Države članice EU će od 2025. godine morati da ustanove odvojeno sakupljanje tekstilnog otpada. Finska je još 2021. donela zakon koji od opština zahteva da odvojeno sakupljaju tekstil.
Zakon je stupio na snagu u januaru, a pilot projekti su pokazali da je sistem uspešniji ukoliko građani ne moraju da plaćaju sakupljanje otpada, ali i dalje ostaje niz pitanja – najpre pitanje ekonomske isplativosti projekta jer je tržište za reciklirane materijale i dalje veoma malo.
Oko 40.000 tona korišćenog tekstila završilo je u Finskoj u mešovitom otpadu 2019. godine, a oko 61 odsto je spaljeno. U Finskoj, komunalni otpad je u nadležnosti lokalnih samouprava pa sve one od 1. januara moraju obezbediti dovoljan broj regionalnih tačaka za prikupljanje tekstilnog otpada. Cilj je da se što više tog otpada ponovo upotrebi ili pripremi za mehaničko recikliranje pri čemu će se dobiti sirovina sa najvišim mogućim kvalitetom.
Pročitajte još:
- UŽIČKA ZELENA MODA
- REGIONALNA I EU INICIJATIVA ZA EKOLOŠKI PRIHVATLJIVIJI SEKTOR TEKSTILNE INDUSTRIJE
- TEKSTILNI FILTERI UKLANJAĆE CO2 IZ IZDUVNIH GASOVA I VAZDUHA
Građani hoće da učestvuju, ali pod određenim uslovima
Mada je zakon nov, neke od opština su imale pilot projekte još od 2021. kada je promena najavljena. Helsinki regija je najveća gradska oblast u Finskoj sa populacijom od više od milion stanovnika. U 2021. prosečna osoba u toj oblasti proizvodila je 3,11 kg tekstilnog otpada.
Prvi pilot projekat pokrenut 2019. godine uspostavio je tačke na koje građani mogu doneti odeću u dobrom stanju koja je pogodna za ponovnu upotrebu, ali su za to morali platiti. Drugi pilot projekat, lansiran 2022. podrazumevao je ustanovljavanje besplatnih tačaka u 10 šoping centara regije gde se mogao ostaviti otpad u plastičnim kesama kako bi se sačuvao od mogućnosti prljanja ili vlaženja tokom transporta. Otpad se zatim vozi u centar gde se, prema kvalitetu, dalje razdvaja.
Prvi pilot je imao značajno nižu stopu recikliranja – 16 odsto je ponovo iskorišćeno kao odeća, 21 odsto kao materijal, dok je 63 odsto završilo u preostalom otpadu. Drugi pilot je pokazao da je tri odsto ponovo iskorišćeno kao odeća, 60 odsto kao materijal, 37 odsto završilo u preostalom otpadu. Viša stopa preostalog otpada u prvom slučaju je uglavnom zbog prljavštine i vlage. Kompanija koja je pokrenula projekat odlučila je da prvi sistem ukine ove godine, a da nastavi sa besplatnim sakupljanjem u šoping centrima.
Zaključak je i da je potrebno proširenje infrastrukture i tačaka sakupljanja otpada, ali za sada Helsinki čeka jer je moguće da će biti uvedena šema produžene odgovornosti proizvođača koja znači da bi troškove takve infrastrukture pokrili proizvođači umesto opština.
Izazov za sistem je i nivo zaprljanosti otpada. Takođe, tržište za reciklirane materijale je i dalje veoma malo i postavlja se pitanje ekonomske isplativosti projekta.
