Kostarika je, prema Indeksu srećne planete, najsrećnija svetska država, iako je njen bruto domaći proizvod (BDP) četiri puta niži nego u Zapadnoj Evropi i Severnoj Americi. Kako joj to polazi za rukom?
Svoju privredu Kostarika temelji na turizmu, poljoprivredi i izvozu dobara.
Kostarikanska politička scena je tokom istorije bila mnogo mirnija i stabilnija nego u ostatku Latinske Amerike, a posebno tokom dvadesetog stoleća.
Već pedesetih godina Kostarikanci su uspostavili demokratsku vladavinu i ukinuli vojsku, što je stvorilo plodno tle da, umesto u vojne snage, osam odsto svog BDP-a izdvajaju za obrazovanje. „Naša snaga su nadarenost i blagostanje ljudi“, kazao je Karlos Alvarado Kesada, predsednik Kostarike.
Svetski prosek ulaganja u obrazovne svrhe iznosi 4,8 odsto BDP-a.
Sredstva koja bi inače potrošila na vojsku Kostarika usmerava na zdravstvo, penzije, ali i na zaštitu životne sredine i stoga 99 odsto proizvedene kostarikanske struje potiče iz obnovljivih izvora. Ključni doprinos „čistoći“ elektromreže daju hidroelektrane, a cilj zemlje je da do 2021. bude ugljenično neutralna. Ipak, građani se greju na gas, a za automobile koriste gorivo, te ekološki otisak Kostarike još nije potpuno održiv.
Kao i mnoge prestonice i veliki gradovi širom Zemlje, i San Hose se suočava sa problemom zagađenja vazduha.
Porez prikupljen od prodaje fosilnih goriva vlada Kostarike troši za zaštitu šuma. Tokom osamdesetih godina procenat teritorije pod drvećem pao je na 20 odsto. Stanovnici Kostarike su uspešno oporavili svoj šumski fond i sada stabla zauzimaju 50 odsto države. Na ovaj način bore se protiv klimatskih promena.
Očekivani životni vek Kostarikanaca je 79,1 godina, što je još jedan u nizu faktora koji potpomaže da upravo oni budu – najsrećniji narod na svetu. Zgodne i lepe žene nisu bile jedna od varijabli istraživanja.
