Kako globalna stopa gladi nastavlja da raste, problem gubitka i rasipanja hrane postaje hitniji nego ikada. U 2024. godini, Međunarodni dan svesti o gubitku i rasipanju hrane služi kao važan podsetnik na kritičnu potrebu za rešavanjem ovog izazova i ističe važnost finansiranja mera za smanjenje rasipanja hrane.
Rasipanje hrane ne samo da ugrožava globalnu bezbednost hrane, već ima značajnu ulogu u podrivanju održivosti naših prehrambenih sistema, doprinoseći degradaciji životne sredine i klimatskim promenama, poručuju iz Ujedinjenih nacija.
Prema nedavnim procenama, oko 13,2 odsto proizvedene hrane se izgubi između žetve i prodaje. Pored toga, oko 19 odsto ukupne svetske proizvodnje hrane se baca na nivou domaćinstava, u ugostiteljskom sektoru i maloprodaji. To znači da se svakodnevno tone jestive hrane gube ili bacaju dok milioni ljudi gladuju – očigledna kontradikcija koja ukazuje na neefikasnost trenutnih prehrambenih sistema.
Posledice gubitka i rasipanja hrane daleko nadmašuju samo bačenu hranu. Kada se hrana baci, svi resursi uloženi u njenu proizvodnju – poput vode, zemljišta, energije, rada i kapitala – takođe se rasipaju. Ovo ne samo da podriva održivost poljoprivrednih sistema, već i pogoršava probleme životne sredine. Rasipanje hrane na deponijama stvara emisije gasova sa efektom staklene bašte, značajno doprinoseći klimatskim promenama.
Pročitajte još:
- Bliži se akcija čišćenja „Zavrni Rukave“
- Međunarodni dan čistog vazduha za plavo nebo
- Od 1. septembra do kraja oktobra 81 vrsta proizvoda po najnižim cenama
“Ljudi krče šume i isušuju močvare kako bi dobili više obradivih površina i proizveli još više hrane, a šume i močvare su najveći apsorberi ugljen-dioksida. Znači, posledično imamo manje čistog vazduha. Iskrčene površine dodatno tretiraju supstancama koje će pospešiti količinu prinosa, pa tako dodatno zagađuju i zemlju i vodu. Trošenje energije u procesima prerade i potrošnje hrane je ogromno, a na kraju svega, 40 odsto hrane bacimo. Zbog toga je važno ne bacati hranu”, kaže za Energetski portal Aleksandra Ugarković iz Svetske organizacije za zaštitu prirode, WWF Adria.
Ona dodaje da je WWF bio jedna od prvih organizacija koja je učestvovala u konceptu “Zajednički frižider” čija je ideja bila da svako od nas u frižidere koji su postavljeni na javnim lokacijama ostavi hranu za one kojima je najpotrebnija. Kada je reč o bankama hrane, u pitanju je mnogo širi koncept, a WWF podržava svaku inicijativu koja može da dovede do održivosti tog projekta, napominje naša sagovornica.
“Kada je reč o bankama hrane, suštinski problem su propisi koji onemogućavaju brojnim organizacijama i kompanijama da lako i brzo doniraju namirnice i hranu. Najjednostavnije rečeno, skuplje je hranu donirati nego je baciti. Iskreno verujemo da će se pozitivne promene dogoditi uskoro. Ukoliko bi se na primer, porezi na doniranje hrane smanjili, bacanje hrane bi bilo smanjeno u velikoj meri”, kaže Ugarković.
Iz Ujedinjenih nacija naglašavaju da smanjenja gubitka i rasipanja hrane zahteva globalne i lokalne akcije. Usvajanje inovativnih tehnologija i rešenja, poput platformi za marketing viškova hrane, mobilnih mašina za preradu hrane i bolje prakse upravljanja kvalitetom hrane mogu pomoći u minimiziranju rasipanja.
Hitnost rešavanja problema gubitka i rasipanja hrane potvrđuje i približavanje roka za postizanje Agende održivog razvoja do 2030. godine, posebno cilja održivog razvoja 12.3, koji ima za cilj da prepolovi globalno rasipanje hrane po glavi stanovnika na nivou maloprodaje i potrošača i smanji gubitke hrane duž proizvodnih i nabavnih lanaca.
Neophodno je da hrana koju proizvodimo stigne do onih kojima je najpotrebnija, uz očuvanje resursa naše planete. Ovaj Međunarodni dan svesti o gubitku i rasipanju hrane 2024. godine poziva sve – vlade, preduzeća i pojedince – da preduzmu hitne mere i doprinesu održivijoj budućnosti za ljude i planetu.
