U kanjonu i klisuri Trešnjice priroda je netaknuta, jer meštani nikad nisu želeli da zbog svojih potreba naruše ekosistem. Prilagodili su se divljini u kojoj žive. U čistoj vodi trešnjičke reke gaje pastrmku, napravili su hranilište za ugrožene vrste, a na proplancima pastiri i dalje čuvaju stada.
U kanjonu Trešnjice više je životinja nego ljudi, ali sklad između prirode i čoveka nikada nije bio narušen. Oni koji danas žive u selima oko klisure, kažu, ostali su i opstali samo zato što su umeli da cene ono što im okruženje nesebično daje.
“Teško da mi prilagodimo prirodu nama, mi smo uspeli da se prilagodimo prirodi, dakle iskoristili smo resurs reke Trešnjice i doveli prirodnim padom, prirodnim protokom vodu u ovaj ribnjak i na taj način smo organizovali gajenje kalifornijske pastrmke“, istakao je Slobodan Davidović.
Pročitajte još:
- GOTOVO OSAM ODSTO TERITORIJE SRBIJE ČINE ZAŠTIĆENA PRIRODNA DOBRA
- BELOGLAVI SUPOVI PONOVO LETE NAD PEŠTERSKIM POLJEM
Na reci Trešnjici nalaze se dva ribnjaka u kojima radi lokalno stanovništvo. Većina meštana trudi se da održava imanja svojih predaka, kako bi imali razlog više da ostanu.
Zemlja na kojoj pasu ovce i voda kojom ih napajaju su nezagađene, jer ih meštani čuvaju od svih onih koji bi možda mogli da naruše ekosistem.
„Ja sam svesna da je otišlo dosta naroda, međutim, ljudi su ostali ovde i vidim da se dosta njih vraća i vratilo bi se kad bi imalo neke šanse da žive od te svoje proizvodnje i kada bi ljudi jednostavno i po gradovima shavatili te prednosti prave organske poljoprivrede i stočarastva“, objašnjava Živana Mrkonjić.
„Nije ovde loše, mislim što se tiče života i to, nego je problem najveći što odlaze mladi odavde i selo pretežno postaje staračko. E sad, ja sam tu ostao“, kaže Novica Ranković.
Klisura Trešnjice deo je rezervata prirode koji se nalazi u blizni Ljubovije. Priroda je prema toj kraju bila blagorodna, a stanovnici veruju da će se u budućnosti njihov trud za očuvanje sela i prirode isplatiti.
Izvor: RTS
