Oaza prirode „Carska bara“

Kako se Carska bara oporavila od požara nastalih paljenjem strnjike i na kojoj način se vodi računa o živom svetu u Specijalnom rezervatu prirode „Carska bara“ pitali smo Dejana Zejaka, direktora Ribarskog gazdinstva „Ečka”, koje upravlja pomenutim rezervatom. Naravno, iskoristili smo priliku i da saznamo koliko je Carska bara popularna kao turistička destinacija i šta je glavni specijalitet ovog područja.

Prošlogodišnju  borbu  za  očuvanje  prirodnog  bogatstva ovog kraja pred vatrenom stihijom Dejan Zejak je opisao kao nemilu situaciju u kojoj je prostor zahvaćen požarom dosegao površinu od čak 338 hektara. „Jedina sreća bila je u tome što  je  bio  oktobar,  doba  godine  kad  su  mladunčad  već  porasla  i  uspela  da  se  sklone  pred  vatrenom  stihijom,  a  ptice  selice  su  otišle  na  jug”,  objasnio  je  Dejan  dodavši  da  je  izgoreo  vidikovac,  kao  i  drvena  staza  koja  vodi  do  njega  i  koja se nalazila u delu rezervata, nepristupačnom za prilaz vatrogascima.

Uzrok  požara  u  ovakvim  okolnostima  najčešće  predstavlja  nesavesno  paljenje  ostataka  useva.  Prošle  jeseni,  vatra je dospela u rezervat iz vikend zone koja se nalazi duž puta  Zrenjanin-Beograd.  Kako  je  tog  dana  duvala  košava, vetar  je  prebacio  žar  preko  kanala  Begej  u  rezervat.  Prvobitno je zahvaćen deo rezervata pod nazivom Perleska bara, a  posle  toga  i  Tiganjica,  Stari  Begej,  a  zatim  Carska  bara,  Botoški  rit  i  Farkaždinski  rit.  Vatra  se  dalje  širila  prema  selu Belo Blato, ali je zaustavljena nadomak naselja.

Na  pitanje  kako  da  se  ovakve  situacije  preduprede,  ali  i kako da se najefikasnije dopre do poljoprivrednika u cilju smanjenja  posledica  koje  paljenje  biljnih  ostataka  izaziva,  Dejan Zajek je rekao da je neophodna „edukacija građana i podizanje  svesti  o  šteti  koja  se  nanosi  paljenjem  strnjike”,  uz  napomenu  da  ovaj  postupak  pre  svega  negativno  utiče  na  kvalitet  zemljišta.  Takođe,  on  smatra  da  je  potrebno  i  novčano  kazniti  osobe  koje  prave  ovaj  prekršaj,  odnosno  koje iznova nastavljaju sa starom praksom.

Međutim,  Dejan  napominje  da  je  ove  jeseni  manje  požara zabeleženo u okolini, ali i da je stroža kontrola. Veruje da će pak biti potrebno mnogo vremena da se u potpunosti iskoreni ova opasna navika nesavesnih građana.

Šta se krije među  trskom i ševarom

Svake  godine  rezervat  u  saradnji  sa  Društvom  za  zaštitu  ptica  Srbije  prati  brojnost  vrsta  i  migraciju  ptica.  A  specifičnosti  živog  sveta  rezervata  veoma  su  impresivne,  kaže  Dejan. „Glavno obeležje rezervata su ptice i ovo je jedna od najznačajnijih  ornitoloških  stanica  u  ovom  delu  Evrope.  Nijedno  zaštićeno  područje  nema  na  svom  obodu  ribnjak  ovakve  veličine  koji  je  veliki  resurs  hrane  i  razlog  ovakve  brojnosti i raznovrsnosti ptica. Registrovano je oko 250 vrsta ptica, kao i životinja koje se hrane ribom. U celoj Evropi jedino u našem rezervatu se gnezdi svih 10 vrsta čaplji koje postoje na kontinentu. Prisutni su i orlovi belorepani i zabeležen je veliki broj vidri koje su strogo zaštićene vrste i pravi indikatori čistoće vode. Što se tiče biljnog sveta, prisutno je više od 500 različitih biljnih vrsta.

