Sa Metom Makgratom, novinarom BBC-ja koji je specijalizovan za izveštavanje o temama iz oblasti nauke i ekologije, razgovarali smo o koracima koji se preduzimaju u Ujedinjenom Kraljevstvu kako bi se ublažile očigledne klimatske promene izazvane povećanom koncentracijom ugljen dioksida.
Otkako je početkom ove godine Evropska komisija upozorila vladu Ujedinjenog Kraljevstva da je vazduh u 16 mahom gradskih područja lošeg kvaliteta, zapretivši pokretanjem procesa pred Sudom pravde ukoliko britanske vlasti hitno ne preduzmu mere u koje spadaju smanjenje obima saobraćaja, prelazak na električna vozila i smanjenje emisije gasova iz dizel vozila, u ostrvskim medijima ne jenjava polemika o efektima neodložnih mera. Gradonačelnik Londona Sadik Kan izjavio je da će se u ovom gradu uskoro uvesti jedan od najstrožih standarda za emisiju štetnih gasova što podrazumeva i novi namet za prolazak vozilom kroz centralni deo Londona koji će morati da plate vlasnici vozila na dizel i naftu koja su proizvedena pre 2005. godine i ne ispunjavaju Euro 4 standard. Protivnici najavljenih mera mahom potežu argument da vazduh u gradu neće biti čistiji te da će željeni efekat izostati, budući da od svih vozila koja prolaze glavnim ulicama ove metropole samo sedam odsto spada u grupu pogođenu ovim dodatnim nametom.
EP: Sa kakvim problemima se suočavaju vlasti u pokušaju da smanje zagađenje u gradskim sredinama, a prevashodno u Londonu, gde su izmerene i visoke koncentracije azotnog oksida?
Met Makgrat: Problem zagađenja poprimio je veoma ozbiljne razmere u UK budući da je devedestih godina prošlog veka naša vlada davala podsticaje za kupovinu dizel vozila, pa ona danas čine gotovo polovinu ukupnog broja vozila u UK. Ne radi se samo o privatnim vozilima, već i o kombijima, taksijima i svim drugim vozilima za transport robe. Većina lokalnih samouprava prema ovom problemu odnosi se tako što zapravo pred njim zatvara oči. Ipak, procesi koji su vođeni pred našim sudovima naterali su vlasti da se posvete rešavanju problema zagađenja. London je svetska metropola u kojoj milioni ljudi žive i rade, a većina predstavnika vlasti svesna je da postoji opasnost od sve većeg broja tužbi. Novi gradonačelnik nesumnjivo pokušava da reši problem, pa je tako uveo mere kojima je stvorena ogromna gradska zona u kojoj je manja emisija štetnih gasova, a i pomenuta dodatna taksa za starija vozila koja prolaze centralnom zonom biće uvedena tokom ove godine. Nema sumnje da će to značajno uticati na smanjenje zagađenja. Što se tiče drugih sredina, ili pak ostatka UK, moram reći da je promene teže sprovesti. Evo jednog primera, prošle godine je centralna vlada obavestila lokalne vlasti da je na raspolaganju tri miliona funti za rešavanje problema zagađenosti vazduha, koje bi trebalo raspodeliti među lokalnim samoupravama, a samo London je potrošio 180 miliona funti. Dakle, vlada se baš i ne bavi ovim problemom na sveobuhvatan način, a lokalne samouprave na kojima je odgovornost njegovog rešavanja nemaju dovoljno sredstava, pa ga tako niko i ne rešava. U ovom trenutku, mogli bismo reći da vlada sedi na tempiranoj bombi i ona će morati nešto da preduzme, ali tačno šta će učiniti, to niko ne zna.
EP: Jedan od načina za smanjenje emisije štetnih gasova jeste i povećanje broja električnih vozila. Kakve podsticaje daje vaša država za kupovinu ovih vozila?
