Migracije u veće gradove trend su koji traje već duže vreme. Bolje obrazovne ustanove, veća tržišta rada, pristup modernijim medicinskim uslugama, samo su neki od razloga zašto se ljudi sve više odlučuju za život u urbanim sredinama. Kulturna i zabavna ponuda gradova, brz i dinamičan život, privlače mlade generacije.
S druge strane, poljoprivreda, koja je nekada bila glavna pokretačka snaga ekonomije mnogih zemalja, suočava se s brojnim izazovima. Klimatske promene, erozija tla, niska profitabilnost, često odvraćaju nove generacije od zemljoradnje. Uz to, modernizacija i automatizacija poljoprivrednih procesa smanjuju potrebu za radnom snagom na farmama.
U prilog ovom trendu, govore i različita istraživanja i statistike.
Jedna detaljna studija, prateći 180 zemalja, njihov BDP, namenu zemljišta, podatke UN-a, promene u poljoprivredi i društvu, formirala je zanimljivu tezu. Studija Univerziteta Kolorado Bolder otkriva zapanjujuću promenu u poljoprivrednim obrascima. Do kraja 21. veka, moglo bi da dođe do drastičnog smanjenja broja farmi – za 50 odsto na globalnom nivou. Takva evolucija će sigurno imati duboke implikacije na globalnu sigurnost hrane i održivost životne sredine. Male farme mogle bi da se gase, i da ostaju samo velike farme koje sa sobom nose manju raznolikost biodiverziteta, što je samo prateći problem. Istraživanje je došlo do procene da bi sa preko 600 miliona farmi u 2020. godini, broj farmi ovim tempom mogao opasti na samo 272 miliona do 2100 godine.
PROČITAJTE JOŠ:
- POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE – DOM ZA SOLARNE PANELE I USEVE
- KAKO PROVIDNI SOLARNI PANELI POMAŽU POLJOPRIVREDI?
- KAKO SU OVCE POMIRILE POLJOPRIVREDU I SOLARNE ELEKTRANE?
Taj trend se već može primetiti u EU, gde je 2020. godine bilo 157 miliona hektara zemlje za poljoprivrednu proizvodnju – 38 odsto ukupne površine unije. Na teritoriji unije je 2020. bilo 9,1 milion gazdinstava, ali je više od 63 odsto bilo ispod pet hektara. U odnosu na 2005. godinu, to je 5,3 miliona manje gazdinstava, navodi Eurostat.
Isti trend dešava se i u SAD-u, gde je bilo je dva miliona farmi u 2022. godini, što je manje u odnosu na 2,20 miliona u 2007. Slično tome, hektari zemlje na farmama nastavljaju trend smanjenja sa 893 miliona hektara u 2022. godini, na 915 miliona hektara deset godina ranije, podaci su Službe za ekonomska istraživanja SAD-a.
Pretpostavka je da će ovaj proces jednog dana naglo pogoditi i područja koja su nama danas poznata isključivo kao poljopriveredna.
Zanimljivo je da se najveće farme na svetu nalaze u Kini, zemlji od preko milijardu stanovnika gde su potrebne velike količine hrane i namirnica. Takođe, posle Kine, Australija raspolaže sa nekim od najvećih farmi na svetu.
Energetski portal
