Zamislite da jednog oblačnog popodneva oko pet sati poslepodne otključavate vrata svog stana, pred vama se otvara hladnjikavi i mračni prostor i vi pritiskate dugmiće u dobro naučenom ritmu: klik, klik, klik… Svetlo u predsoblju, bojler, termostat, svetlo u sobi, televizor… Redom, bez suvišnih pokreta, kao robot. Izbrišite ovaj scenario i zamislite da, pre nego što kročite u svoj pametan stan, sve je već uključeno i poslepodne lagano može da počne u prijatnom i toplom okruženju vašeg doma. Ako vam se dopada ideja da vaš dom radi za vas i obavlja većinu rutinskih radnji, obratite pažnju na naše tekstove o pametnim objektima, bilo da se radi o stanovima (tekst Nova kultura stanovanja ulazi u modu) ili sasvim modernim zgradama koje su potpuno električne i digitalne (tekst Digitalizacijom do održivih, otpornih i hiperefikasnih zgrada).
Kad je reč o pametnoj infrastrukturi, dobar uvid u ovaj koncept pružili smo u tekstu „Siemens – Stvaramo okruženje kome je stalo” gde ćete pronaći dobar primer ovog koncepta u vidu realizovanog projekta modernizovanja srednjenaponske mreže u Srbiji. Ipak, nisu samo ovi objekti pametni. Naša tema broja o upravljanju otpadom dala nam je povoda da poverujemo da imamo pameti da rešimo nagomilane probleme u ovoj oblasti. U dva razgovora sa Sandrom Dokić, pomoćnicom ministra za zaštitu životne sredine i Stefanom Simeunovićem, direktorom Agencije za zaštitu životne sredine, saznali smo da je Ministarstvo za zaštitu životne sredine pokazalo rešenost da se Srbiji u potpunosti očisti takozvani istorijski otpad (opasni i neopasni) koji je nastao u periodu nakon 2000. godine u fabrikama u stečaju ili u postupku privatizacije kao i da je Ministarstvo obezbedilo sredstva za uklanjanje 700 divljih deponija i postavljanje video nadzora kako bi se sačuvale jednom očišćene lokacije.
Pametno otpadom upravljaju i kompanije Bambi, ProCredit banka, ili Delta Pak i Ekostar pak (operateri sistema upravljanja ambalažnim otpadom), pa smo ih odabarali kao primere dobre prakse i na narednim stranama možete pročitati šta oni preduzimaju kako bi smanjili stvaranje otpada i sačuvali resurse. Ako radite u civilnom sektoru, predlažemo da pročitate uslove za prijavu za grant jer WWF traži kreativne projektne ideje za koje je namenio iznos od 18.000 evra po projektu.
Možda vas interesuje izgradnja solarne elektrane i mogućnost da proizvodite struju koju biste predali u mrežu, ali vas brine neadekvatan način obračuna PDV-a, akciza i drugih naknada, zato pročitaje naš tekst „Kako postati kupac-proizvođač?” Da predahnete uz inspirativne teme, „upoznajte” ljude koji su odoleli izazovima i osmislili rešenje za alergiju od ambrozije (Inovativno rešenje za život bez korova) ili pak novi materijal, bakterijsku celulozu koje je zapravo ostatak procesa fermentacije čaja (SKOBI – Inspiracija u čašici kombuhe). U slučaju da zanemarite naše predloge i krenete da čitate redom, nećete izgubiti vreme. Sigurna sam da ćete u svakom tekstu saznati nešto novo i korisno.
