Kina se, kao i ostatak sveta, suočava sa sve većom potražnjom za električnom energijom, što je svakako posledica brzog industrijskog razvoja. Ugalj je dominirao i još uvek dominira kineskim energetskim sektorom, obezbeđujući više od polovine ukupne proizvodnje električne energije. Međutim, s obzirom na ekološke izazove i međunarodne obaveze, Kina je postavila ambiciozne ciljeve da do 2030. godine 20 odsto svoje primarne energetske potrošnje dolazi iz nefosilnih izvora. Jedan od pogona energetske tranzicije, naročito u obalnim delovima države, postaje nuklearna energija o čemu smo nedavno pisali.
Kineski petogodišnji plan (2021-2025) predviđa značajno povećanje nuklearnih kapaciteta na 70 GW do kraja 2025. godine, što naglašava stratešku ulogu nuklearne energije u energetskoj budućnosti zemlje. Međutim, nedavno je odobreno još pet projekata nuklearne energije koji će doneti 11 novih reaktora.
Danas Kina ima sopstvenu naprednu nuklearnu tehnologiju, što je rezultat godina tehnološkog transfera i saradnje, i koristi je kako za domaće potrebe, tako i za izvoz. Reaktori Hualong One, koji su postali značajan izvozni proizvod od 2015. godine, simbolizuju kineski napredak u ovoj oblasti.
Jedan od novih projekata u kineskom nuklearnom sektoru trenutno je u provinciji Đangsu, gde Kineska nacionalna nuklearna korporacija (CNNC) razvija prvu elektranu na svetu koja kombinuje reaktor sa visokotemperaturnim gasnim hlađenjem i reaktore sa vodom pod pritiskom. Ova elektrana neće samo proizvoditi električnu energiju, već će značajno doprineti i industrijskom grejanju, snabdevajući godišnje 32,5 miliona tona industrijske pare, kako prenosi World Nuclear News.
Pročitajte još:
- U Kini na pomolu era najvećeg razvoja nuklearne energije? – Gde sve niču novi reaktori?
- Nov problem u poznatoj nuklearnoj elektrani
- Slovačka i Češka: Modeli za razvoj nuklearne energije u Srbiji
Pored toga, očekuje da će proizvoditi više od 11,5 milijardi kilovat-sati električne energije, smanjenje upotrebe uglja za 7,26 miliona tona, dok će emisija ugljen-dioksida biti smanjena za 19,6 miliona tona godišnje. Dakle, dva Hualong One reaktora sa vodom pod pritiskom i jedan visokotemperaturni gasno hlađeni reaktor planirani su na ovoj lokaciji.
Pored ovog projekta, China General Nuclear (CGN) planira izgradnju nekoliko novih nuklearnih reaktora u različitim delovima zemlje. U Šandongu će biti izgrađena dva reaktora Hualong One u jednoj fabrici, dok će u Guangdungu biti postavljena dva CAP1000 reaktora u drugoj fabrici. U Džeđiangu će se izgraditi još dva reaktora Hualong One u fabrici, inače provinciji iz koje je određeni broj kompanija ove godine potpisao ugovore sa Srbijom, kada je reč o trgovini.
Državna energetska investiciona korporacija (SPIC) takođe igra ključnu ulogu u širenju kineskih nuklearnih kapaciteta. Njihov najnoviji projekat uključuje izgradnju dva CAP1000 reaktora kao deo prve faze nuklearne elektrane u Guangsiju. Završetak se planira u roku od nešto više od četiri i po godine, dok su u budućim fazama planirani dodatni kapaciteti, uključujući četiri CAP1400 reaktora.
Kineski nuklearni sektor beleži stabilan i kontinuiran rast. Od 2019. do 2023. godine, broj odobrenih novih reaktora se konstantno povećavao, što ukazuje na pozitivan i siguran razvoj ovog sektora. Trenutno, Kina ima 56 operativnih nuklearnih reaktora s ukupnim kapacitetom od 54,3 GW, dok je još 30 reaktora, ukupne snage 32,5 GW, u izgradnji.
Energetski portal
