U prostorijama Biznis inovacionog centra, održan je radni sastanak predstavnika grada Kragujevca i predstavnika Programa “Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji“ (DKTI), koji sprovodi Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ.
Sastanku su pored Vladimira Maksimovića člana Gradskog veća za komunalne delatnosti, ravnomerni i održivi razvoj, Nataše Pešić – Radosavljević načelnika GU za upravljanje projektima, održivi i ravnomerni razvoj, Ane Radojević energetskog menadžera, prisustvovali i predstavnici gradova Vrbas, Pirot i Užice, zaduženi za poslove energetskog menadžmenta u svojim lokalnim sredinama.
Nakon predstavljanja rezultata studije izvodljivosti prelaza na grejanje biomasom u Kragujevcu za odabrane, opravdane objekte prema tehničkoj analizi konsultanata GIZ-a, drugi deo sastanka posvećen je načinu finansiranja, a prema konceptu javno-privatnog partnerstva koji se može koristiti za buduće projekte grejanja biomasom u Kragujevcu.
Predstavnici Pirota preneli su svoja iskustva, odnosno kako su po modelu javno privatnog partnerstva obezbeđene mere enrgetske efikasnosti za četiri škole, koje podrazumevaju sanaciju tih objekata u vidu termoizolacije, stolarije, kao i uvođenje sistema grejanja na biomasu (drvenu sečku) umesto dosadašnjeg sistema na lož ulje. Ovim će se obezbediti adekvatni temperaturni uslovi za decu, smanjiće se troškovi grejanja usled manjih toplotnih gubitaka i ujedno će smanjiti zagađenje životne sredine usled manje emisije ugljen dioksida i drugih štetnih gasova koje nastaju sagorevanjem lož ulja.
Objekti u Kragujevcu koji su bili obuhvaćeni analizom su osnovne škole “Živadinka Divac“, “Miloje Simović“, “Sreten Mladenović“, “Natalija Nana Nedeljković“ u Velikom Polju i “Dragiša Mihajlović“, koje imaju svoje individualne sisteme grejanja i nisu priključene na daljinski sistem grejanja grada Kragujevca. To znači da se grejanje obezbeđuje uz pomoć sedam kotlova, od kojih četiri radi na lako lož ulje sa prosečnom godišnjom potrošnjom od približno 60.000 litara i godišnjim troškovima od 8.100.000 dinara. U jednoj školi su postavljeni kotlovi koji rade na ugalj sa prosečnom godišnjom potrošnjom od 175,2 tona i troškovima od 2.581.500 dinara.
Analiza je pokazala da novi tehnički koncept predviđa uvođenje pet novih kotlova na drvnu sečku ili drvni pelet a da se investicioni troškovi za predložena tehnička rešenja kreću između 400.000 i 500.000 evra. Godišnje uštede usled zamene goriva su u opsegu između 45.530 i 55.490 evra dok je smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte je približno 480 tCO2eq.
Zamenom postojećih kotlova na fosilna goriva kotlovima na drvnu biomasu smanjiće se troškovi grejanja, što dovodi do ušteda u lokalnom budžetu. Pored toga, efekti su unapređenje sigurnosti snabdevanja toplotnom energijom, smanjenje emisije štetnih gasova, uključujući emisije gasova sa efektom staklene bašte GHG i čvrstih čestica kao i doprinos lokalnom ekonomskom razvoju uspostavljanjem lanca snabdevanja drvnom biomasom i otvaranjem novih radnih mesta.
