Opština Kladovo je jedna od četiri opštine borskog okruga, sa ogromnim kulturnim i istorijskim nasleđem i prirodnim bogatstvima. Svoje potencijale Kladovo je iskoristilo za privlačenje turista i investitora na polju održivog razvoja. O ekološkim i drugim dostignućima Kladovljana, o ekonomskom napretku opštine i razvoju turizma razgovarali smo sa Jovanom Stingićem, načelnikom opštinske uprave.
EP: Prema najavama iz Ministarstva poljoprivrede početkom 2018. godine biće raspisani prvi konkursi za dodelu sredstava iz pretpristupnih fondova Evropske unije za ruralni razvoj (IPARD) primarno namenjeni investicijama u opremu i mehanizaciju za prerađivačku industriju i primarnu proizvodnju. Budući da domaći poljoprivrednici mahom ne raspolažu informacijama o dostupnim sredstvima niti imaju znanja za pripremu projekata na lokalnom nivou, da li planirate da im pružite neku vrstu sistemske pomoći, informišete ili eventualno obučite potencijalne korisnike IPARD sredstava što bi moglo da pomogne razvoju opštine?
Jovan Stingić: Iako su naši poljoprivrednici nestrpljivo iščekivali IPARD program, kao teškoća pojavile su se ograničene apsorbativne mogućnosti naših poljoprivrednika za upotrebu sredstava. S obzirom na dosadašnje iskustvo našeg društva u postupku pridruživanja Evropskoj uniji, ova pojava je i očekivana. Nerealno je smatrati da će se naši poljopljoprivrednici pripremiti za korišćenje IPARD-a u periodu kad se o njemu govorilo kao o nečemu što nam tek predstoji. Nadležnost za sprovođenje programa pripada Ministarstvu poljoprivrede koje treba da definiše institucionalne okvire pružanja pomoći našim poljoprivrednicima za korišćenje fondova. Princip rada u opštinskoj upravi Kladovo je da služimo kao servis građana i da, kada uočimo da postoji neka sistemska praznina, ili nelogičnost u propisanim postupcima ostvarivanja nekog prava ili interesa građana, osmislimo način kako bismo otklonili nedostatke i olakšali građanima ostvarivanje njihovih prava i interesa.
U saradnji sa savetodavnom poljoprivrednom službom iz Negotina, organizovali smo sastanak stručnjaka sa našim poljoprivrednicima na kom su oni bili upoznati sa uslovima i procedurama korišćenja sredstava. Službenike u opštinskoj upravi Kladovo zadužene za obavljanje poslova vezanih za poljoprivredu slali smo i na edukacije, jer su upravo oni prvi predstavnici vlasti sa kojima poljoprivrednici zainteresovani za program ostvaruju kontakt. Cilj nam je da, posredujući u ostvarivanju kontakta i stvaranju spone između pouzdanih konsultantskih organizacija na tržištu Srbije i kladovskih poljoprivrednika, zainteresovanim stranama približimo značenje IPARD-a. Oblast koja je trenutno velika nepoznanica za poljoprivrednike otvara mogućnost za „mešetarenje” i pružanje nestručnih usluga čemu nastojimo da stanemo na kraj.
Ukoliko kroz pažljivo praćenje realizacije programa na području naše opštine uočimo mogućnost delovanja lokalne administracije, spremni smo da obezbedimo dodatnu pomoć građanima.
EP: Kladovo se često pominje kao zelena opština. Šta biste vi istakli kao glavne prednosti vašeg grada zahvaljujući kojima je dobijena ova nezvanična titula?
Jovan Stingić: Sintagma „Kladovo – zelena opština” ima dvojako značenje. Prvo se odnosi na prirodne resurse i životnu sredinu. Trećina nacionalnog parka „Đerdap”, koji je najveći u Srbiji, nalazi se na području naše opštine. Kroz Kladovo protiče 92 kilometra Dunava, a to je deo koji mi smatramo, doduše neskromno, najlepšim. Postoje i mnogi drugi lokaliteti izuzetne prirodne lepote, na primer, planina Miroč i vodopad Blederija.
Drugo značenje sintagme tiče se proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora. Hidroelektrana „Đerdap”, koja gotovo 50 godina proizvodi više od 20 odsto srpske struje, koristi potencijal Dunava. U poslednjih nekoliko godina pridružila joj se i solarna elektrana „Solaris”.
EP: Prva solarna elektrana u privatnom vlasništvu kompanije „Solaris Energy” predstavlja dokaz da opština nastavlja tradiciju ulaganja u „zelenu” energiju koja je ustanovljena izgradnjom najveće hidroelektrane Đerdap. Da li je povećana zainteresovanost kompanija za investicije u obnovljive izvore energije u ovom regionu i čime opština planira da privuče nove investitore?
Jovan Stingić: Odmah smo uvideli veliki interes opštine Kladovo da se ovaj projekat sprovede na našoj teritoriji. Mi smo bili prvi izdavaoci građevinske dozvole za solarnu elektranu u Republici Srbiji. Budući da smo se kretali putem koji niko pre nas nije utabao, izgradnja nije bila nimalo lak podvig. U uspešnom obavljanju ovog posla mnogo su nam pomogli i sami finansijeri projekta. Svi u opštini Kladovo izuzetno su ponosni na uspešno realizovan projekat elektrane „Solaris”.
Kod ovako složenih poslova, lokalna samouprava mora da pomaže potencijalnom investitoru i kod predstavnika drugih nivoa vlasti, stoga smo često bili u kontaktu i sa lokalnom distribucijom, protivpožarnom policijom i katastrom, koji su takođe bili deo tima koji je pomagao realizaciju izgradnje.
