Chris LeBoutillier)
Kada su prošle godine na konferenciji u Glazgovu COP 26 razvijene zemlje potpisale zajedničku izjavu da će do kraja ove godine prestati sa finansiranjem fosilnih goriva i da će prioritet dati obnovljivim izvorima energije, retko ko im je poverovao da će to zaista i učiniti. Da su neverne Tome bile u pravu, pokazuje novo istraživanje da su do sada, od 34 države koje su izjavu potpisale uz 5 javnih finansijskih institucija, samo neke to zaista i uradile.
Da bi uradile to što su obećale, zemlje su morale da prebace 28 milijardi USD iz finansiranja fosilnih goriva u budžet za čistu energiju. Od zemalja potpisnica, 18 pripada bogatim zemljama čiji budžet za javno finansiranje projekata fosilnih goriva iznosi u proseku 28 milijardi USD godišnje, dok je budžet za obnovljive izvore energije 18 milijardi USD.
Samo neke potpisnice, među kojima su Evropska investiciona banka (EIB) i Velika Britanija objavile su da će isključiti fosilna goriva iz svojih međunarodnih finansiranja, pokazuje zajednički izveštaj američke organizacije Oil Change International, kanadskog Međunarodnog instituta za održivi razvoj i britanskog Tearfund.
Oni su analizirali javno dostupne podatke 18 razvijenih zemalja potpisnica izjave u Glazgovu i EIB. Analiza je obuhvatala podatke o izvoznim kreditnim agencijama i razvojnim finansijskim institucijama.
Pročitajte još:
Kanada prva na neslavnoj listi
Obećanje su delimično ispunile Danska, Francuska, Švedska, Holandija i to u domenu razvojnih finansijskih institucija, ali ne i izvoznih kreditnih agencija.
Ostale zemlje nisu ispunile obećanje. Rekorder na neslavnoj listi je Kanada koja je obezbedila najveće javno finansiranje fosilnim gorivima, sa 11 milijardi USD godišnje uglavnom za naftu i gas. Vicešampion je najveći emiter među razvijenim nacijama SAD sa 3,1 milijardom USD, slede Italija i Nemačka sa 2,8 milijardi USD i Španija sa 2,4 milijarde USD javnog finansiranja u oblasti fosilnih goriva. Prošlog meseca, lideri G7 uključujući SAD, Nemačku i Italiju izjavili su da tečni gas može biti privremeno rešenje na naftnu krizu izazvanu ratom u Ukrajini.
Najveći azijski zagađivači, poput Kine, Indije, Japana ni formalno se nisu pridružili sporazumu u Glazgovu. Jedina azijska zemlja koja je potpisala izjavu je Šri Lanka, ali to je bilo pre energetske krize koja je uticala na ekonomiju ove ostrvske zemlje dovodeći do ostavke cele administracije.
,,Kako bi se prestalo sa međunarodnim finansiranjem fosilnih goriva, veoma je važno da zemlje poput Kine i Koreje potpišu izjavu u Glazgovu“, navodi se u izveštaju.
Reč je o zemljama koje su neki od najvećih finansijera fosilnih goriva: Koreja 10,6 milijardi USD i Kina 7,3 milijarde USD.
Izvor: eKapija