”Borba protiv požara nije bio jedini izazov sa kojim je rezervat uspeo da izađe na kraj. Pre nekoliko godina imali su poteškoće  sa  naslagama  mulja  što  je  ugrožavalo  živi  svet  ribnjaka, a smanjilo je i broj turističkih obilazaka jer je bio onemogućen prolaz turističkom brodiću. Prošle godine do-bili su manji deo sredstava od Ministarstva zaštite životne sredine kako bi podmirili potrebu za delimičnim izmuljavanjem dela korita Starog Begeja. Ribarsko gazdinstvo „Ečka” trenutno predstavlja jedini izvor finansiranja za potrebe turističkog unapređivanja rezervata.

Prvo zaštita, posle turizam

Kad je reč o turizmu, rezervat „Carska bara” predstavlja tipičnog  nosioca  odrednice  održivi  turizam,  pri  čemu  se  i  u  udžbenicima  spominje  kao  pozitivan  primer  napretka  na  tom  planu.  „Broj  posetilaca  je  ograničen  zbog  specifičnosti  rezervata  i  održivog  razvoja,  tako  da  ne  možemo  ići  na  neko  značajno  povećanje  turista,  jer  bi  to  dovelo  do  ugroženosti ptica koje su i glavno obeležje rezervata. Zaposleni u rezervatu vode računa o ponašanju posetilaca, a akcenat naše turističke ponude je na edukaciji i podizanju svesti posetilaca  o  pravilnom  odnosu  prema  prirodi”,  kaže  direktor  gazdinstva  „Ečka“  naglašavajuči  da  je  primarna  zaštita  rezervata. „Turizam je ipak sekundarna delatnost“.

Veruje da bi se kvalitet turističke ponude svakako mogao  poboljšati  izgradnjom  još  jednog  vidikovca,  nabavljanjem  kanua,  pedalina,  kao  i  informativnim  i  edukativnim  tablama  koje  će  služiti  za  edukaciju  posetilaca  u  zonama  rezervata  u  kojima  bi  se  ove  aktivnosti  mogle  realizovati.

U tom smislu, može se reći da se ne koristi pun potencijal ovog mesta, za šta najveću prepreku predstavlja novac.

Osoblje  ribarskog  gazdinstva  trudi  se  da  sačuva  rezervat  od  klimatskih  promena.  Dejan  ističe  da  posebnu  pažnju  poklanjaju  brizi  o  tome  da  ljudski  faktor  ne  poremeti  prirodne procese ekosistema. Tokom veoma hladnih zima, služba rezervata pravi oduške u ledu kako bi ribe imale dovoljno kiseonika za opstanak, a za vreme ekstremnih suša upumpavaju vodu u Carsku baru da ne bi došlo do narušavanja ekosistema. Sve ove akcije se preduzimaju uz preporuke Zavoda za zaštitu životne sredine.

Dejan smatra da je stanje ribolovne delatnosti i njenog opstanka  u  Srbiji  veoma  nepostojano,  odnosno  da  sve  zavisi  od  faktora  koji  utiču  na  procenu  proizvodnje,  što  podrazumeva  viruse  i  oboljenja,  nakon  kojih  šteta  ne  može  biti  nadoknađena.  Kao  negativne  aspekte  ističe  i  problem  crnog  tržišta,  kao  i  izuzetno  male  subvencije  u  odnosu  na  region, što značajno umanjuje konkurentnost.

Međutim,  uz  sve  izazove,  fama  o  ečanskom  šaranu  i  dalje kruži. Ova riba se uzgaja u ečanskom ribnjaku još od 1891.  godine  a  poznata  je  po  specifičnom  ukusu  koji  verovatno potiče od kvaliteta vode i zemljišta, odnosno podloge ovog  ribnjaka.  Nekada  je  ečanski  šaran  bio  nezaobilazan  specijalitet u kafanskim menijima i na prazničnim trpezama  širom  bivše  Jugoslavije,  a  izvozili  su  ga  u  Makedoniju,  Italiju i Nemačku. Nadaleko čuven ečanski šaran danas se može kupiti i u nekim trgovačkim lancima i marketima.

Dejan nam je otkrio i svoj omiljeni riblji recept. U pitanju je Carska riblja čorba, koja se priprema od filiranog šarana i koju možete probati kad sledeći put krenete ka Zrenjaninu i setite se ovih redova pa odlučite da predah napravite u Carskoj bari.

Priredila: Jelena Cvetić

Tekst je objavljen u novom broju Magazina Energetskog portala ZELENI IZUMI, decembar, 2019 – februar, 2020.