Stanovnici zemalja Evropske unije, čak 97 odsto žitelja urbanih sredina, izloženi su zagađenjom vazduhu u kom se nalazi visok nivo finih čestica koje su iznad novih smernica Svetske zdravstvene organizacije (SZO), navodi se u analizi Evropske agencije za životnu sredinu (EEA).
Izveštaj “Kvalitet vazduha u Evropi 2021” ažurira i proširuje raniju procenu statusa kvaliteta vazduha upoređivanjem koncentracija zagađivača u ambijentalnom vazduhu širom Evrope sa novim smernicama za kvalitet vazduha SZO objavljenim u septembru 2021.godine. U njemu se nalazi da je većina stanovnika Evrope izložena mnogim izvorima zagađenja za koja se zna da imaju negativan uticaj na zdravlje.
PM čestice koje se nalaze u vazduhu potiču iz drumskog saobraćaja, industrije, poljoprivrede i upotrebe energije.
Preteranim koncentracijama azot-dioksida, koji dolazi iz emisija drumskog saobraćaja, izloženo je 94 odsto stanovništva. Čak 99 odsto izloženo je nivoima ozona iznad smernica SZO, što se povezuje sa emisijama azotnih oksida i isparljivih organskih jedinjenja, uključujući metan, i visokim temperaturama povezanim sa klimatskim promenama.
Kako se dalje navodi, ljudske aktivnosti su ključni pokretač opasnih nivoa čestica, azot-dioksida i ozona u vazduhu.
Pročitajte još:
Ipak, tračak nada daje podatak da su se ukupne emisije svih ključnih zagađivača vazduha širom EU smanjile u 2019. godini u odnosu na 2005. Međutim, kako bi vazduh bio dobrog kvaliteta emisije štenih gasova moraju se dodatno i stalno smanjivati.
U izveštaju se navodi da sve države članice moraju imati više akcija ukoliko žele da ispune zacrtane ciljeve u skladu sa Direktivom EU.
Evropska unija je postavila standarde za ključne zagađivače vazduha koji su propisani u direktivama, dok je Evopska komisija u okviru Akcionog plana o nultom zagađenju postavila jasan cilj, a to je da do 2030. godine smanji broj prevremenih smrti koje su uzrokovane PM 2,5 česticama za najmanje 55 odsto u odnosu na 2005. godinu.
Zagađenje vazduha u velikoj meri utiče na zdravlje ljudi u Evropi, u 2019. godini 307.000 prevremenih smrti povezano je sa izloženošću PM česticama u vazduh.
Milica Radičević