Japanski proizvođač drvenih građevinskih konstrukcija i predmeta, Sumitomo Forestry, planira da, u znak obeležavanja 350. godine svog poslovanja, do 2041. u Tokiju izgradi najveći drveni soliter na svetu. U drvnoj industriji, kompanija je prisutna još od 1691. godine.
Prema navodima Sumitomo, drvena građevina, pod nazivom W350, biće visoka simboličnih 350 metara i imaće 70 spratova. Trenutno najviša konstrukcija ove vrste „oblake para“ na 53 metra visine i ima 18 spratova. Nalazi se u Vankuveru, u Kanadi.
Strukturu tokijskog oblakodera činiće 90 odsto drveta, ukupno 185 hiljada kubnih metara, i 10 odsto čelika.
Drvena arhitektura iziskuje ogromna novčana sredstva. Očekivani troškovi projekta iznose više od neverovatnih 4,6 milijardi evra, što je prema navodima medijske kuće BBC, čak duplo više u poređenju sa izgradnjom konvencionalnog solitera istih dimenzija. Investitori smatraju da će nakon 20 godina ovaj projekat da se isplati. U drvenim zidovima ove zgrade u Tokiju biće smeštene prodavnice, kancelarije, hoteli i privatni stanovi. Posebnim građevinskim tehnikama obezbediće se otpornost ovog neobičnog građevinskog dostignuća na požare i zemljotrese.
Iza Sumitomo Forestry stoji ideja da sreća raste na drveću. Ona, kroz povećanu upotrebu drveta u građevinarstvu, za cilj ima stvaranje ekološki prihvatljivih gradova i kreiranje „urbanih šuma“. Međutim, kako ekološki opravdati izrabljivanje ogromnih šumskih kapaciteta i da li je „šuma“ i dalje „šuma“ ako ne lista, zeleni i živi?
Drvenu sedamdesetospratnicu „oživeće“ drveće i zelenilo na balkonima. Da li je to dovoljno kako bi drvo u građevinarstvu bilo ekološki prihvatljiva opcija?
Verovatno nije. Ipak, na ruku kompanije ide činjenica da drvo skladišti ugljenik, a objekti od betona i čelika odgovorni su za 8 i 5 odsto ukupnih globalnih emisija štetnih gasova. Čak i japanska vlada, od 2010. godine, podržava drvenu arhitekturu, kao čistiju alternativu standardnoj, kroz Zakon o promovisanju upotrebe drveta u javnim zgradama, a slične poteze razmatraju i Finska i Sjedinjene Američke Države.
Preduzeće ističe kako gotovo dve trećine površine Japana (68,5 odsto) zauzimaju šume što državu na ovom polju stavlja na drugo mesto među članicama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), odmah iza Finske. Koristi drveća za stanovništvo su mnogobrojne – od obezbeđivanja svežeg vazduha preko sirovina za proizvodnju papira do građevinskih konstrukcija i domova.
Tek 30 odsto zelenih prostranstava čine zalihe stabala dostupne drvnom sektoru, a opasnost za japanske šume proizilazi iz nedovoljne brige za njih. Pod kontrolom Sumitomo Forestry nalazi se 40,5 hiljada hektara, što je otprilike 1/900 ukupne površine Japana pod šumom.
Velike količine japanskog kedra i čempresa posađene nakon Drugog svetskog rata dostigle su vreme za seču. Uprkos tome, zbog neumerene eksploatacije šuma, one su ostale van domašaja motornih testera kako bi Japancima proizvodile kiseonik ili imale preventivnu ulogu u sprečavanju klizišta.
Iz Sumitomo skreću pažnju da je od presudnog značaja za održivost japanskih zelenih površina da se svako posečeno stablo nadoknadi novim. Filozofiju održivog upravljanja šumama sprovode i u okviru svog preduzeća. Kroz čitavu istoriju svog postojanja, Sumitomo se pridržavao ovog načela šumarstva – pažljivo kultivisajući nove sadnice na mesto starog drveća. Posebno u 21. veku, kada je u fokusu ljudskih napora borba protiv klimatskih promena i očuvanje životne sredine, odgovorno poslovanje prema ljudima i prirodi trebalo bi da je prioritet kompanija.
Sistemskim pošumljavanjem i krčenjem šuma u vlasništvu korporacije, pravljenjem mapa ovih prostora i unapređivanjem tehnologije nastoji se da se ne ugroze lokalni ekosistemi. U 2006. godini, rad kompanije Sumitomo nagrađen je sertifikatom Sustainable Green Ecosystem Council, japanske organizacije koja vrednuje odnos preduzeća prema klimi i prirodnom okruženju.
