Zagađenje vazduha je postalo gorući problem u mnogim delovima sveta, a Srbija, nažalost, nije izuzetak. Pitanje je odakle potiče ovo masovno zagađenje i zašto statistike pokazuju alarmantno stanje u nekim delovima zemlje? Ključni faktori koji doprinose ovoj slici uključuju industrijske emisije, izduvne gasove vozila, zastarele sisteme grejanja i spaljivanje čvrstog otpada. U našoj zemlji, grejanje zasnovano na uglju, često ne baš kvalitetnom. Svaki od ovih izvora emisije doprinosi povećanju koncentracije štetnih čestica, kao što su PM10 i PM2.5, u vazduhu koji udišemo.
Pored Beograda, Bora, Valjeva i drugih gradova koji ne stoje dobro statistički, kada je u pitanju zagađenje, Leskovac je jedan od gradova za koji su nedavna istraživanja pokazala zabrinjavajuće rezultate. Prema saopštenju Tima 42, zvanične ocene kažu da vazduh u Leskovcu spada u prvu kategoriju – čist ili neznatno zagađen. Međutim, podaci iz Godišnjeg izveštaja o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji za 2022. godinu protivreče ovim tvrdnjama, postavljajući Leskovac na vrh liste najzagađenijih gradova u Srbiji, čak i Evropi.
Kontradikcija je još veća uzimajući u obzir da je grad Leskovac prošle godine usvojio Kratkoročni akcioni plan (KAP) za zaštitu vazduha, u cilju hitnog reagovanja na štetne uticaje zagađenja na zdravlje i životnu sredinu. Ipak, kao što Tim 42 naglašava, primena ovog plana se beskonačno odlaže zbog nedostatka konkretnih rokova za implementaciju predviđenih mera.
PROČITAJTE JOŠ:
- KAKAV NAM JE VAZDUH AKO SRBIJA IMA OKO 3. 000 DIVLJIH DEPONIJA KOJE ZAČAS PLANU
- IZVEŠTAJ O KVALITETU EVROPSKIH VODENIH POVRŠINA
- ULEZ – ŠTA PREDSTAVLJA, KAKVE DEBATE DONOSI, KO PLAĆA ZAGAĐENJE?
Zagađen vazduh ne ostavlja samo trag na životnu sredinu, već ima i ozbiljne posledice po zdravlje stanovništva. Leskovac se suočava sa porastom respiratornih oboljenja tokom grejne sezone, a godišnji izveštaji upućuju na direktan uticaj zagađenja vazduha na ovaj porast. Širu sliku daje Program zaštite vazduha u RS, prema kojem zagađen vazduh u Srbiji godišnje uzrokuje oko 11.000 prevremenih smrti i oko 14.000 hospitalizacija zbog respiratornih i kardiovaskularnih tegoba. Ipak, podaci o zagađivačima i dalje ostaju skriveni od javnosti, a automatizovane merne stanice za praćenje kvaliteta vazduha su i dalje van funkcije, dodaje se u saopštenju.
Zagađenje vazduha u Srbiji je kompleksan problem koji zahteva koordinirane i efikasne akcije na svim nivoima. Dok se traže dugoročna rešenja, blagovremeno informisanje i transparentnost su ključni za zaštitu zdravlja građana. Svakako da predstojeća zima verovatno, još uvek, neće doneti konkretne promene.
Energetski portal
