Obeleženo 70 godina rada Zavoda za zaštitu prirode Srbije

Zavod za zaštitu prirode Srbije i Regionalna kancelarija za istočnu Evropu i Centralnu Aziju Međunarodne unije za zaštitu prirode IUCN, organizovali su 9. maja Svečanu akademiju u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti u Beogradu, povodom obeležavanja 70 godina rada i institucionalne zaštite prirode u Srbiji i svetu.

Za se­dam de­ce­ni­ja po­sto­ja­nja Za­vo­da, či­jim osni­va­njem za­po­či­nje in­sti­tu­ci­o­nal­ni rad u za­šti­ti pri­ro­de Sr­bi­je, za­šti­će­no je 7,48 od­sto te­ri­to­ri­je.

Za­vod de­lat­nost za­šti­te i una­pre­đe­nja pri­rod­ne ba­šti­ne re­a­li­zu­je kroz ak­tiv­no­sti kao što su za­šti­ta – 459 pod­ruč­ja: pet na­ci­o­nal­nih par­ko­va, 18 , 20 pre­de­la iz­u­zet­nih od­li­ka, 68 re­zer­va­ta pri­ro­de, 307 spo­me­ni­ka pri­ro­de, če­ti­ri za­šti­će­na sta­ni­šta i 37 pri­rod­nih pro­sto­ra oko spo­me­ni­ka kul­tu­re i me­sta od isto­rij­skog zna­ča­ja, ko­ja su za­šti­će­na po sta­rim za­ko­ni­ma i pred­sta­vlja­ju pred­met re­vi­zi­je.

Pre­ma va­že­ćem pro­stor­nom pla­nu do 2020. pred­vi­đe­no je da se pod za­šti­tom dr­ža­ve na­đe 10 pro­ce­na­ta, što je oko 306.000 hek­ta­ra.

Naj­ve­ći deo, u od­no­su na ukup­nu za­šti­će­nu po­vr­ši­nu, za­u­zi­ma­ju par­ko­vi pri­ro­de 296.285,74 hek­ta­ra, i to: „Sta­ra pla­ni­na”, „Go­li­ja”, Zla­ti­bor”, „Ra­dan”… Na­ci­o­nal­ni par­ko­vi od ko­jih je naj­ve­ći po po­vr­ši­ni NP „Đer­dap”, a naj­sta­ri­ja „Fru­ška go­ra”, pro­sti­ru se na 123.663,44 hek­ta­ra.

Ove go­di­ne bi trebalo da bude pro­gla­šen Na­ci­o­nal­ni park „Ku­čaj – Be­lja­ni­ca” sa se­di­štem u De­spo­tov­cu
Ina­če, pro­stor Ku­čaj – Be­lja­ni­ca je odav­no pre­po­znat kao pri­rod­no na­sle­đe Sr­bi­je, ta­ko da tre­nut­no na ovom pro­sto­ru ima vi­še za­šti­će­nih po­je­di­nač­nih lo­ka­li­te­ta kao što su šum­ski re­zer­vat Vi­na­to­va­ča, La­za­rev ka­njon, vo­do­pad Pr­ska­lo i mno­gi dru­gi.

Pre­de­li iz­u­zet­nih od­li­ka za­u­zi­ma­ju 18,22 od­sto te­ri­to­ri­je, spe­ci­jal­ni re­zer­va­ti pri­ro­de 8,47 od­sto, dok sva­ka od pre­o­sta­lih ka­te­go­ri­ja za­u­zi­ma is­pod je­dan od ukup­no za­šti­će­ne po­vr­ši­ne.

Na osno­vu pred­lo­ga za­vo­da, kao pri­rod­ne ret­ko­sti, stro­go za­šti­će­no je 1.735 bilj­nih i ži­vo­tinj­skih vr­sta, a još 853 vr­ste bi­lja­ka i ži­vo­ti­nja je pod za­šti­tom dr­ža­ve. Re­a­li­zu­ju se ak­ci­je na te­re­nu u ci­lju oču­va­nja vr­sta kao što su us­po­sta­vlja­nje hra­ni­li­šta za be­lo­gla­ve su­po­ve i me­dve­de, mo­ni­to­ring di­vo­ko­ze, za­tim so­va na Sta­roj pla­ni­ni i me­dve­da na Go­li­ji, oču­va­nje sta­ni­šta ret­kih bilj­nih vr­sta kao što su di­vlji bo­žu­ri, ku­kur­jak, koc­ka­vi­ca, ve­ne­ri­na vlas.

Za­vod je do sa­da za­šti­tio oko 80 obje­ka­ta ge­o­na­sle­đa, uglav­nom spe­le­o­lo­škog ka­rak­te­ra. Pre tri go­di­ne pr­vi put je na­pra­vio is­ko­ra­ke i van gra­ni­ca na­še ze­mlje, po­kre­nuv­ši is­tra­ži­va­nja pod­ruč­ja ma­na­sti­ra Hi­lan­dar na Sve­toj Go­ri.

Sa­sta­vlja­nje Cr­ve­nih li­sta i Cr­ve­nih knji­ga je­dan od pred­u­slo­va re­a­li­za­ci­je ak­tiv­nih me­ra za­šti­te bi­o­di­ver­zi­te­ta, ta­ko da je an­ga­žo­va­nje na ovom po­lju i da­lje u vr­hu pri­o­ri­te­ta ra­da za­vo­da.

Va­žna je i me­đu­na­rod­na sa­rad­nja s or­ga­ni­za­ci­ja­ma za za­šti­tu pri­ro­de. Za Eme­rald mre­žu, pa­ne­vrop­sku mre­žu za­šti­će­nih pri­rod­nih do­ba­ra, za­vod je iz­dvo­jio 61 pod­ruč­je ili 11,54 od­sto te­ri­to­ri­je Sr­bi­je. Za pro­gram Une­ska „Čo­vek i bi­os­fe­ra”, na osno­vu pred­lo­ga za­vo­da, pro­gla­šen je 2001. go­di­ne pr­vi re­zer­vat bi­os­fe­re u Sr­bi­ji „Go­li­ja – Stu­de­ni­ca”.

Usta­no­vljena je i na­ci­o­nal­na eko­lo­ška mre­ža i pri­pre­ma za NA­TU­RA 2000, mre­žu evrop­skih za­šti­će­nih pod­ruč­ja kao deo na­ci­o­nal­nih na­sto­ja­nja ve­za­nih za pre­go­va­rač­ko po­gla­vlje 27 za pri­stu­pa­nje Evrop­skoj uni­ji.

Za­vod za za­šti­tu i na­uč­no pro­u­ča­va­nje pri­rod­nih ret­ko­sti NR Sr­bi­je bio je na­ziv usta­no­ve osno­va­ne 30. apri­la 1948. go­di­ne s ci­ljem da oba­vlja de­lat­nost za­šti­te i una­pre­đe­nja pri­rod­ne ba­šti­ne na­še ze­mlje.

Milisav Pajević