Kozmetička industrija nameće potrošačkom društvu nove vrednosti lepote, da bi se zatim utrkivala sa konkurencijom u ispunjavanju novih nametnutih zahteva istog društva. U začaranom krugu negde se ispustila istinska vrednost lepote prožete zdravljem, baš kao i njen preduslov – zdrava priroda. U katalogu estetskih brendova jarkim zelenim okvirom izdvaja se jedan, zdravljem i prirodom umiven kozmetički brend, Royal Balm. Znanjem, ljubavlju i uz podršku svog životnog saputnika Katarina Milosavljević ubira plodove planine Rtanj, prerađuje ih i donosi u naše domove.
Odluka o proizvodnji inspirisana je željom da za sebe i svoju porodicu pronađe pravu prirodnu kozmetiku. U to vreme, pre deset godina, ponuda na tržištu bila je veoma slaba, a proizvodi koji su se i nazivali prirodni bili su lošeg sastava. Podstaknuta time, Katarina se upustila u potragu za uljima koja bi poboljšala kvalitet kozmetičkih proizvoda.
U FOKUSU:
- SARADNJA INŽENJERA KOMPANIJE CEEFOR I NEMAČKIH STRUČNJAKA U OBLASTI OIE
- ZANAT KOJI TRADICIJU I STARE KIŠOBRANE ČUVA OD ZABORAVA
- EFIKASNOST PANELA NEMAČKOG PROIZVOĐAČA LUXOR SOLAR
Još od ranog detinjstva učila je od svoje bake o lekovitim biljkama, koje su vremenom postale njena ljubav i hobi. Upravo je ta mogućnost da znanje upija od malih nogu za nju bila veoma značajna jer, kako kaže, nije lako da gradski čovek postane i poljoprivrednik, zato što se te veštine usvajaju tokom života i deca ih uče od rođenja.
Ipak, bile su joj potrebne godine strpljenja i napora da nadogradi i usavrši osnovna znanja – učeći sve o nezi svake biljke pojedinačno, koju porodično gaje. Dodatan izazov predstavljao je pronalazak kvalitetnih i čistih sastojaka, a upustivši se u njega, shvatili su da je najbolje rešenje pronalazak zemlje na kojoj će sami moći da sade biljke i dobijaju najkvalitetnije sirovine.
Danas se njihov zasad prostire na dva hektara zemlje, na kojoj uzgajaju smilje, lavandu, hajdučku travu, žalfiju, kantarion, neven i gavez. Ujedno razmišljaju o nekoj novoj vrsti biljke koja bi dodatno doprinela nezi kože. Za proizvodnju je potrebno i hladno ceđeno organsko ulje, koje ne proizvode sami, ali nabavljaju od proverenih proizvođača.
Objašnjavajući proces proizvodnje, Katarina kaže da je potrebno vreme i veliki trud. Deo biljaka destiliraju, a drugi deo šuše, nakon čega sledi ekstrahovanje u hladnoceđenom ulju. Posao se nastavlja time što se ulja nakon maceracije cede i filtritaju i tek tada su spremna za upotrebu i pripremu proizvoda.
U ponudi imaju pet vrsta krema podeljenih prema tipovima kože, zatim tri vrste seruma i tonike. Pored toga, proizvode pet vrsta hidrolata, četiri etarska ulja, dva specijalna ulja i sedam melema. Zbog sadržaja etarskih ulja, kozmetika ima i svojstvo aromaterapije. U raznovrsnim kombinacijama sastojaka svaki proizvod ima poseban biljni miris, zbog čega nije potrebno u sastav uključiti parfeme.
Priredila: Katarina Vuinac
Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE
