Postoje ekstremni stavovi u vezi sa time da li su klimatske promene, za koje se odgovornost pripisuje čoveku, stvarne ili je reč o teoriji zavere i jednom prirodnom procesu. Kako god gledali na ovo, činjenica je da se cela planeta suočava sa isto tako ekstremnim vremenskim nepogodama, ili je ispravnije reći prirodnim katastrofama.
U svetu gde balans postaje tako retka pojava, ne zna se koje vremenske neprilike su manje zlo i kojima se nadati, ako mora da se bira. Govoreći o zagađenju vazduha, do njega najviše dolazi u zimskom periodu, naročito u državama koje ugalj i dalje koriste kao primarni resurs za grejanje.
Srbija je jedna od njih, a kada se uzme u obzir i veliki broj individualnih ložišta u kojima se pale čak i iskorišćene pelene za bebe, gume i drugo, problem je još veći. Onda dolazi na red nezgodno pitanje – želimo li toplo vreme tokom zime ili hladno? Balans kao što rekoh sve ređe ćemo dobijati, a sve češće ekstreme.
Kako bi vazduh tokom ovog perioda bio manje zagađen, potrebno je toplo vreme koje omogućava smanjeno grejanje. Gledajući iz drugog ugla, toplo vreme u tom periodu godine dovodi do daljih problema, prvenstveno kada je reč o biodiverzitetu. Biljni i životinjski svet evoluirao je na način da su mu potrebni i topli i hladni dani u godini, a sa promenom vremenskih uslova stvara se disbalans u njihovom postojanju.
Ako se vratimo unazad, pa poželimo umesto toplog – hladno vreme, vrlo je verovatno da ćemo dobiti izuzetno niske temperature, pa treba zastati u momentu kada biramo između dve želje.
Grejna sezona nažalost nije jedini zagađivač, niti najveći, ali želela sam da njime uvedem ovaj blog s obizrom na to da smo u periodu kada se polako spremamo za hladnije dane godine – ili je makar tako bilo u nekim boljim vremenima.
Međunarodni dan čistog vazduha za plavo nebo
Današnji dan posvećen je očuvanju zdravog i čistog vazduha, a proglasila ga je Generalna skupština Ujedinjenih nacija. Kako se navodi na sajtu UN, zagađenost vazduha je dvostruki problem. Prvi jeste uticaj na zdravlje, na način da sitne čestice iz vazduha koje udišemo ulaze u naša pluća i krvotok. Moždani i srčani udar, respiratorne bolesti i rak pluća značajnim delom posledice su zagađenog vazduha. Sada već poznati podatak, ovakvom vazduhu pripisuje se oko 6 miliona prevremenih smrti širom sveta, a procene su da bi ovim trendom do 2025. godine broj mogao da se udvostruči. Neki zagađivači u vazduhu dovode do drugog problema – globalnog zagrevanja, koje dalje utiče ponovo na ljude, ali i na ostatak živog sveta.
Ujedinjene nacije prepoznaju važnost rešavanja ovog problema, zbog čega je 7. septembar i proglašen za Međunarodni dan čistog vazduha za plavo nebo. Ovogodišnja tema Dana jeste ,,Zajedno za čist vazduh’’.
Prekogranična zagađenja nisu stran pojam, što je i logično jer naše zamišljene granice koje dele neku državu od druge, tako ne funkcionišu u prirodi. Isti vazduh udišemo svi i on kruži celom planetom, kao voda kroz isparavanja i kiše, ili ulivanja jedne reke u drugu, pa dalje u mora.
Kako je odgovornost zajednička, a problem sve veći i snažniji, potreba za jačim partnerstvom i povećanim investicijama jedini je način u borbi protiv zagađenja vazduha.
Prisetimo se početka 2023. godine kada se naša država nalazila visoko na lestvici najzagađenijih država na svetu. Beograd kao njena prestonica, sredinom februara zauzeo je visoko peto mesto najzagađenijeg glavnog grada na svetu.
Kada je zagađen, vazduh se vidi. Možda pomislimo – ,,Magla je? Oblaci sakrivaju sunčeve zrake?’’, ali nažalost uglavnom nije. Zbog toga bi parola ovog Međunarodnog dana mogla da glasi – Da ne vidimo sivi vazduh, već da vidimo plavo nebo.
Katarina Vuinac
