Letnji solsticij – fenomen koji označava najduži dan u godini i početak leta na severnoj hemisferi, događa se oko 21. juna.
Letnji solsticij se dešava zbog nagiba Zemljine ose. Kako naša planeta kruži oko Sunca, njena osa je nagnuta pod uglom od približno 23,5 stepeni. Tokom solsticija, Zemljina osa je nagnuta direktno prema suncu, zbog čega se ono pojavljuje na najvišoj tački na nebu. To znači da je nagib presudan, a ne blizina Zemlje, kada je u pitanju sunčeva svetlost. Ova pozicija stvara najduži period dnevne svetlosti i najkraću noć u godini.
U nekim delovima Švedske, sunce izlazi već oko jedan sat ujutru, a zalazi tik posle ponoći, odnosno – više od 23h kasnije, dok će u proseku dan u skandinavskim zemljama trajati oko 18h. Nasuprot severnoj hemisferi, tokom ovog perioda južna hemisfera doživljava svoj zimski solsticij, označavajući time najkraći dan i najdužu noć u godini. Ovo ujedno znači da je na jednoj hemisferi leto, dok na drugoj otpočinje zima.
Međutim, sve veća dnevna svetlost koja dostiže svoj zenit je takođe pokazatelj povratka tamnijim danima. Nakon solsticija, trajanje dnevne svetlosti počinje postepeno da se smanjuje sve dok ne dođemo do zimskog solsticija – najkraćeg dana u godini.
PROČITAJTE JOŠ:
- SVETSKI DAN VETRA
- SVETSKI DAN OKEANA
- NAUČNICI UPOZORAVAJU: TEMPERATURA OKEANA POČETKOM APRILA NAJVIŠA U ISTORIJI
Naše Sunce je mnogo više od samog donosioca dnevne svetlosti. To je entitet od astronomskog značaja. Bez njegove svetlosti i topline, naš svet bi bio smrznuto, mračno i beživotno mesto.
Kada bi naše Sunce iznenada prestalo da sija, rezultati bi bili strašni za sve nas. Posle otprilike osam minuta (vreme koje je potrebno česticama svetlosti da stignu na Zemlju sa Sunca), planeta bi bila zaogrnuta tamom.
U roku od nedelju dana prosečna globalna površinska temperatura bi pala ispod nule, a posle godinu dana bila bi blizu -100 stepeni Celzijusa. Ovo dramatično smanjenje temperature zaustavilo bi proces fotosinteze, uzrokujući nestanak svetske flore i dovodeći do kolapsa lanca ishrane, odnosno kraj i faune.
Život bi postao izuzetno težak, verovatno ograničen na dubine okeana gde bi geotermalna toplota nudila mogućnost preživljavanja. Međutim, bogat biodiverzitet u kojem trenutno uživamo bio bi zamenjen znatno manje raznolikim ekosistemom.
Za naše Sunce, koje naučnici procenjuju da je staro 4,6 milijardi godina, se smatra da je u sredovečnim godinama. Ovo je zanimljiva tema za naučnike, i iz nje izviru razne teorije, poput one da da ima još oko pet milijardi godina pre nego što iscrpi svoje vodonično gorivo, zbog čega će promeniti svoj sastav, strukturu i oblik.
Sunce je najveći izvor energije u našem solarnom sistemu. Njegovo jezgro uz atome vodonika formira helijum, oslobađajući ogromnu količinu energije u procesu poznaom kao nuklearna fuzija. Ova energija zatim zrači u svemir u obliku toplote i svetlosti, dolazi do Zemljine površine, i omogućava život čovečanstvu koje svakodnevno zavisi od nje.
Energetski portal
