U poslednjih nekoliko godina, u velikim evropskim gradovima zaživele su brojne inicijative koje imaju za cilj da saobraćaj učine održivijim i smanje emisiju štetnih gasova. Evropska komisija, zajedno sa lokalnim vlastima, ulaže napore kako bi ubrzala prelazak na ekološka vozila, a jedan od ključnih koraka u ovom procesu jeste uvođenje tzv. zelenih zona – područja u gradovima gde je pristup vozilima koja zagađuju ograničen ili zabranjen.
Zelene zone ili zone niske emisije (Low Emission Zones – LEZ) predstavljaju oblasti u gradovima u kojima se strogo kontroliše kretanje vozila na osnovu njihovih ekoloških performansi. Vozila koja ispuštaju visok nivo štetnih gasova, poput azot-dioksida i ugljen-dioksida, često imaju ograničen pristup ovim zonama. Cilj ovih mera je smanjenje aero-zagađenja, koje je posebno izraženo u velikim gradovima, kao i podsticanje građana da se opredele za čistije oblike transporta, poput električnih automobila, bicikala ili pešačenja.
U FOKUSU:
- KLM u borbi za održivu avijaciju
- Održive logističke nekretnine
- Infrastruktura punjenja kao temelj e-mobilnosti
Primeri u evropskim gradovima
London je postao pionir u primeni zelenih zona uvođenjem Zone ultraniskih emisija (Ultra Low Emission Zone – ULEZ). Ova zona pokriva veliki deo centralnog Londona i zahteva od svih vozila da ispunjavaju stroge ekološke standarde, a ukoliko ih ne zadovoljavaju, vozači moraju platiti dnevnu taksu. Očekuje se da će ULEZ uskoro obuhvatati veći deo Londona, sa ciljem smanjenja zagađenja i podsticanja prelaska na električna i hibridna vozila.
Još jedan veliki evropski grad koji prednjači u ekološkim inicijativama je i Pariz, sa svojim Zonama niskih emisija (Zone à faibles émissions). Vozilima sa niskim ekološkim standardima zabranjen je ulazak u određene oblasti, a glavi grad Francuske ima ambiciozan plan da do 2030. godine potpuno eliminiše vozila sa fosilnim gorivima. Grad svetlosti poznat je i po svojoj mreži biciklističkih staza, koje dodatno smanjuju saobraćajne gužve i zagađenje u centru grada.
Berlin je među prvim gradovima koji je uveo zelenu zonu još 2008. godine. Samo vozila sa posebnom eko-nalepnicom, koja označava nizak nivo emisija, mogu da uđu u ove zone. Prestonica Nemačke tako pokazuje posvećenost smanjenju emisije gasova i unapređenju kvaliteta vazduha, a ekološki standardi u ovoj zoni stalno se unapređuju.
A svetska prestonica mode Milano uvela je zonu niske emisije pod nazivom „Area C”. Ova zona pokriva centralni deo grada, gde vozila koja ne ispunjavaju propisane standarde moraju platiti taksu za ulazak. Milano ima stroge regulative za starija i dizel-vozila, a grad snažno promoviše korišćenje javnog prevoza i ekoloških vozila.
Amsterdam, grad poznat po biciklistima, uveo je zelene zone još 2009. godine. Stara dizel-vozila zabranjena su u ovim delovima grada, a gradske vlasti postavile su ambiciozan cilj da do 2030. potpuno eliminišu vozila sa pogonom na fosilna goriva. Ovo nije samo podsticaj za razvoj električnih vozila nego i za širenje već postojeće biciklističke kulture.
Priredila: Milena Maglovski
Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala EKOLOŠKI TRANSPORT.
