Bliski istok i sever Afrike suočavaju se sa sve većim pretnjama usled klimatskih promena. Zbog globalnog zagrevanja i pratećih posledica, sve je veći pritisak na energetiku. Dva scenarija pogađala su zemlje u ovom pojasu – prošlogodišnje jake suše u Maroku i Tunisu, i poplave u Iranu, Kataru, Omanu i drugim okolnim državama.
Što se tiče posledica klimatskih promena, u zemljama južnog i istočnog Mediterana, količina padavina opala je za oko 8,3 odsto po deceniji od 1980. do 2022. Manje padavina znači manje vode u basenima, koritima reka, pa i podzemnim kanalima, što negativno utiče na rad termoelektrana na fosilna goriva, koje čine 90 odsto proizvodnje električne energije u pomenutim regionima. Temperatura za Bliski istok i Afriku je doživela značajan skok od 0,46°C po deceniji od 1980. do prošle godine, što je više nego globalni prosek od 0,18°C, navodi se u izveštaju Međunarodne agencije za energiju.
Kako pomenute promene klime i efekti staklene bašte dugorično gledano jesu veliki izazov za termoelektrane, zbog količine potrebne vode, resursa i hlađenja, prelazak na čistu energiju je jedna od alternativa otporna na duže staze.
Pročitajte još:
- MAROKO – BUDUĆI PARTNER EVROPSKIH ZEMALJA?
- DA LI JE AFRIKA NOVA RUSIJA ZA EVROPU?
- OTVORENA PRVA HIBRIDNA I NAJVEĆA SOLARNA ELEKTRANA U SLOVENIJI
Egipat je, primera radi, usvojio efikasnije opcije za hlađenje novih postrojenja na gas (npr. sistem za hlađenje vazduha za elektranu New Capital od 4,8 GV ) i smanjio svoju zavisnost od slatke vode korišćenjem morske vode, da bi smanjio potrebu za standarnom rashladnom vodom za elektrane.
Maroko, na samo 15 kilometara od Evrope, sve više radi na ulaganjima u OIE i čistu energiju. Jedan od najvećih solarnih kompleksa, u blizini mesta Varzazat, nalazi se upravo u ovoj zemlji. Takođe, veliki projekat Maroka je saradnja sa Velikom Bitanijom. Ove dve države povezane su sa četiri podvodna kabla dužine 3.800 kilometara koji prolaze i kroz druge regione. Prema procenama firme koja je zadužena za projekat, trebalo bi da obezbedi struju za preko sedam miliona britanskih domova do 2030. godine.
Međutim, ipak je većinski deo električni energije potekao iz fosilnih goriva u svim ovim zemljama, a trenutni klimatski uslovi nikako ne idu u prilog. Ekstremne toplote koje su svako leto sve jače trebalo bi uzeti u obzir kada se govori o energetskoj tranziciji. U poređenju sa periodom od 1850-1900, temperature u 2081-2100, u pomenutom regionu, mogle bi porasti za 2,5°C u sclučaju niskih emisija gasova i oko 6,4°C u slučaju visokih emisija, u oba slučaja iznad proseka u svetu, govore podaci Međunarodne agencije za energiju.
Kako više temperature povećavaju potražnju za električnom energijom, klima uređajima, hlađenjem, kako u domovima, tako i u elektranama, one takođe smanjuju efikasnost proizvodnje električne energije i mreže, što je samo dodatno opterećenje.
Međutim, važan podatak je da globalno zagrevanje i više temperature, ne znači i više električne energije proizvedene iz OIE. Naprotiv, ekstremne toplote negativno utiču i na OIE, samo u manjoj meri – manja efikasnost i vetro i solarnih elektrana prilikom takvih vrućina. Pretpostavka je da bi i njihov dizajn morao da se menja u tom slučaju, kako bi bili otporniji na ekstremne vremenske uslove, ukoliko se ne smanje emisije i efekti štetnih gasova.
Energetski portal
