Prema jednoj skorašnjoj studiji, očuvanje 79 odsto preostale kopnene vegetacije na našoj planeti, od suštinskog je značaja za ispunjavanje ciljeva UN o klimi i biodiverzitetu. Istraživači tvrde da su sadašnje inicijative „30 puta 30“, koje štite samo 30 odsto kopnenih i morskih područja do 2030. godine nedovoljne.
Analizom podataka o eroziji tla, biodiverzitetu i skladištenju ugljenika, tim je izračunao da se mora sačuvati oko 67 miliona kvadratnih kilometara zemlje. Njihova procena se proteže na prirodna i poluprirodna staništa kao što su šume i livade, ali isključuje morska okruženja, navodi World Economic Forum.
Pročitajte još:
- U 2022. PORASLA SEČA DRVEĆA I POTREBA SNABDEVANJA PITKOM VODOM
- EU ĆE SPROVODITI ZAKONE O ZDRAVLJU ZEMLJIŠTA – ZDRAVO TLO DO 2050.
- SMANJENJE ZAGAĐENJA PODZEMNIH I POVRŠINSKIH VODA U EU
Biljke su generalno važan ponor za ugljen-dioksid (CO2) jer ga apsorbuju za fotosintezu, proces gde pretvaraju CO2 u organska jedinjenja bogata energijom. Neke biljke i drveće su efikasnije u apsorbovanju i skladištenju CO2 od drugih. Drveće je jedno od najboljih apsorbera CO2 zbog svoje veličine i životnog veka. U okviru kategorije drveća, izdvajaju se neke vrste poput borova, hrastova koji nešto sporije rastu od borova, ali svi skladište značajnu količinu ugljenika tokom svog dugog veka. Isto tako, eukaliptus, Daglasova jela, bambus i morske trave dobri su ponori CO2.
Ekološka vrednost biljke, međutim, nije samo u ovoj jednoj funkciji. Drugi faktori, kao što su upotreba vode, uticaj na zdravlje zemljišta i biodiverzitet, takođe su važni. Stoga je neminovno brinuti o njima.
Kako se navodi na WEF, profesorka Martine Maron, zalaže se za jaču politiku krčenja šuma i održivo korišćenje zemljišta kao potencijalne strategije za postizanje cilja od 79 odsto. Oko deset miliona hektara u proseku godišnje bude posečeno, što je približno površini Južne Koreje, Mađarske, i nešto manje od površine Islanda. Studija takođe prepoznaje vrednost upravljanja autohtonih i lokalnih zajednica u inicijativama za očuvanje. Često, što je slučaj i sa Amazonskom prašumom, autohtoni narodi bolje čuvaju i brinu o prirodi.
Energetski portal
