Sigurnost u snabdevanju energentima dobija posebnu pažnju poslednjih godina, zbog čega se sve veći broj potencijalnih izvora energije razmatra – od obnovljivih izvora energije (OIE), preko vodonika, pa sve do torijuma, prirodnog metala koji može proizvesti stotine puta više energije od uranijuma.
Nedavno otkriće pokazalo je da Kina raspolaže značajnim količinama torijuma koje mogu snabdevati ovu zemlju energijom narednih desetina hiljada godina. Ove količine torijuma nalaze se u rudarskom kompleksu Bajan Obo (Bayan Obo) u Unutrašnjoj Mongoliji, koji je najveće nalazište retkih zemnih elemenata na svetu, kao i značajan izvor gvožđa. Torijum se može ekstrahovati iz rudarskog otpada, posebno iz gvožđarskih rudnika, iako je do sada bio uglavnom neiskorišćen.
Kako prenose svetski mediji, za samo pet godina proizvodnje rudarskog otpada mogla bi se ekstrahovati količina torijuma dovoljna za snabdevanje američkih domaćinstava za više od 1.000 godina. U celokupnom rudarskom kompleksu Bajan Obo procenjuje se da bi torijum mogao obezbediti energiju za Kinu čak 60.000 godina.
Pročitajte još:
- Nuklearna alijansa EU i Srbija: Paralelni putevi ka nuklearnoj budućnosti
- Gana na putu da postane među prvim zemaljama Zapadne Afrike sa velikim nuklearnim postrojenjem
- Rast potražnje za električnom energijom – Japan se ipak okreće nuklearnoj energiji
Kina je prošle godine dala odobrenje za izgradnju prve svetske nuklearne elektrane koja će koristiti torijumski reaktor sa rastopljenom soli. Elektrana će biti smeštena u pustinji Gobi, a očekuje se da će početi proizvodnju energije do 2029. godine, sa planiranom proizvodnjom od 10 megavata električne energije. Ovaj projekat predstavlja deo cilja Kine da do 2060. godine postane ugljenično neutralna zemlja.
Torijumski reaktori su sigurniji od tradicionalnih jer ne zahtevaju vodu za hlađenje i smanjuju šanse za topljenje jezgra. Za razliku od uranijuma, oni proizvode mnogo manje količine toksičnih otpada.
Međutim, izazov u korišćenju torijuma kao izvora energije leži u složenosti njegovog vađenja. Ekstrakcija torijuma iz rudarskog otpada, koji sadrži retke zemlje, zahteva velike količine kiseline i energije, a proces takođe dovodi do stvaranja značajnih količina otpadnih voda, što predstavlja ozbiljan izazov u njegovoj širokoj primeni. Kako bi upotreba torijuma mogla da postane stvarnost i da doprinese održivoj energiji, potrebno da se radi na daljem razvoju novih tehnologija i rešenja za vađenje torijuma.
Katarina Vuinac
