred.
Možda mi i naši najbliži zajedno ne možemo da učinimo pomeranje datuma za nekoliko meseci, ali i sa doprinosom od nekoliko milisekundi, učinićemo dobru stvar. Zbog toga ću sada preko onlajn kalkulatora pokušati da izračunam svoj ekološki otisak, uvideti kako mogu da ga umanjim, a naredne godine proveriti koliko sam doprinela smanjenu duga.
Katarina Vuinac
