Nekada zlatna groznica, a danas – litijumska. Potražnja za ovom kritičnom sirovinom uzburkala je čitav svet koji hrli ka energetskoj tranziciji, dok sa druge strane opravdano zabrinuti naučnici, ekološki aktivisti i građani upozoravaju na uništavanje životne sredine kao posledicu iskopavanja litijuma.
Međutim, sve je izvesnije da će mrežu kontroverzi oko litijum-jonskih baterija kao Gordijev čvor preseći ekološki prihvatljive i daleko jeftinije natrijum-jonske baterije.
Naučnici punih 10 godina intenzivno rade na razvijanju natrijumskih baterija, a pre nekoliko dana, istraživači sa Univerziteta u Teksasu obelodanili su da je otklonjen glavni problem ove tehnologije čime su natrijum-jonske baterije postale izdržljivije, stabilnije, a time i korak bliže ka masovnoj upotrebi.
U čemu je bio problem?
Jedan od glavnih problema natrijum-jonskih baterija jeste stvaranje tzv. igličastih struktra na anodi – dendrita, koji mogu dovesti do brze degradacije baterije, kratkog spoja, pa čak eksplozije.
Pročitajte još:
Istraživači su ispitali sastav tečnosti koja olakšava kretanje jona između katode i anode i otkrili da se posredna jedinjenja sumpora rastvaraju u tečnom elektrolitu i migriraju između dve elektrode stvarajući dendrite.
Rešenje predstavlja nov elektrolit koji sprečava rastvaranje sumpora, pa time i stvaranje dendrita, a ovo otkriće omogućava duži životni vek natrijum-jonskih baterija i stabilne performanse za preko 300 ciklusa punjenja-pražnjenja, piše na sajtu Univrziteta u Teksasu.
Istraživači planiraju da testiraju ovaj rastvor na većim baterijama kako bi utvrdili da li se može primeniti na tehnologije kao što su električna vozila i skladištenje obnovljivih izvora energije.
