U septembru 2015. godine, Ujedinjene nacije usvojile su Agendu 2030, koja uključuje 17 ciljeva održivog razvoja. Kao univerzalna strategija, Agenda 2030 od država potpisnica očekuje da mobilišu sve resurse kako bi se ostvarili ciljevi koji imaju tri dimenzije održivog razvoja – ekonomski rast, socijalni inkluziju i zaštitu životne sredine.
Od 2017. godine, Eurostat priprema godišnje izveštaje u kojima se prati napredak Evropske unije prema ciljevima održivog razvoja (SDG).
Evropska unija je tokom petogodišnjeg perioda koji se uzeo u obzir, ostvarila značajan napredak u pogledu smanjenja nejednakosti (SDG 10), osiguranja pristojnog rada i ekonomskog rasta (SDG 8), kao i smanjenja siromaštva (SDG 1).
Dobri rezultati ostvareni su i kada je reč o ciljevima u vezi sa održivom poljoprivredom, odnosno cilj bez gladi (SDG 2), zatim industrijom, inovacijama i infrastrukturom (SDG 9), odgovornom potrošnjom i proizvodnjom (SDG 12), a tu su i život pod vodom (SDG 14), kvalitet obrazovanja (SDG 4) i rodna ravnopravnost (SDG 5).
Napredak postoji i kada se govori o miru, pravdi i snažnim institucijama (SDG 16), održivim gradovima i zajednicama (SDG 11), globalnim partnerstvima (SDG 17) i akciji za klimu (SDG 13).
Pročitajte još:
- EVROPSKA UNIJA USVOJILA ZAKON O OBNOVI PRIRODE
- SARADNJA EU I MALIH OSTRVSKIH DRŽAVA ZA UNAPREĐENJE OTPORNOSTI NA EKOLOŠKE IZAZOVE
- STROŽE MERE ZA SMANJENJE EMISIJA METANA U EU
Ipak, kako se navodi u Izveštaju, ograničen napredak zabeležen je kod cilja koji se odnosi na čistu vodu i sanitarne uslove (SDG 6). Štaviše, dok su neki indikatori pokazivali da postoji napredak, bilo je i onih koji su ukazivali na korake unazad. Odstupanje je zabeleženo i kod cilja dostupna i obnovljiva energija (SDG 7), a razlog za to jesu dešavanja u Ukrajini i posledična energetska kriza.
Cilj zdravlja i blagostanja (SDG 3), nije postigao dobre rezultate, a najviše zbog pandemije COVID-19. Tu je i cilj život na zemlji (SDG 15), koji nije ostvario uspeh zbog nekih neodrživih trendova u vezi sa biodiverzitetom i degradacijom zemljišta.
Cilj koji nije ostvario dobre rezultate, a koji je u direktnoj vezi sa ekologijom jeste život na zemlji (SDG 15). Procene izveštaja su da se situacija dalje pogoršava, naročito usled porasta površina koje su pogođene sušom i lošeg kvaliteta vode u rekama. Tu je u sve manje zelenih površina, koje se prekrivaju betonom, asfaltom i drugim materijalima koji ne propuštaju vodu. Dalje, trend novih zaštićenih područja pokazuje da Evropska unija neće ispuniti cilj zaštite najmanje 30 odsto kopnene površine do 2030. godine.
Energetski portal
