Nemačka vlada je odobrila ulaganja u zelenu energiju u iznosu od 57,6 milijardi evra za 2024. godinu, što predstavlja povećanje od 60 odsto u odnosu na ovogodišnju planiranu potrošnju. Cilj ovog povećanja jeste da se iz nemačkog Fonda za klimu i transformaciju, kao i do sada, nastavi finansiranje dekarbonizacije teške industrije, sprovođenje strategije o zelenom vodoniku, ali i povećanje energetske efikasnosti zgrada, kao i proširenje e-mobility.
Ove odluke i mere nemačke vlade deo su aktivnosti na sprovođenju ciljeva Agende 2030 koja podrazumeva tri dimenzije održivog razvoja: ekonomski rast, socijalnu inkluziju i zaštitu životne sredine. Upravo je sprovođenje ciljeva ove agende fokus saradnje Nemačke i Srbije.
Evropska unija se nalazi na prvom mestu kada je reč o ulaganju napora za ostvarivanje ovih ciljeva, te je upravo Evropski zeleni dogovor jasan put ka ostvarivanju smanjenja emisije CO2 od 55 odsto u odnosu na nivo iz 1990. godine. Jedna od mera u ostvarivanju tih ciljeva jeste uvođenje EU ETS koji služi kao polazna osnova EU za smanjenje emisija veštačkih gasova u cilju redukovanja efekta staklene bašte koji su uglavnom odgovorni za zagrevanje planete i izazivanje klimatskih promena.
Pročitajte još:
- ANALIZA GRINPISA: UPRKOS ZELENIM FRAZAMA, FOSILNE KOMPANIJE ULAŽU SITNIŠ U ZELENU ENERGIJU!
- PREDSTAVLJENO 28 INOVACIJA ZA DEKARBONIZACIJU PRIVREDE I SMANJENJE ENERGETSKOG SIROMAŠTVA
- NOVA ULAGANJA U OBNOVLJIVE IZVORE ENERGIJE SIGURAN PUT KA ENERGETSKOJ TRANZICIJI
Procena je da oko 45 odsto gasova koje proizvode efekat staklene bašte reguliše upravo EU ETS, što ga i čini najvećim svetskim tržištem za trgovinu emisijama. Iza EU ETS stoji težnja EU da smanji emisiju gasova koje prouzrokuju efekat staklene bašte za najmanje 40 procenata do 2030. godine. Iako se ovaj mehanizam pokazao kao izuzetno efikasan u smanjivanju rizika od tzv. curenja emisija CO2, doveo je do smanjenja podsticaja za ulaganje u zelenu proizvodnju.
Taj podatak rezultirao je uspostavljanjem novog mehanizma – Carbon Border Adjustment Mechanism (CBAM) – koji ima cilj da dovede do CO2 neutralnosti evropskog kontinenta do 2050. godine, a postupno će postati alternativa EU ETS-u. Ideja iza uvođenja novog mehanizma jeste smanjenje curenja emisija CO2 tako što će podsticati proizvođače u državama izvan EU da unaprede svoje proizvodne procese i smanje emisiju ugljen-dioksida. Ovakvi mehanizmi već postoje u nekim regionima i državama širom sveta, u Kaliforniji se primenjuje mehanizam prilagođavanja na određeni uvoz električne energije.
Sa druge strane, nemački Zakon o dužnoj pažnji u lancima snabdevanja (Das Lieferkettensorgfaltspflichtengesetz) nameće obavezu nemačkim kompanijama da rade dubinsku analizu i procenu rizika po životnu sredinu u sopstvenom lancu snabdevanja. Ovaj zakon i ispunjenje obaveza iz njega podrazumevaju kontinuirani proces učenja i unapređenja poslovnih procesa koji se zasniva na dijalogu učesnika lanca snabdevanja. Zakon postepeno stupa na snagu dajući kompanijama dovoljno vremena da se pripreme za obaveze koje nastupaju po osnovu njega, ali i za implementaciju mehanizama i mera kako bi poslovanje bilo saobrazno.
Gde se nalazi Srbija u pogledu sprovođenja ciljeva Agende 2030?
Na sastanku Zajedničkog upravnog odbora za sprovođenje Okvira saradnje UN za održivi razvoj sa Republikom Srbijom 2021 – 2025, istaknuto je da postizanje ciljeva održivog razvoja koji su definisani u Agendi 2030 predstavljaju nacionalni prioritet. Republički zavod za statistiku prati i meri indikatore napretka u ostvarivanju ciljeva za Republiku Srbiji, a Izveštaj za 2022. godinu govori o značajnim pomacima koji su napravljeni u tom pogledu, kao i o prostoru za poboljšanje aktivnosti. Da bi se ostvarili ciljevi iz Agende 2030 potrebno je partnerstvo države, privrednih subjekata i građana u tim naporima, što se može postići kontinuiranom edukacijom i promocijom.
Sa druge strane, važnost usklađivanja nacionalnog okvira poslovanja i njegovo unapređenje u skladu sa propisima Evropske Unije i Nemačke podržano je i najznačajnijim podacima o spoljnotrgovinskoj razmeni Srbije.
Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za period januar – jul 2023. godine iznosi 38314,3 miliona eura, što predstavlja porast od 0,3 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. U prvih sedam meseci 2023. godine, oko 60 odsto ukupne spoljnotrgovinske razmene Srbija je ostvarila sa državama Evropske unije. Dok pojedinačno gledano, Srbija je naviše robe izvezla, ali i uvezla iz Nemačke.
U procesu transformacije poslovnih tehnologija i modela poslovanja ka održivim, Nemačko-srpska privredna komora aktivno podržava sve kompanije članice obezbeđujući informacije o relevantnim temama od značaja za kompanije članice, ali i kreirajući platforme za sticanje novih znanja i veština, razmenu ideja, stavova.
U skladu sa time, u saradnji sa Nemačko-brazilskom privrednom komorom u Sao Paolu i Nemačko-ukrajinskom komorom u Kijevu, a u partnerstvu sa nemačkom Organizacijom za međunarodnu saradnju (GIZ), Nemačko-srpska privredna komora razvila je online obuke upravo na temu upravljanja emisijama CO2 kako bi se kompanije detaljno upoznale o načinima upravljanja emisijama CO2.
Pored toga, ove godine pokrenuli su Odbor za zelenu ekonomiju i održivi razvoj čiji cilj jeste da kompanijama članicama omogući platformu za učestvovanje u razmeni informacija od značaja za ovu oblast, ali i za izradu predloga i/ili dokumenta povodom zakonskih odredbi ili regulativa u cilju iniciranja izmena ili daljeg usaglašavanja sa međunarodnim konvencijama i strateškim dokumentima.
Izvor: Nemačko-srpska privredna komora
