Kako globalna stopa gladi nastavlja da raste, problem gubitka i rasipanja hrane postaje sve izraženiji. U 2024. godini, Međunarodni dan svesti o gubitku i rasipanju hrane služi kao podsetnik na hitnost rešavanja ovog izazova i ukazuje na značaj finansiranja mera za smanjenje rasipanja hrane.
Bacanje hrane ugrožava globalnu bezbednost hrane, podriva održivost naših prehrambenih sistema i doprinosi degradaciji životne sredine i klimatskim promenama, poručuju iz Ujedinjenih nacija.
Nedavne procene ukazuju na to da se oko 13,2 odsto proizvedene hrane izgubi između žetve i prodaje. Pored toga, oko 19 odsto ukupne svetske proizvodnje hrane baci se na nivou domaćinstava, u ugostiteljskom sektoru i maloprodaji. To znači da se svakodnevno tone jestive hrane gube ili bacaju dok milioni ljudi gladuju što ukazuje na neefikasnost trenutnih prehrambenih sistema.
Prema izveštaju Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP) za 2024. godinu, u Srbiji se na godišnjem nivou baci nešto više od 780.000 tona hrane, kaže za Energetski portal Katarina Sajc, potrfolio menadžerka za saradnju sa privatnim sektorom u Programu Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP).
„Ova brojka se odnosi na bacanje hrane iz domaćinstava. Istovremeno, prema podacima RZS, stopa rizika od siromaštva u Srbiji iznosi 20 odsto. Pored izrazitog društvenog i moralnog aspekta, pitanje viškova hrane je značajno i sa ekološke tačke gledišta. S jedne strane, velika količina prirodnih resursa se koristi tokom proizvodnje, distribucije i skladištenja hrane, dok s druge strane, bacanje doprinosi klimatskim promenama, generišući oko osam odsto globalnih emisija gasova sa efektom staklene bašte“, ističe Sajc.
Posledice gubitka i rasipanja hrane daleko nadmašuju samo bačenu hranu. Kada se hrana baci, svi resursi uloženi u njenu proizvodnju – poput vode, zemljišta, energije, rada i kapitala – takođe se rasipaju.
Aleksandra Ugarković iz Svetske organizacije za zaštitu prirode, WWF Adria, napominje da ljudi krče šume i isušuju močvare kako bi dobili više obradivih površina i proizveli još više hrane, uprkos tome što su šume i močvare najveći apsorberi ugljen-dioksida.
“Iskrčene površine dodatno tretiraju supstancama koje će pospešiti količinu prinosa, pa tako dodatno zagađuju i zemlju i vodu. Trošenje energije u procesima prerade i potrošnje hrane je ogromno, a na kraju svega, 40 odsto hrane bacimo. Zbog toga je važno ne bacati hranu”, kaže Ugarković za Energetski portal.
Pročitajte još:
- Bliži se akcija čišćenja „Zavrni Rukave“
- Međunarodni dan čistog vazduha za plavo nebo
- Od 1. septembra do kraja oktobra 81 vrsta proizvoda po najnižim cenama
Kako da smanjimo bacanje hrane?
Iz Ujedinjenih nacija naglašavaju da smanjenja gubitka i rasipanja hrane zahteva globalne i lokalne akcije. Usvajanje inovativnih tehnologija i rešenja, poput platformi za marketing viškova hrane, mobilnih mašina za preradu hrane i bolje prakse upravljanja kvalitetom hrane mogu pomoći u minimiziranju rasipanja.
I u našoj zemlji su zaživele brojne inicijative u cilju sprečavanja bacanja hrane, pa je tako organizacija WWF bila jedna od prvih koja je učestvovala u konceptu “Zajednički frižider”. Ugarković objašljava da je ideja bila da građanima bude omogućeno da ostave hranu u frižiderima koji su postavljeni na javnim lokacijama za one kojima je najpotrebnija. Dodaje i da WWF podržava svaku inicijativu koja može da dovede do održivosti banki hrane.
“Kada je reč o bankama hrane, suštinski problem su propisi koji onemogućavaju brojnim organizacijama i kompanijama da lako i brzo doniraju namirnice i hranu. Najjednostavnije rečeno, skuplje je hranu donirati nego je baciti. Iskreno verujemo da će se pozitivne promene dogoditi uskoro. Ukoliko bi se na primer, porezi na doniranje hrane smanjili, bacanje hrane bi bilo smanjeno u velikoj meri”, kaže Ugarković.
A prema rečima Katarine Sajc, Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) pokrenuo je 2021. godine onlajn platformu za doniranje viškova hrane „Tanjir po tanjir” u saradnji sa kompanijom Delez Srbija i Bankom hrane Beograd. Putem ove platforme višak voća i povrća iz prodavnica Delez Srbija, a koje ispunjava sve nutritivne i bezbednosne kriterijume, preusmerava se humanitarnim organizacijama koje saradjuju sa Bankom hrane i dalje predaje onima kojima je potrebno.
„Radili smo blisko sa kompanijom Delez Srbija, Bankom hrane Beograd i humanitarnim organizacijama kako bismo napravili tehnološko rešenje koje će biti lako za korišćenje. Na platformi se nalaze podaci o dostupnim viškovima hrane u prodavnicama, a korisnici, humanitarne organizacija, mogu da rezervišu pakete hrane, a zatim ih preuzmu. Kako bismo osigurali sigurnost i sledljivost celokupnog procesa, platforma je zasnovana na blokčejn tehnolologiji“, kaže Sajc.
Ona dodaje da je na osnovu ekspertske analize zaključeno je da je potrebno unaprediti zakonski okvir za doniranje hrane, koji bi obuhvatao definisanje odgovornosti donatora i posrednika u lancu doniranja hrane, regulisanje doniranja hrane za životinje, kao i vođenje registra posrednika i korisnika.
„Takođe, potrebno je urediti pitanje PDV-a za doniranu hranu, budući da se PDV na donacije hrane plaća, pa se mnogim kompanijama ne isplati da doniraju hranu, odnosno to ih košta. U nekim državama su napravili zakonodavni i institucionalni okvir koji ne bi samo podsticao doniranje hrane, već ga učinio obaveznim. Na primer, Francuska je postala prva zemlja na svetu koja je zabranila supermarketima da bacaju ili uništavaju neprodata hranu. Po zakonu, oni moraju da je doniraju humanitarnim organizacijama i bankama hrane“, napominje Sajc.
Hitnost rešavanja problema gubitka i rasipanja hrane potvrđuje i približavanje roka za postizanje Agende održivog razvoja do 2030. godine, posebno cilja održivog razvoja 12.3, koji teži da prepolovi globalno rasipanje hrane po glavi stanovnika na nivou maloprodaje i potrošača i smanji gubitke hrane duž proizvodnih i nabavnih lanaca.
Neophodno je da hrana koju proizvodimo stigne do onih kojima je najpotrebnija, uz očuvanje resursa naše planete. Ovaj Međunarodni dan svesti o gubitku i rasipanju hrane 2024. godine poziva sve – vlade, preduzeća i pojedince – da preduzmu hitne mere i doprinesu održivijoj budućnosti za ljude i planetu.
