Iako Lenor i Ariel čiste odeću od fleka, oni zapravo ne umanjuju njen prljavi uticaj na našu planetu – štaviše, dodatno ga povećavaju.
U toku proizvodnje i pranja tek jednog para farmerki u atmosferu se ispusti jednaka količina ugljen-dioksida kao tokom vožnje automobila duge 11 km. Naravno, garderoberi mnogih od nas sadrže i po nekoliko parova farmerki, a pored njih, tu su i brojne majice, duksevi, jakne, trenerke, suknje, haljine… Dakle, naši bi ormani mogli da nas „prevezu“ poprilično daleko.
Prema izveštaju Ujedinjenih nacija, modna industrija zauzima udeo od 8 do 10 odsto u ukupnim emisijama štetnih gasova, više u odnosu na avio-saobraćaj i brodarstvo zajedno.
Kako bi podigla s(a)vest o tome, internet stranica za kupovinu i prodaju polovne garderobe Thredup je razvila kalkulator ugljeničnog otiska naših modnih izbora.
Prosečan potrošač na godišnjem nivou, oblačenjem, svlačenjem i presvlačenjem, ali i bacanjem obučenog, svučenog i presvučenog ruha, u vazduh emituje gotovo 735 kg ugljen-dioksida. Nakon što odgovorite na ukupno 12 pitanja o svojim potrošačkim, donatorskim, popravljačkim i peračkim navikama, Thredup kalkulator uporediće vas sa tim ne baš idealnim idealom – da li doprinosite zagađenju životne sredine manje ili više.
U toku poslednjih godina moda se ubrzala, te je tako i nastala kovanica „brza moda“. Nosimo garderobu upola manje u odnosu na naše pretke pre 15 godina – i ne, to ne znači da smo više vremena goli, već da određene komade odbacimo put deponije mnogo brže, rasipajući dragocene resurse. Najvećeg dela odeće se odreknemo u korist kante za smeće samo godinu dana od njene proizvodnje, što je nesmotrena modna praksa koja skupo košta Zemlju.
Međutim, „održiva moda“ je prodrla na piste i, posledično, rečnike.
Thredup rezultati će vam, između ostalog, otkriti i kako da vi sami odigrate značajniju ulogu u održanju – pre svega, svog okruženja, a onda i mode kao koncepta koji nije u prilici da nadživi prvo pomenuto.