Met Makgrat: Kupac dobija subvenciju od 5.000 funti. Važno je istaći da je većina puteva pokrivena mrežom punjača pa vozači električnih automobila mogu da putuju po čitavoj zemlji jer se stanice sa punjačima nalaze na svakih tridesetak kilometara. Tako da je sasvim očekivano da prodaja elektromobila raste. Iako su svi zadovoljni prodajom, ona i dalje ne može da dosegne razmere plasmana elektromobila u Norveškoj koja je svetski lider u ovoj oblasti. Zanimljivu priču sam čuo nedavno od jednog kolege koji je kupio kola na benzin i čekao na njegovu isporuku, što je ranije bilo nezamislivo. Nekada su ljudi kupovali dizel vozilo kao svoj porodičan auto, i bilo je uobičajeno da čekate na njegovu isporuku, a danas se dešava da morate da čekate na isporuku automobila na benzin čitavih šest nedelja. Očigledno se događa promena u načinu razmišljanja, pa ljudi odustaju od kupovine dizel vozila i vraćaju se automobilima na benzin, ili pak kupuju hibridna vozila, čija je prodaja takođe značajno porasla. Zaista mislim da smo svedoci promene u svesti ljudi. Danas ljudi više razmišljaju o zagađenju i zabrinuti su zbog toga što im se deca voze u porodičnim automobilima koja troše dizel, ili što putuju u školu u autobusima na dizel gorivo, jer su tako često izložena štetnim gasovima. Mislim da je sve to uticalo da dođe do prodora i da je ideja o kupovini hibridnog ili električnog vozila sve prihvatljivija. A ako uzmete u obzir sve činjenice, Velika Britanija je danas čistija nego što je bila pre 20 godina. A i vazduh je čistiji.
EP: Koliko se u UK koriste obnovljivi izvori energije?
Met Makgrat: Prošle godine dobili smo 20 odsto električne energije iz obnovljivih izvora, od čega najveći udeo čini sunčeva energija. Iz nuklearnih elektrana dobijamo takođe 20 odsto električne energije, a svi drugi izvori obezbeđuju nam ostatak neophodne energije. Naša zemlja zbog svog položaja ima mogućnost da iskoristi snagu vetra, kako na kopnu tako i na moru. Kad je reč o biomasi, u kojoj naša zemlja ne oskudeva, opravdanost njene upotrebe je pod znakom pitanja, budući da sagorevate drvo koje ste pak dobili sečom šuma.
EP: Šta je sve potrebno sprovesti u jednoj zemlji da bi mogla da se očekuje veća zastupljenost električnih automobila?
Met Makgrat: Potreban je sveobuhvatan pristup i strategija ako želite da imate više elektromobila. Neophodno je da razvijete tržište elektromobila, ali na razvoj situacije u ovoj oblasti utiču i druge stvari, pa moramo sačekati još neke promene da se dese: baterije moraju da budu bolje, Tesla mora da napravi novo, jeftinije vozilo. Škoda je najavila početkom godine da će do 2020. godine sva vozila biti hibridna, a to je veoma dobra vest. Siguran sam da ćemo biti očevici izuzetno velikih promena u narednih deset godina. Pojaviće se i elektromobili kojima neće upravljati vozači, već za to biti odgovoran program za upravljanje.
EP: Naposletku, da li mislite da je realno očekivati da Republika Irska, kao što je to najavljeno, sasvim prestane sa upotrebom fosilnih goriva za dobijanje električne energije do 2030?
Met Makgrat: Republika Irska ima mogućnost da dobije više energije nego što može da potroši, bilo iz vetra, uglja ili nekog drugog izvora. Kad je reč o klimi i mogućim promenama koje bi prelazak na obnovljive izvore energije izazvao, veliki problem predstavlja to što smo mi poljoprivredna zemlja, i postoji opasnost da životinje, naročito krave, budu ugrožene izgradnjom elektrana čije je pogonsko gorivo vetar, voda i drugo. Moguće je da taj cilj bude dosegnut u nekom trenutku, budući da imamo razne načine proizvodnje električne energije, ali ne verujem da će Irska poneti titulu zemlje koja je odustala od fosilnih goriva u potpunosti do propisanog roka. Čak i da se taj cilj dosegne, to je samo mali deo jedne znatno šire slike.
Ovaj intervju je prvobitno objavljen u biltenu Energetskog portala pod nazivom EKO-MOBILNOST, jula 2017. godine.
Priredila: Tamara Zjačić