Kada me pitate šta opština čini da privuče davaoce novčanih sredstava, bilo da su iz Kladova ili nekog drugog grada, odgovor je da maksimalno pomažemo da realizuju svoje planirane investicije. Finansijeri solarne elektrane su svoje dobro iskustvo prenosili dalje, pa smo na taj način dobili najbolju vrstu marketinga, u duhu naše poslovice da se dobar glas daleko čuje.
EP: Koliko je turizam razvijen u Kladovu, kakvi su smeštajni kapaciteti i kolika je poseta na godišnjem nivou?
Jovan Stingić: Turizam je privredna grana koja je značajno zastupljena u celokupnoj kladovskoj privredi. Nosioci razvoja turizma su hoteli „Đerdap” i „Aqvastar Danube” koji ulažu značajna sredstva u poboljšanje turističke ponude u Kladovu.
U poslednje tri godine najviše novca u turizam u našoj opštini ulaže Zavod za sport i medicinu sporta, koji investira u turističko naselje „Karataš” kako bi ono postalo nacionalni trening centar.
Broj poseta na godišnjem nivou, prema zvaničnim podacima, prelazi 50 hiljada noćenja. Ipak, verujemo da je ovaj broj i veći, jer postoji mnogo ljudi koji borave u privatnom smeštaju. Kako je poslednjih nekoliko godina nastupila ekspanzija te vrste smeštaja, mnogi Kladovljani svoje stanove i kuće adaptiraju u turističke apartmane i nude gostima.
EP: Koji su glavni turistički sadržaji i da li je u planu organizacija dodatnih festivala budući da je na primer, etno-festival izuzetno posećen s rekordnim brojem od 5.000 gostiju samo iz Rumunije u 2017. godini?
Jovan Stingić: Unazad pet decenija, najatraktivnija turistička destinacija u Kladovu je hidroelektrana „Đerdap 1”. Nacionalni park je takođe značajan, kao i mnogi kulturno-istorijski spomenici, koji potiču iz različitih epoha, od prvog veka nove ere pa do novijeg doba. Prvenstveno mislim na rimsku zaostavštinu koja se nalazi na tlu opštine: Trajanovu tablu, Trajanov most, utvrđenje „Dijana”. Moram da priznam da je dostupnost ovih i drugihka ograničena i da su neki od njih u zapuštenom stanju. Odgovornost za to snosi i Opština i Republika. Kladovo već nekoliko godina ima pripremljenu kompletnu projektno-tehničku dokumentaciju za rekonstrukciju i sanaciju utvrđenja „Fetislam”, ali nema neophodna sredstva.
Etno-festival je turistička manifestacija sa tradicijom od 12 godina i privlači veliki broj gostiju. U poslednje vreme postoji i veoma izražen trend dolaska naših komšija iz Rumunije, i to ne samo u vreme Etno-festivala, već tokom cele godine. Rumuni dolaze u tolikoj meri da se slobodno može reći da su oni dominantni gosti u kladovskim kafanama i predstavljaju glavno tržište za ugostiteljstvo u Kladovu.
EP: Kakvi su dalji planovi razvoja opštine u 2018. godini i gde će biti najveći fokus uprave?
Jovan Stingić: U 2018. godini opština Kladovo planira značajna ulaganja u javne objekte. Dogovorili smo sledeću taktiku: u prvoj polovini godine ulagaćemo sredstva u izradu projektno-tehničke dokumentacije, a u drugoj ćemo daraspišemo izvođačke tendere i započnemo sa izvođenjem radova.
Sa rekonstrukcijom kladovske osnovne škole, vrednom 1,1 miliona evra, već smo krenuli. U toku je i popravka mosta oštećenog u poplavama u Velikoj Kamenici. Raspisali smo i javnu nabavku za izradu projektno-tehničke dokumentacije za rekonstrukciju i adaptaciju zdravstvenog centra u Kladovu. Smatramo da će ovo biti istorijski posao. Finansijer će biti Kancelarija za javna ulaganja, a uložiće se više miliona evra. U planu nam je i da uradimo i projektno-tehničku dokumentaciju za akva-park ili bazen, u zavisnosti od toga šta studija izvodljivosti pokaže kao primerenije.
EP: Znamo da je potpisan Ugovor o realizaciji projekta „Nasleđa na granici Dunava”, koji iz IPA fondova u iznosu od 1,3 miliona evra sufinansira Evropska unija u okviru prekogranične saradnje Rumunija – Srbija. Opština Kladovo je vodeći partner na projektu. Šta je planirano da se realizuje na teritoriji opštine iz ovih sredstava?
Jovan Stingić: Projektom „Nasleđe na granici Dunava” predviđena je izgradnja posetilačkog centra u tvrđavi „Fetislam” čija je predračunska vrednost 940 hiljada evra. Krajem februara je završen tenderski postupak. Očekujemo da sa početkom građevinske sezone krenu radovi i na izgradnji ovog objekta.
Od ostalih aktivnosti na ovom projektu izdvaja se istraživanje i beleženje kulturnog nasleđa i običaja u našem kraju i u susednoj Rumuniji, u čiju su svrhu formirani timovi sa zadatkom da prikupe što više građe i sačine audio i video-zapise.
Intervju vodila: Jelena Kozbašić
Ovaj intervju je objavljen u Magazinu Energetskog portala pod nazivom ODRŽIVI RAZVOJ, marta 2018.
